Kada Jehova nagrađuje marljiv trud?

„PUSTI me da idem, jer se zora diže.“

„Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.“

„Kako ti je ime?“

„Jakov.“

„Od sada se nećeš više zvati Jakov, nego Izrael, jer si se i s Bogom i s ljudima borio i pobedio si“ (Postanje 32:26-28).

Ovaj zanimljiv razgovor je usledio nakon što je 97-godišnji Jakov na upečatljiv način ispoljio svoje fizičke sposobnosti. Iako ga Biblija ne predstavlja kao nekog atletu, on se celu noć rvao s jednim anđelom. Zašto? Jakov je bio jako zainteresovan za nasleđe koje je Jehova obećao njegovim precima.

Mnogo godina pre ovog događaja Jakovljev brat Isav prepustio je Jakovu pravo prvenaštva u zamenu za porciju variva. Jakov sada dobija vest da mu Isav sa 400 ljudi dolazi u susret. Opravdano zabrinut, Jakov traži potvrdu Jehovinog obećanja da će njegova porodica imati uspeha u zemlji s druge strane reke Jordan. U skladu sa svojim molitvama, Jakov preduzima odlučnu akciju. On šalje velikodušne darove Isavu koji se približava. Takođe preduzima preventivne mere tako što svoj logor deli na dva dela i prebacuje svoje žene i decu preko brzaka Javok. Ulažući snažan napor i uz mnogo suza on se celu noć rve s jednim anđelom da bi ’mogao izmoliti milost za sebe‘ (Osija 12:4, NW; Postanje 32:1-32).

Razmotri jednu situaciju koja se dogodila ranije i u kojoj se našla Rahela, Jakovljeva druga žena koju je zaista voleo. Ona je dobro znala za Jehovino obećanje da će blagosloviti Jakova. Njena sestra Lija, Jakovljeva prva žena, bila je blagoslovljena s četiri sina, dok je Rahela bila nerotkinja (Postanje 29:31-35). Umesto da se prepusti samosažaljenju, Rahela je nastavila da preklinje Jehovu u svojim molitvama i odlučno je delovala u skladu s njima. Kao što je njena pretkinja Sara učinila sa Agarom, Rahela je dovela svoju služavku Bilhu i dala je Jakovu kao konkubinu da bi, kao što je Rahela  rekla, ’i ona imala decu preko nje‘. a Bilha je rodila Jakovu dva sina, Dana i Neftalima. Prilikom rođenja Neftalima Rahela je sledećim rečima opisala emocionalnu borbu koju je vodila: „Borah se žestoko sa sestrom svojom, ali odoljeh.“ (DK) Rahela je kasnije blagoslovljena s dva sina, Josifom i Benjaminom (Postanje 30:1-8; 35:24).

Zašto je Jehova blagoslovio fizički i emocionalni napor Jakova i Rahele? Jehovina volja je bila na najistaknutijem mestu u njihovom životu i oni su cenili svoje nasleđe. Gorljivo su se molili za njegov blagoslov i preduzimali su neophodne korake u skladu s Božjom voljom i svojim molitvama.

Poput Jakova i Rahele, danas mnogi mogu potvrditi da je marljiv trud neophodan da bi se dobio Jehovin blagoslov. Napor tih pojedinaca često je propraćen suzama, obeshrabrenjem i frustracijom. Jedna hrišćanka po imenu Elizabeta, koja je takođe i majka, seća se snažnog napora koji je uložila da bi ponovo počela da redovno posećuje hrišćanske sastanke, nakon što duže vreme nije prisustvovala. To je bio veliki izazov s obzirom da je imala petoricu malih sinova, muža nevernika i da je najbliža Dvorana Kraljevstva bila udaljena oko 30 kilometara. „Redovno posećivanje hrišćanskih sastanaka zahtevalo je veliku samodisciplinu, za koju sam znala da će koristiti i meni i mojim sinovima. Upravo im je samodisciplina pomogla da uvide da je vredno truda ići tim putem.“ Jehova je blagoslovio njen napor. Od trojice njenih sinova koji su aktivni u hrišćanskoj skupštini, dvojica su u punovremenoj službi. Radosna zbog njihovog duhovnog napretka, ona kaže: „Nadmašili su me u duhovnom rastu.“ Kakva nagrada za njen marljiv trud!

