Progonitelj vidi veliko svetlo

SAVLE je kipteo od besa zbog Isusovih sledbenika. Pošto je bio nezadovoljan progonstvom koje im je već bilo odmereno u Jerusalimu, u koje je spadalo i kamenovanje Stefana, sada je tražio prilike da poveća represiju. „Još uvek dišući pretnjom i ubistvom protiv Gospodovih učenika, [Savle] otide prvosvešteniku i zatraži od njega pisma za sinagoge u Damasku, da sve koje nađe da pripadaju Putu, i muškarce i žene, okovane dovede u Jerusalim“ (Dela apostolska 9:1, 2).

Dok je Savle pešačio prema Damasku, sigurno je razmišljao o tome kako najdelotvornije da izvrši svoj nalog. Ovlašćenje koje je dobio od prvosveštenika nesumnjivo bi mu obezbedilo saradnju s vođama velike jevrejske zajednice toga grada. Savle bi zatražio njihovu pomoć.

Njegovo uzbuđenje je sigurno raslo dok se približavao svom odredištu. Put od Jerusalima do Damaska bio je težak — budući da je trebalo sedam ili osam dana pešačiti oko 220 kilometara. Oko podne, odjednom, neko svetlo sjajnije od sunca blesnulo je oko Savla i on je pao na zemlju. Čuo je glas kako mu na hebrejskom kaže: „Savle, Savle, zašto me progoniš? Teško ti je protiv bodila opirati se.“ „Ko si ti, Gospode?“, upitao je Savle. „Ja sam Isus, koga ti progoniš“, glasio je odgovor. „Nego ustani i stani na svoje noge. Jer zato sam ti se učinio vidljivim, da te izaberem za služitelja i svedoka kako onoga što si video tako i onoga što ću ti dati da vidiš u vezi sa mnom; a izbavljaću te od ovog naroda i od nacija, kojima te šaljem.“ „Šta da učinim, Gospode?“, upitao je Savle. „Ustani, idi u Damask, i tamo će ti se reći šta ti je sve određeno da učiniš“ (Dela apostolska 9:3-6; 22:6-10; 26:13-17).

 Pavlovi saputnici su takođe čuli neki glas, ali nisu videli onog ko je to rekao niti su razumeli šta je rekao. Kada je ustao, Pavle je izgubio vid zbog blistave svetlosti, i morali su da ga vode za ruku. „Tri dana ništa nije video, i nije ni jeo ni pio“ (Dela apostolska 9:7-9; 22:11).

Tri dana meditiranja

Savla je ugostio Juda, koji je živeo u ulici koja se zvala Prava a (Dela apostolska 9:11). Ta ulica — na arapskom Darb al-Mustakim — još uvek je glavna ulica u Damasku. Zamisli šta je sve Savlu prolazilo kroz glavu dok je bio u Judinoj kući. Zbog onog što je doživeo bio je slep i šokiran. Sada je bilo vreme da meditira o tome šta sve to podrazumeva.

Progonitelj se suočio sa onim što je bio odbacio kao besmisleno. Na stubu pribijeni Gospod Isus Hrist — kog je osudio najviši jevrejski autoritet i koji je bio ’prezren i odbačen od ljudi‘ — bio je živ. Da, čak je u priznatom položaju stajao s desne strane Bogu u „nedostupnom svetlu“! Isus jeste bio Mesija. Stefan i drugi su bili u pravu (Isaija 53:3; Dela apostolska 7:56; 1. Timoteju 6:16). Savle je potpuno pogrešio, budući da se Isus poistovetio baš sa onima koje je on progonio! Suočen s tim dokazima, kako je mogao da se ’protiv bodila opire‘? Čak se i tvrdoglavi bik na kraju štapom tera u pravcu u kom njegov vlasnik želi. Dakle, da je Savle odbio da postupa po Isusovim zahtevima, sam bi sebi naškodio.

Kao Mesija, Isus nije mogao da bude osuđen od Boga. Pa ipak, Jehova je dopustio da podnese najsramniju smrt i da padne pod osudu Zakona: „Onaj koji je obešen, prokletstvo je pred Bogom“ (Ponovljeni zakoni 21:23). Isus je umro dok je visio na mučeničkom stubu. Bio je proklet, ne zbog svojih greha, jer ih nije imao, već zbog grešnosti ljudi. Savle je kasnije objasnio: „Svi koji se oslanjaju na dela zakona nalaze [se] pod prokletstvom; jer je napisano: ’Proklet da je svako ko ne ostane u svim stvarima napisanim u svitku Zakona da ih izvršava.‘ Osim toga, očigledno je da zakonom niko nije proglašen pravednim pred Bogom... Hrist nas je oslobodio od prokletstva Zakona postavši prokletstvo umesto nas, jer je napisano: ’Proklet da je svako ko je obešen na stub‘“ (Galatima 3:10-13).

Isusova žrtva ima otkupnu vrednost. Time što je prihvatio tu žrtvu, Jehova je Zakon i njegovu kletvu simbolično prikovao na stub. Shvatajući tu činjenicu, Savle je mogao da smatra da je mučenički stub, koji je ’Jevrejima bio uzrok spoticanja‘, ’Božja mudrost‘ (1. Korinćanima 1:18-25; Kološanima 2:14). Otuda sledi da ako spasenje ne treba da bude preko dela zakona već tako što Bog pokazuje nezasluženu dobrotu prema grešnicima poput Savla, onda to znači da je ta mogućnost otvorena i za one van Zakona. I bila je otvorena paganima kojima je Isus poslao Savla (Efešanima 3:3-7).

