Božji zakoni su za našu dobrobit

„Kako ljubim zakon tvoj!“ (PSALAM 119:97, DK).

1. Koji je preovladavajući stav prema poslušnosti Božjim zakonima?

 DANAS nije popularno biti poslušan Božjim zakonima. Za mnoge izgleda besmisleno pokoravati se nekom nevidljivom višem autoritetu. Živimo u vremenu moralnog relativizma, nejasnih granica između ispravnog i neispravnog, i u vremenu ogromnih sivih zona (Poslovice 17:15; Isaija 5:20). Odražavajući način razmišljanja koji je uobičajen u mnogim svetovnim zajednicama, jedna nedavna anketa je zapazila da „većina Amerikanaca želi da sami za sebe odlučuju šta je ispravno, dobro i smisaono“. Oni nisu za to da imaju „strogog Boga; niti stroga pravila; niti stroge pretpostavljene, bili oni moralni ljudi ili ne“. Jedan društveni analitičar je zapazio da se danas od „pojedinaca očekuje da sami za sebe odluče kako voditi dobar i čestit život“. On je dalje rekao: „Bilo koji oblik više vlasti mora da prilagodi svoje propise potrebama živih ljudi.“

2. Kako je prvo ukazivanje na zakon u Bibliji tesno povezano s Božjim blagoslovom i odobravanjem?

² Pošto tako puno ljudi kritikuje vrednost Jehovinih zakona, mi treba da učvrstimo naše uverenje u to da su Božja merila za našu dobrobit. Korisno je osmotriti biblijski izveštaj u kom se prvi put spominje zakon. U Postanju 26:5, čitamo šta je Bog rekao: „Avraham [je] slušao glas moj i čuvao zakon moj i zapovesti moje, pravila moja i naredbe moje.“ Ove reči su bile izgovorene vekovima pre nego što je Jehova dao detaljan kodeks zakona Avrahamovim potomcima. Kako je Bog nagradio Avrahamovu poslušnost, u šta je spadala i poslušnost Njegovim zakonima? Jehova Bog mu je obećao: „U tvom će se porodu blagosloviti svi narodi zemlje“ (Postanje 22:18). Poslušnost Božjim zakonima je dakle tesno povezana s Božjim blagoslovima i odobravanjem.

3. (a) Koje je osećanje prema Jehovinom zakonu izrazio jedan od psalmista? (b) Koja pitanja zaslužuju našu pažnju?

³ Jedan psalmista — verovatno neki judejski princ i budući kralj — izrazio je osećanje koje se obično ne povezuje sa zakonom. On je uzviknuo Bogu: „Kako ljubim zakon tvoj!“ (Psalam 119:97, DK kurziv naš). To nije bio samo puki izliv emocija. To je bio izraz ljubavi prema Božjoj volji izraženoj u njegovom zakonu. Isus Hrist, savršeni Božji Sin, osećao je nešto slično. Isus je u proročanskom smislu bio opisan kako kaže: „Izvršiću, Bože moj, ja volju tvoju, zakon tvoj je u mom srcu“ (Psalam 40:9; Jevrejima 10:9). Kako stoje stvari s nama? Da li nalazimo radost u vršenju Božje  volje? Da li smo uvereni u koristi i prednosti Jehovinih zakona? Koje mesto zauzima poslušnost Božjim zakonima u našem obožavanju, u našem svakodnevnom životu, u donošenju odluka i u našim međuljudskim odnosima? Da bismo voleli Božji zakon treba da razumemo zašto Bog ima pravo da donosi i primenjuje zakone.

Jehova — zakoniti zakonodavac

4. Zašto je Jehova jedini zakoniti zakonodavac?

⁴ Kao Stvoritelj, Jehova je jedini zakoniti zakonodavac u svemiru (Otkrivenje 4:11). Prorok Isaija je rekao: „Jehova nam zakone daje“ (Isaija 33:22). On je postavio fizičke zakone koji upravljaju živim i neživim stvarstvom (Jov 38:4-38; 39:4-15; Psalam 104:5-19). Kao Božje stvarstvo, čovek je podložan Jehovinim fizičkim zakonima. I premda čovek ima slobodnu volju i sposobnost da razmišlja, on je srećan samo tada kada se podlaže Božjim moralnim i duhovnim zakonima (Rimljanima 12:1; 1. Korinćanima 2:14-16).

