Možeš li naći unutrašnji mir?

Davne 1854, američki književnik Henri Toro napisao je: „Masa ljudi živi u nemom očajanju.“

Očigledno u njegovo vreme većina ljudi nije imala unutrašnji mir. Međutim, to je bilo pre skoro 150 godina. Da li je danas drugačije ili su Toroove reči još uvek primenjive? Kako je s tobom lično? Da li si zadovoljan, spokojan, ili si nesiguran i sumnjičav u pogledu budućnosti, u ’nemom očajanju‘, kako bi to rekao Toro?

NAŽALOST, u svetu postoji mnogo toga što ljudima oduzima unutrašnji mir. Da pomenemo samo nešto od toga. U mnogim zemljama nezaposlenost i male plate dovode do siromaštva, a time i do ekonomskog beznađa. U drugim zemljama mnogi ljudi troše najviše energije jureći za bogatstvom i materijalnim posedima. Ipak, takav način života prožet takmičarskim duhom često donosi nespokoj, a ne mir. Bolest, rat, kriminal, nepravda i tlačenje takođe oduzimaju ljudima mir.

Oni su tražili unutrašnji mir

Mnogi nerado prihvataju svet takvim kakav jeste. Antonio a je bio rukovodilac u jednoj velikoj fabrici u Sao Paulu (Brazil). Učestvovao je u protestima i demonstracijama nadajući se da će tako poboljšati životne uslove, ali to mu nije donelo duševni mir.

Neki se nadaju da će im brak doneti izvesnu meru spokojstva u životu, pa se onda možda razočaraju. Markos je bio uspešan biznismen. Bio je politički aktivan i postao je gradonačelnik jednog industrijskog grada. Međutim, njegov porodični život je bio katastrofalan. Kad su deca napustila dom, on i žena su se razdvojili zbog razlika koje nisu mogli uskladiti.

Gerson, dete sa ulice, iz Salvadora (Brazil), bio je željan avantura. Lutao je od grada do grada, putujući s kamiondžijama. Ubrzo je počeo da  se drogira, a da bi imao novca za svoj porok pljačkao je ljude. Nekoliko puta ga je uhvatila policija. Uprkos tome što je bio agresivna, nasilna ličnost, Gerson je čeznuo za unutrašnjim mirom. Da li će ga ikada pronaći?

Dok je Vanija bila još mala umrla joj je majka i ona je preuzela odgovornost za kuću, što je uključivalo i brigu oko bolesne sestre. Vanija je odlazila u crkvu, ali je imala osećaj da ju je Bog napustio. Ona sigurno nije imala duševni mir.

Da pomenemo i Marsela. Sve što je želeo bilo je da se dobro zabavlja. Voleo je da se provodi s drugim mladima — da igra, pije i da se drogira. Jednom prilikom se potukao i ozledio nekog mladića. Posle mu je bilo mnogo žao zbog toga što je uradio i molio se Bogu da mu pomogne. On je takođe želeo duševni mir.

Ova iskustva prikazuju samo neke okolnosti koje mogu narušiti duševni mir. Da li je bilo ikakvog načina da rukovodilac, političar, dete sa ulice, preopterećena ćerka i mladić lud za provodom postignu unutrašnji mir za kojim su čeznuli? Da li možemo naučiti nešto iz onoga što se njima dogodilo? Odgovor na oba pitanja je potvrdan, kao što ćemo i videti u narednom članku.

[Fusnota]

[Slika na 3. strani]

Da li čezneš za unutrašnjim mirom?