Pitanja čitalaca

• Da li je Lucifer ime koje Biblija koristi za Satanu?

Ime Lucifer se u Pismu pojavljuje jednom i to samo u nekim prevodima Biblije. Na primer, King James Version prevodi Isaiju 14:12: „Ti pade s neba, o Luciferu, zorin sine!“

Hebrejska reč prevedena sa „Lucifer“ znači „sjajan“. Septuaginta koristi grčku reč koja znači „onaj koji donosi jutro“. Stoga, neki prevodi tu izvornu hebrejsku reč prevode kao „jutarnja zvezda“ ili „zvezda danica“. Ali Jeronimova latinska Vulgata koristi reč „Lucifer“ („svetlonoša“), i to je razlog zbog čega se taj izraz pojavljuje u različitim prevodima Biblije.

Ko je taj Lucifer? Izraz „sjajan“ ili „Lucifer“ nalazi se kao deo onoga što je Isaija proročanski zapovedio Izraelcima da iznesu kao „pesmu [„priču“, DK] o vavilonskom kralju“. Stoga je to deo priče koji je prvenstveno upućen vavilonskoj dinastiji, počev od Navuhodonosora. Da je taj epitet „sjajan“ dat čoveku a ne nekom duhovnom stvorenju nadalje se vidi i iz sledeće izjave: „Ti u Šeol pade“. Šeol je zajednički grob čovečanstva — a ne neko mesto koje je zaposeo Satana Đavo. Osim toga, oni koji vide Lucifera u tom stanju pitaju: „To l’ je onaj [čovek, NW] koji je činio da se zemlja trese?“ Jasno je da se izraz „Lucifer“ odnosi na jednog čoveka, a ne na neko duhovno stvorenje (Isaija 14:4, 15, 16).

Zašto je jedan tako značajan opis upućen vavilonskoj dinastiji? Moramo shvatiti da je vavilonski kralj trebalo da bude nazvan sjajnim tek posle njegovog pada i to na jedan podrugljiv način (Isaija 14:3). Sebičan ponos je pokretao vavilonske kraljeve da sebe izdižu iznad drugih. Oholost dinastije je bila toliko velika da se opisuje kao hvalisanje: „Popeću se do neba, više zvezda Božjih presto svoj ću uzdignuti, sešću na goru zbornu, na stranu severnu... sa Svevišnjim jednak ću ja biti“ (Isaija 14:13, 14).

’Zvezde Božje‘ su kraljevi iz Davidove kraljevske loze (Brojevi 24:17). Od Davida pa nadalje, te „zvezde“ su vladale s gore Sion. Kad je Solomon izgradio hram u Jerusalimu, naziv Sion je počeo da se primenjuje na čitav grad. Pod savezom Zakona, svi muškarci u Izraelu su bili obavezni da odlaze na Sion tri puta godišnje. Tako je on postao ’gora zborna‘. Svojom rešenošću da pokori judejske kraljeve, a zatim da ih ukloni s te gore, Navuhodonosor otkriva svoju nameru da se uzdigne iznad tih „zvezda“. Umesto da pripiše zaslugu Jehovi za pobedu nad njima, on se oholo postavlja na Jehovino mesto. Zato se tek posle svog pada vavilonska dinastija podrugljivo naziva ’sjajnom‘.

Ponos vavilonskih vladara zaista je odražavao stav ’boga ovog sistema stvari‘ — Satane Đavola (2. Korinćanima 4:4). I on žudi za moći i čezne da zauzme mesto iznad Jehove Boga. Ali Lucifer nije ime koje je Biblija dala Satani.

 • Zašto 1. Letopisa 2:13-15 govori da je David sedmi Jesejev sin, dok 1. Samuilova 16:10, 11 ukazuje da je on bio osmi?

Kada se kralj drevnog Izraela, Saul, odvratio od pravog obožavanja, Jehova Bog je poslao proroka Samuila da pomaže za kralja jednog od Jesejevih sinova. Nadahnuti izveštaj tog istorijskog događaja, koji je Samuilo zapisao u 11. veku pre n. e., predstavlja Davida kao osmog Jesejevog sina (1. Samuilova 16:10-13). Pa ipak, izveštaj koji je zabeležio sveštenik Jezdra, oko 600 godina kasnije, kaže: „Jesej rodi Elijava, prvenca, Aminadava, drugoga, Samu, trećega, Natanaila, četvrtoga, Radaja, petoga, Osema, šestoga, Davida, sedmoga“ (1. Letopisa 2:13-15). Šta se desilo jednom od Davidove braće i zašto je Jezdra izostavio njegovo ime?

Pismo navodi da Jesej „imaše osam sinova“ (1. Samuilova 17:12). Jedan od njegovih sinova očigledno nije živeo dovoljno dugo da bi se oženio i imao decu. Pošto nije imao potomstvo, nije imao pravo na plemensko nasleđe niti bilo kakav značaj u rodoslovnim zapisima Jesejeve loze.

Zamislimo kako je bilo u Jezdrino vreme. Razmisli o okolnostima pod kojima je sastavio knjige Letopisa. Izgnanstvo u Vavilonu se završilo oko 77 godina ranije i Jevreji su se ponovo vratili u svoju zemlju. Persijski kralj je opunomoćio Jezdru da naimenuje sudije i učitelje Božjeg Zakona i da ukrasi dom Jehovin. Postojala je potreba za tačnim rodoslovnim zapisom kako bi se potvrdilo plemensko nasleđe i da bi se zasiguralo da samo opunomoćeni ljudi služe kao sveštenici. Tako je Jezdra napravio jedan kompletan izveštaj istorije te nacije, uključujući i tačan i pouzdan izveštaj o Judinoj i Davidovoj lozi. Ime Jesejevog sina koji je umro bez dece bilo je nevažno. Zato je Jezdra izostavio njegovo ime.