5. Kako se načelo u Galatima 6:7 pokazuje istinitim s obzirom na Božje zakone?

⁵ Kao što znamo, Jehovini fizički zakoni su nepromenljivi (Jeremija 33:20, 21). Ako se čovek suprotstavlja nekim fizičkim zakonima, kao što je zakon gravitacije, on doživljava posledice. Slično tome, i Božji moralni zakoni su nepromenljivi i ne mogu se nekažnjeno zaobilaziti ili kršiti. Oni se primenjuju sa istom doslednošću kao i njegovi prirodni zakoni, iako posledice možda ne nastupaju istog trenutka. „Bog se ne može ismejavati. Jer šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7; 1. Timoteju 5:24).

Obuhvatnost Jehovinih zakona

6. Koliko su obuhvatni Božji zakoni?

⁶ Jedan izvanredan skup Božjih zakona bio je Mojsijev zakon (Rimljanima 7:12). S vremenom, Jehova Bog je Mojsijev zakon zamenio ’Hristovim zakonom‘ a (Galatima 6:2; 1. Korinćanima 9:21). Kao hrišćani pod ’savršenim zakonom koji pripada slobodi‘, mi razumemo da Bog ne ograničava svoje smernice samo na određene aspekte našeg života, kao što su doktrinarna verovanja ili ceremonijalni rituali. Njegova merila obuhvataju sve aspekte života, uključujući i porodične stvari, poslovne poduhvate, ponašanje prema osobama suprotnog pola, stavove prema suhrišćanima i učešće u pravom obožavanju (Jakov 1:25, 27).

7. Navedi neke važne Božje zakone.

⁷ Na primer, Biblija kaže: „Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koji se drže za neprirodne svrhe, ni muškarci koji ležu s muškarcima, ni lopovi, ni pohlepne osobe, ni pijanice, ni oni koji govore pogrdno, ni iznuđivači neće naslediti Božje kraljevstvo“ (1. Korinćanima 6:9, 10). Da, preljuba i blud nisu samo „ljubavne veze“. Homoseksualnost nije samo „alternativni način života“. To su kršenja Jehovinog zakona. A tu spadaju i stvari poput krađe, laži i klevete (Psalam 101:5; Kološanima 3:9; 1. Petrova 4:15). Jakov osuđuje hvalisanje, dok nas Pavle savetuje da izbegavamo lude reči i prostačke šale (Efešanima 5:4; Jakov 4:16). Za hrišćane, sva ova pravila ponašanja deo su savršenog Božjeg zakona (Psalam 19:8).

8. (a) Kakva je priroda Jehovinog zakona? (b) Koje je osnovno značenje hebrejske reči prevedene sa „zakon“?

⁸ Takve osnovne smernice iz Jehovine Reči otkrivaju nam da njegov zakon nije samo nekakav spisak hladnih, krutih odredbi. On stvara temelj za uravnotežen, produktivan život, s ponašanjem koje utiče na dobro. Božji zakon je izgrađujuć, moralan i poučan (Psalam 119:72). Reč „zakon“ koju koristi psalmista, prevod  je hebrejske reči tora. Jedan izučavalac Biblije kaže: „Ova reč je nastala od glagola koji znači usmeriti, voditi, ciljati, gađati. Njeno... značenje bi stoga bilo: ’pravilo ponašanja‘.“ Za psalmistu je zakon bio dar od Boga. Zar ne bi trebalo i mi na sličan način da cenimo zakon, dozvoljavajući mu da oblikuje naš život?

9, 10. (a) Zašto nam je potrebno pouzdano vođstvo? (b) Koji je jedini način na koji možemo imati lep i uspešan život?

⁹ Svim stvorenjima je potrebno pouzdano usmeravanje i vođstvo dostojno poverenja. To se odnosi na Isusa, a i na ostale anđele, koji imaju viši položaj od ljudi (Psalam 8:6; Jovan 5:30; 6:38; Jevrejima 2:7; Otkrivenje 22:8, 9). Ako ova savršena stvorenja mogu imati koristi od Božjeg vođstva, koliko tek onda to važi za nesavršene ljude! Ljudska istorija i naše lično iskustvo dokazuju istinitost onoga što je prorok Jeremija zapazio: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23).

¹⁰ Ako želimo da imamo lep i uspešan život, moramo se pouzdati u Božje vođstvo. Kralj Solomon je shvatio da je opasno živeti prema ličnim merilima, nezavisno od Božjeg vođstva, i rekao je: „Neki put se prav čoveku čini, a izlazak mu je put ka smrti“ (Poslovice 14:12).