Marljiv trud koji Jehova blagosilja

Ulaganje marljivog truda i naporan rad sigurno donose nagrade. Što više napora uložimo u određeni zadatak ili dodelu, to više zadovoljstva dobijamo za uzvrat. Tako nas je Jehova stvorio. „I kad svaki čovek jede i pije, i nauživa se dobra od svakoga truda svoga, to je od Boga dar“, pisao je kralj Solomon (Propovednik 3:13; 5:18, 19). Međutim, da bismo primili Božji blagoslov, moramo zasigurati da su naši napori pravilno usmereni. Na primer, da li je razumno očekivati Jehovin blagoslov ako duhovne stvari u životu ne stavljamo na prvo mesto? Može li se predani hrišćanin nadati Jehovinom odobravanju ako prihvati zaposlenje ili unapređenje zbog čega ne bi mogao redovno da prisustvuje sastancima na kojima se poučavamo i izgrađujemo našu veru? (Jevrejima 10:23-25).

Kada neko zanemari duhovne stvari i svoj radni vek provede u težnji za svetovnom karijerom ili prosperitetom u materijalnom smislu, to ne znači obavezno da će se takav pojedinac ’nauživati dobra‘. U svojoj ilustraciji o sejaču, Isus je opisao posledice pogrešno usmerenog truda. S obzirom na seme „posejano među trnje“, Isus objašnjava da je „to onaj koji čuje reč, ali briga ovog sistema stvari i prevarna  moć bogatstva zaguše reč, i on postane besplodan“ (Matej 13:22). Pavle je takođe upozorio na istu zamku i dodao da oni koji teže ka materijalističkim ciljevima „padaju u iskušenje i zamku i u mnoge bezumne i štetne želje, koje guraju ljude u uništenje i propast“. Šta je protivotrov za takav duhovno poguban način života? Pavle je nastavio: ’Beži od toga i ne uzdaj se u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam sve bogato daje za uživanje‘ (1. Timoteju 6:9, 11, 17).

Bez obzira na naše godine ili na to koliko dugo služimo Jehovi, svi možemo imati koristi ako oponašamo marljiv trud koji su pokazali Jakov i Rahela. U nastojanju da dobiju božansko odobravanje, nikada nisu izgubili iz vida svoje nasleđe, bez obzira kako su zastrašujuće ili frustrirajuće bile njihove okolnosti. Pritisci i teškoće s kojima se danas suočavamo mogu biti podjednako zastrašujući, frustrirajući ili čak obeshrabrujući. U iskušenju smo da odustanemo od borbe i postanemo još jedna žrtva Sataninog napada. On može iskoristiti bilo koje sredstvo koje mu stoji na raspolaganju, bilo da se radi o zabavi ili rekreaciji, sportu ili nekom hobiju, karijeri ili materijalnom napretku, da bi ostvario svoj cilj. Često se obećavaju velike stvari ali one se retko postižu. Oni koji su prevareni ili namamljeni da se upuste u takve težnje veoma često se na kraju razočaraju. Poput Jakova i Rahele, razvijajmo duh vatrenog borca i uspešno se odupirimo Sataninim spletkama.

Đavo bi najviše želeo da se predamo, da mislimo: ’Situacija je beznadežna. Ništa se ne može učiniti. Nema svrhe ni pokušavati.‘ Koliko je onda važno da se čuvamo od toga da se predajemo bez otpora, misleći ’mene niko ne voli‘ ili ’Jehova me je zaboravio‘. Podleći takvom načinu razmišljanja je pogubno. Da li bismo time pokazali da smo se predali i da se više ne borimo za blagoslov? Upamti, Jehova blagosilja naš gorljiv trud.

Nastavi da se boriš za Jehovin blagoslov

Naše duhovno dobro u velikoj meri zavisi od razumevanja dve osnovne istine u vezi s našim životom kao Jehovinih slugu. (1) Niko nema potpunu kontrolu nad životnim problemima, slabostima ili teškoćama, i (2) Jehova sluša povike onih koji mu se gorljivo obraćaju za pomoć i blagoslov (Izlazak 3:7-10; Jakov 4:8, 10; 1. Petrova 5:8, 9).

Bez obzira na to koliko su tvoje okolnosti teške ili koliko se osećaš ograničenim, nemoj podleći ’grehu koji nas lako zapliće‘ — nedostatku vere (Jevrejima 12:1). Nastavi da se boriš dok ne dobiješ blagoslov. Budi strpljiv, i imaj na umu ostarelog Jakova koji se za blagoslov rvao celu noć. Poput zemljoradnika koji seje seme u proleće i čeka žetvu, strpljivo čekaj da Jehova blagoslovi tvoje duhovne aktivnosti, bez obzira na to što možda smatraš da su one ograničene (Jakov 5:7, 8). I uvek se seti reči psalmiste: „Koji su u suzama sejali, neka pevajući žanju“ (Psalam 126:5; Galatima 6:9). Budi čvrst i ostani među onima koji se bore.

[Fusnota]