Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Božanska podložnost — zašto i od koga?

Božanska podložnost — zašto i od koga?

Božanska podložnost — zašto i od koga?

„Znam Gospode! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (JEREMIJA 10:23).

1. Koji se oblici nezavisnosti široko cene?

 MEĐU najpoznatijim ljudskim dokumentima jeste Deklaracija nezavisnosti, kojom je 13 britanskih kolonija u Severnoj Americi u 18. veku proglasilo svoju nezavisnost od svoje matične zemlje, Velike Britanije. One su želele slobodu, a nezavisnost od strane kontrole i sloboda idu ruku pod ruku. Politička i ekonomska nezavisnost mogu biti velika prednost. U poslednje vreme neke zemlje Istočne Evrope učinile su korak prema političkoj nezavisnosti. Međutim, mora se priznati da je takva nezavisnost u tim zemljama donela sa sobom mnoge ozbiljne probleme.

2, 3. (a) Koji oblik nezavisnosti nije poželjan? (b) Kako je ta činjenica prvobitno bila uverljivo objašnjena?

2 Ma kako poželjni mogu biti razni oblici nezavisnosti, postoji jedan oblik nezavisnosti koji nije poželjan. Koji je to oblik? Nazavisnost od ljudskog Tvorca, Jehove Boga. To nije blagoslov već prokletstvo. Zašto? Zato što čovek nije stvoren da postupa nezavisno od svog Tvorca, kao što tako odgovarajuće pokazuju gore citirane reči proroka Jeremije. Drugim rečima, čovek je stvoren da bude u podložnosti svom Tvorcu. Biti u podložnosti našem Stvoritelju znači biti mu poslušan.

3 Ta činjenica je bila uverljivo objašnjena prvom ljudskom paru preko Jehovine zapovesti zapisane u Postanju 2:16, 17: ’Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš.‘ Odbijanje da bude u podložnosti svom Tvorcu donelo je Adamu i celom njegovom potomstvu greh, patnju i smrt (Postanje 3:19; Rimljanima 5:12).

4, 5. (a) Šta je posledica odbijanja ljudi da budu u podložnosti Bogu? (b) Koji je moralni zakon neizbežan?

4 Odbijanje ljudi da budu u podložnosti Bogu nemudro je kao i moralno neispravno. To je u svetu dovelo do široko rasprostranjenog bezakonja, kriminala, nasilja i seksualnog nemorala sa svojim plodovima polno prenosivih bolesti. Osim toga, zar današnja nevolja maloletnog kriminala nije u velikoj meri prouzrokovana odbijanjem mladih da budu u podložnosti Jehovi, kao i svojim roditeljima i zakonima zemlje? Taj duh nezavisnosti vidljiv je u čudnovatom i neurednom načinu na koji se mnogi oblače i vulgarnom jeziku koji koriste.

5 Ali, niko ne može izbeći Stvoriteljev neumoljivi moralni zakon: ’Ne varajte se. Nema s Bogom šale. Šta čovek poseje ono će i požeti. Jer ko seje u svoju pȕt, od pȕti će trulenje požeti, a ko seje u duh, od duha će život večni požeti‘ (Galatima 6:7, 8).

6, 7. Koji je osnovni uzrok odbijanja da se bude u podložnosti, i iz kojih je to primera vidljivo?

6 Koji je osnovni uzrok sveg tog odbijanja da se bude u podložnosti? Jednostavno rečeno, to je sebičnost i ponos. Zbog toga je Eva, prva žena, dozvolila sebi da je zavede zmija i da pojede zabranjeni plod. Da je bila skromna i ponizna, ne bi joj se svidelo iskušenje da bude kao Bog — da sama odlučuje šta je dobro i loše. I da je bila nesebična, ne bi zaželela nešto što je njen Tvorac, Jehova Bog, tako izričito zabranio (Postanje 2:16, 17).

7 Nedugo nakon Adamovog i Evinog pada, ponos i sebičnost prouzrokovali su da Kain ubije svog brata Avelja. Isto tako, sebičnost je prouzrokovala da izvesni anđeli postupaju nezavisno, napuštajući svoj prvobitni položaj i materijalizujući se da bi uživali u seksualnim zadovoljstvima. Ponos i sebičnost motivisali su Nimroda i okarakterisali su većinu svetskih vladara od tog vremena (Postanje 3:6, 7; 4:6-8; 1. Jovanova 3:12; Juda 6).

Zašto Jehovi Bogu dugujemo podložnost

8-11. Koja su četiri snažna razloga da pokazujemo božansku podložnost?

8 Zašto svom Tvorcu, Jehovi Bogu, dugujemo podložnost? Pre svega zato što je on Univerzalni Suveren. Sav autoritet pravedno prebiva u njemu. On je naš Sudija, Zakonodavac i Kralj (Isaija 33:22). O njemu je ispravno zapisano: „Sve [je] golo i otkriveno pred očima onoga kome mi treba da odgovaramo“ (Jevrejima 4:13).

9 Osim toga, pošto je naš Tvorac svemoćan, niko mu se ne može uspešno protiviti; niko ne može zanemariti svoju obavezu da bude u podložnosti Njemu. Pre ili kasnije, oni koji to odbijaju biće uništeni, kao što je bio slučaj s faraonom drevnog doba i kao što će se dogoditi Satani Đavolu u Božje određeno vreme (Psalam 136:1, 11-15; Otkrivenje 11:17; 20:10, 14).