Zašto treba da zavolimo Jehovin zakon

11. Zašto bi trebalo da želimo da razumemo Božji zakon?

¹¹ Dobro je da negujemo iskrenu želju da razumemo Jehovin zakon. Psalmista je izrazio takvu želju kada je rekao: „Otvori mi oči moje da čudesa tvog zakona vidim“ (Psalam 119:18). Što bolje upoznamo Boga i njegove puteve, to ćemo bolje razumeti istinitost Isaijinih reči: „Ja, Jehova, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići. Oh da si ti zapovesti moje slušao!“ (Isaija 48:17, 18). Jehovina je iskrena želja da njegov narod izbegne nevolju i da se raduje životu tako što obraća pažnju njegovim zapovestima. Hajde da istražimo neke važne razloge zbog čega treba da volimo Jehovin zakon.

12. Kako Jehovi to što nas savršeno poznaje omogućuje da bude najbolji Zakonodavac?

¹² Božji zakon potiče od Onoga ko nas savršeno poznaje. Pošto je Jehova naš Stvoritelj, logično je da on savršeno poznaje ljude (Psalam 139:1, 2; Dela apostolska 17:24-28). Niko nas ne može tako dobro poznavati kao Jehova — ni bliski  prijatelji, ni rođaci, pa čak ni roditelji. Zamisli, Bog nas poznaje bolje i od nas samih! Naš Stvoritelj najbolje razume naše duhovne, emocionalne, mentalne i fizičke potrebe. Kada usmerava svoju pažnju na nas, on pokazuje da temeljito poznaje kako smo stvoreni, koje su naše želje i naše težnje. Jehova razume naša ograničenja, ali takođe poznaje i naše sposobnosti da činimo dobro. Psalmista kaže: „Jer on zna za građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:14). Stoga možemo imati osećaj duhovne sigurnosti dok se trudimo da hodimo po njegovom zakonu, spremno se podlažući Božjem vođstvu (Poslovice 3:19-26).

13. Zašto možemo biti uvereni da nam Jehova želi najbolje?

¹³ Božji zakon dolazi od Onoga ko nas voli. Bog je duboko zainteresovan za našu trajnu dobrobit. Zar on nije po velikoj ceni za sebe samoga dao svog Sina kao „otkupninu u zamenu za mnoge“? (Matej 20:28). Zar Jehova nije obećao da ’neće dozvoliti da budemo iskušani iznad onoga što možemo podneti‘? (1. Korinćanima 10:13). Zar nas Biblija ne uverava da se „on brine za nas“? (1. Petrova 5:7). Od Jehove niko nije s više ljubavi zainteresovan da ljudima pruži korisne smernice. On zna šta je dobro za nas i gde se povlači linija između radosti i tuge. Iako smo nesavršeni i pravimo greške, ako težimo za pravednošću, on pokazuje svoju ljubav prema nama na načine koji će kao rezultat imati život i blagoslove (Jezekilj 33:11).

14. Na koji se važan način Božji zakon razlikuje od ljudskih ideja?

¹⁴ Božji zakon je pouzdano nepromenljiv. U ovim burnim vremenima u kojim živimo, Jehova je stabilna stena, onaj koji postoji od večnosti do večnosti (Psalam 90:2). On je o sebi rekao: „Ja [sam] Jehova, i ja se ne menjam“ (Malahija 3:6). Božja merila, koja su zapisana u Bibliji, u potpunosti su pouzdana — za razliku od neprestano promenljivih ljudskih ideja koja su poput živog peska (Jakov 1:17). Na primer, psiholozi su godinama zastupali popustljivo odgajanje dece, ali su kasnije neki promenili svoje mišljenje i priznali da je njihov savet bio pogrešan. Svetska merila i smernice o toj stvari su čas ovakva, čas onakva, kao da se na vetru njišu. Međutim, Jehovina je Reč nepromenljiva. Biblija već vekovima daje savet o tome kako s ljubavlju odgajati decu. Apostol Pavle je napisao: „Očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“ (Efešanima 6:4). Koliko je ohrabrujuće znati da se možemo osloniti na Jehovina merila; ona se neće promeniti!

Blagoslovi za one koji slušaju Božje zakone

15, 16. (a) Kakav će biti rezultat ako primenjujemo Jehovina merila? (b) Kako se mogu Božji zakoni pokazati kao dobro vođstvo u braku?