Ne možemo reći koliko je od ovoga Savle razumeo u vreme svog obraćenja. Trebalo je da Isus ponovo razgovora s njim o njegovoj misiji među nacijama, i to možda više puta. Štaviše, prošlo je nekoliko godina pre nego što je Savle sve to zapisao pod božanskim nadahnućem (Dela apostolska 22:17-21; Galatima 1:15-18; 2:1, 2). Međutim, prošlo je samo nekoliko dana pre nego što je Savle dobio daljnja uputstva od svog novog Gospoda.

 Ananijina poseta

Nakon što se pojavio Savlu, Isus se pojavio i Ananiji, rekavši mu: „Ustani, idi u ulicu koja se zove Prava, i u Judinoj kući potraži čoveka po imenu Savle, iz Tarsa. Jer on se upravo moli, i u viziji vide kako čovek po imenu Ananija ulazi i polaže ruke na njega da mu se vrati vid“ (Dela apostolska 9:11, 12).

Budući da je Ananija znao za Savla, bilo je razumljivo što su ga iznenadile Isusove reči. On je rekao: „Gospode, od mnogih sam čuo za tog čoveka, kolika je zla naneo tvojim svetima u Jerusalimu. I ovde ima ovlašćenje od svešteničkih glavara da stavi u okove sve koji prizivaju tvoje ime.“ Međutim, Isus je Ananiji rekao: „Idi, jer mi je ovaj čovek izabrana posuda da nosi moje ime nacijama, a i kraljevima i Izraelovim sinovima“ (Dela apostolska 9:13-15).

Sada uveren, Ananija je otišao na adresu koju mu je Isus dao. Nakon što je pronašao i pozdravio Savla, Ananija je na njega položio ruke. „I odmah“, navodi izveštaj, „s očiju [Savlovih] spade nešto kao ljuske, te mu se vrati vid.“ Sada je Savle bio spreman da sluša. Ananijine reči su potvrdile ono što je Savle verovatno razumeo iz Isusovih reči: „Bog naših praočeva izabrao te je da upoznaš njegovu volju i da vidiš Pravednika i čuješ glas iz njegovih usta, jer ćeš mu biti svedok pred svim ljudima za ono što si video i čuo. I zašto sad oklevaš? Ustani, krsti se, i operi svoje grehe prizivajući njegovo ime.“ Koji je bio rezultat? Savle „ustade, i krsti se, te uze hranu i okrepi se“ (Dela apostolska 9:17-19; 22:12-16).

Kada je ispunio svoj zadatak, verni Ananija je nestao sa scene tako brzo kao što se i pojavio, i više ništa ne znamo o njemu. Ali, Savle je zapanjio sve one koji su ga slušali! Bivši progonitelj, koji je došao u Damask da pohapsi Isusove učenike, počeo je po sinagogama da propoveda i dokazuje da Isus jeste Hrist (Dela apostolska 9:20-22).

„Apostol nacijama“

Savlov susret na putu za Damask zaustavio je tog progonitelja na njegovom putu. Kada je shvatio identitet Mesije, mnoge pojmove i proročanstva iz Hebrejskih spisa mogao je da primeni na Isusa. Svesnost da mu se Isus pojavio te ga ’dohvatio‘ i opunomoćio za ’apostola nacijama‘ veoma je izmenila Savlov život (Filipljanima 3:12; Rimljanima 11:13). Sada, kao apostol Pavle, imao je prednost i autoritet koji će oblikovati ne samo njegove preostale dane na zemlji već i pravac hrišćanske istorije.

Godinama kasnije, kada je Pavlovo apostolstvo dovedeno u pitanje, on je svoj autoritet branio ukazujući na ono što je doživeo na putu u Damask. „Zar nisam apostol? Zar nisam video Isusa, našeg Gospoda?“, pitao je on. I nakon što je pomenuo da se uskrsnuli Isus pojavio i drugima, Savle (Pavle) je naveo: „Poslednjem od svih pojavio se i meni kao nekom nedonoščetu“ (1. Korinćanima 9:1; 15:8). Bilo je to kao da je Savle u svojoj viziji Isusove nebeske slave, imao čast da pre vremena bude rođen, to jest uskrsnut za duhovni život.

Savle je bio zahvalan za svoju prednost i naprezao se da živi po njoj. „Ja sam najmanji od apostola, i nisam dostojan da se nazovem apostol, jer sam progonio Božju skupštinu“, napisao je. „Ali... [Božja] nezaslužena dobrota prema meni nije se pokazala uzaludnom, nego sam se trudio više od svih [ostalih apostola]“ (1. Korinćanima 15:9, 10).

Možda se i ti sećaš vremena kada si poput Savla shvatio da treba da izmeniš svoja religiozna gledišta kojih si se dugo držao kako bi imao Božju naklonost. Bespogovorno si bio veoma zahvalan što ti je Jehova pomogao da shvatiš istinu. Kada je Savle video svetlost i shvatio šta se od njega traži, nije oklevao da to i uradi. I radio je to revno i odlučno do kraja svog života na zemlji. Kakav divan primer za sve one koji danas žele Jehovinu naklonost!

[Fusnota]

[Slika na 27. strani]

Ulica koja se zove Prava u današnjem Damasku

[Izvor]

Photo by ROLOC Color Slides