¹⁵ Preko svog proroka Isaije, Bog je rekao: „Reč koja iz usta mojih izlazi... nameru [je] moju ispunila“ (Isaija 55:11). Sasvim je sigurno da ćemo imati uspeha u činjenju dobra i da ćemo biti srećni ako iskreno nastojimo da sledimo merila koja se nalaze u njegovoj Reči.

¹⁶ Osmotri na koji način Božji zakoni mogu doprineti da brak bude uspešan. „Neka brak bude častan među svima“, pisao je Pavle, „i neka bračna postelja bude neokaljana, jer će Bog suditi bludnicima i preljubnicima“ (Jevrejima 13:4). Bračni drugovi treba da poštuju i vole jedan drugog: „Neka i svaki pojedini od vas  tako voli svoju ženu kao samog sebe; s druge strane, žena treba da ima duboko poštovanje prema svom mužu“ (Efešanima 5:33). U 1. Korinćanima 13:4-8 opisano je kakva je ljubav potrebna: „Ljubav je dugotrpljiva i dobra. Ljubav nije ljubomorna, ne hvali se, ne nadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži sopstvene koristi, ne razdražuje se. Ne vodi evidenciju o zlu. Ne raduje se nepravednosti, a raduje se istini. Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikad ne zataji.“ Brak u kojem postoji ovakva ljubav neće zatajiti.

17. Koje su koristi od primenjivanja Jehovinih merila o upotrebi alkohola?

¹⁷ Još jedan dokaz da su Jehovina merila korisna, jeste činjenica da on osuđuje pijanstvo. On čak ne odobrava ni ako se neko ’odaje mnogom vinu‘ (1. Timoteju 3:3, 8; Rimljanima 13:13). Mnogi koji ignorišu Božja merila u ovoj stvari postaju bolesni ili im se stanje pogoršava usled prekomernog pijenja. Ignorišući biblijski savet o umerenosti, neki su stekli naviku da popiju kako bi se „lakše opustili“. Usled preteranog pijenja nastaju mnogi problemi, uključujući i nedostatak poštovanja, napete odnose u porodici ili raspad porodice, proćerdanu zaradu i gubitak zaposlenja (Poslovice 23:19-21, 29-35). Zar Jehovina merila o upotrebi alkohola nisu zaštita?

18. Da li su Božji zakoni praktični u finansijskim stvarima? Objasni.

¹⁸ Božja merila su se takođe pokazala kao praktična i u finansijskim stvarima. Biblija podstiče hrišćane da budu  pošteni i marljivi (Luka 16:10; Efešanima 4:28; Kološanima 3:23). Pošto slede ovaj savet, mnogi hrišćani na poslu su bili unapređeni ili su sačuvali svoje radno mesto kada su drugi bili otpuštani. Finansijske koristi su takođe očigledne kada čovek izbegava nebiblijske navike i zavisnosti kao što su kockanje, pušenje i drogiranje. Bez sumnje se možeš setiti i drugih primera toga koliko su Božja merila praktična u ekonomskom smislu.

19, 20. Zašto je mudro da prihvatimo Božja merila i da ih se pridržavamo?

¹⁹ Nesavršenim ljudima ne treba puno da bi zastranili od Božjih zakona i merila. Razmisli o Izraelcima na Sinajskoj gori. Bog im je rekao: „Ako vi slušate glas moj, i čuvate savez moj, bićete moji ispred svih naroda.“ Oni su odgovorili: „Sve što je kazao Jehova činićemo.“ Ipak, koliko je samo bio drugačiji put kojim su izabrali da idu! (Izlazak 19:5, 8; Psalam 106:12-43). Za razliku od njih, prihvatimo Božja merila i pridržavajmo ih se.

²⁰ Put mudrosti i sreće sastoji se u tome da se tesno držimo nenadmašnih zakona koje nam je Jehova dao da bi nam pomogao u životu (Psalam 19:7-11). Da bismo to uspešno činili, potrebno je i da cenimo vrednost Božjih načela. To je tema narednog članka.

[Fusnota]

Da li se sećaš?

• Zašto možemo biti sigurni da je Božji zakon za našu dobrobit?

• Zašto treba da volimo Jehovin zakon?

• Na koje su načine Božji zakoni korisni?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 13. strani]

Avraham je bio bogato blagoslovljen zato što je slušao Jehovin zakon

[Slike na 15. strani]

Brige koje nameće današnji brzi tempo života odvraćaju mnoge od Božjeg zakona

[Slika na 17. strani]

Božji zakon je stabilan i nepromenljiv poput svetionika na steni