10 Podložnost je obaveza svih inteligentnih stvorenja zato što ona postoje da bi služila svom Tvorcu. Otkrivenje 4:11 objavljuje: „Dostojan si, [Jehova], da primiš slavu i čast i moć, jer si ti sve stvari stvorio i po volji tvojoj one postoje i stvorene su.“ On je Veliki Lončar i on stvara ljudske posude da služe njegovoj svrsi (Isaija 29:16; 64:8).

11 Ne bismo smeli da previdimo činjenicu da je naš Tvorac svemudar, tako da on zna šta je za nas najbolje (Rimljanima 11:33). Njegovi zakoni služe ’da bi nam bilo dobro‘ (5. Mojsijeva 10:12, 13, Daničić-Karadžić). Iznad svega, ’Bog je ljubav‘ i zato želi samo ono što je za nas najbolje. Koliko samo podstičućih razloga imamo da budemo u podložnosti svom Tvorcu, Jehovi Bogu! (1. Jovanova 4:8).

Isus Hrist, savršen primer božanske podložnosti

12, 13. (a) Kako je Isus Hrist pokazao božansku podložnost? (b) Koje Isusove reči pokazuju njegov podložan stav?

12 Bez imalo sumnje, Jehovin jedinorođeni Sin, Isus Hrist, pruža nam savršeni primer božanske podložnosti. Apostol Pavle ukazuje na to u Filipljanima 2:6-8: „[Isus], postojeći u obličju Božjemu, nije smatrao kao plen koji se grabi biti jednak s Bogom, nego je sam sebe svlačio [„ponizio“, DK], uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi, i pokazavši se kao čovek, ponizio je [nadalje] sam sebe, ostajući poslušan do same smrti, i to do smrti na krstu.“ Kad je bio na Zemlji, Isus je više puta izjavio da ništa ne čini na vlastitu inicijativu; on nije postupao nezavisno, već je uvek ostajao u podložnosti svom nebeskom Ocu.

13 U Jovanu 5:19, 30 čitamo: „Isus uze opet reč, i reče im: U istinu, u istinu vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe, nego on čini ono što vidi da Otac čini, i sve što Otac čini, ono i Sin čini onako. Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim; i sud je moj pravedan, jer ja ne tražim volje svoje, nego volju Oca koji me je poslao.“ Isto tako, u noći u kojoj je izdan on je više puta molio: „Ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš“ (Matej 26:39, 42, 44; vidi takođe Jovan 7:28; 8:28, 42).

Drevni primeri božanske podložnosti

14. Na koje je načine Noje pokazao božansku podložnost?

14 Među ranim ljudskim primerima božanske podložnosti bio je Noje. On je svoju podložnost pokazao na tri načina. Kao prvo, time što je bio pravedan čovek, besprekoran među svojim savremenicima, hodeći s pravim Bogom (Postanje 6:9). Kao drugo, gradeći arku. On „učini tako. On izvrši sve što mu zapovedi Bog“ (Postanje 6:22). Kao treće, oglašavajući upozorenje o dolazećem potopu kao ’propovednik pravde‘ (2. Petrova 2:5).

15, 16. (a) Koji je divan primer u božanskoj podložnosti pružio Avraham? (b) Kako je Sara pokazala podložnost?

15 Avraham je bio još jedan izvanredan primer božanske podložnosti. On je podložnost manifestovao time što je poslušao Božju zapovest: „Idi iz zemlje svoje“ (Postanje 12:1). To je značilo da napusti svoju udobnu sredinu u Uru (koji nije bio beznačajan grad, na šta ukazuju arheološka otkrića) da bi stotinu godina lutao kao nomad u stranoj zemlji. Avraham je naročito pokazao božansku podložnost time što je položio veliki ispit u kome je bio spreman da žrtvuje svog sina Isaka (Postanje 22:1-12).

16 Avrahamova žena Sara pruža nam još jedan divan primer božanske podložnosti. Lutanje u stranoj zemlji sa sobom je nesumnjivo donelo mnoge nepogodnosti, ali nigde ne čitamo da se ona žalila. Ona je pružila divan primer božanske podložnosti u dve prilike kad ju je Avraham pred paganskim vladarima predstavio kao svoju sestru. Oba puta je sarađivala, iako je zbog toga zamalo postala član harema tih vladara. Za njenu božansku podložnost svedoči to što je u sebi svog muža, Avrahama, nazvala ’moj gospodar‘, pokazujući time da je božanska podložnost bila njen istinski stav srca (Postanje 12:11-20; 18:12; 20:2-18; 1. Petrova 3:6).

17. Zašto se može reći da je Isak pokazao božansku podložnost?

17 Nemojmo prevideti ni primer božanske podložnosti koji je pružio Avrahamov sin Isak. Jevrejska tradicija ukazuje da je Isak imao oko 25 godina kad je Jehova zapovedio njegovom ocu, Avrahamu, da ga prinese kao žrtvu. Da je Isak to želeo, lako se mogao odupreti svom ocu, koji je bio sto godina stariji od njega. Ali ne. Iako se Isak čudio zašto nema životinje za žrtvu, on se krotko pokorio kad ga je otac stavio na žrtvenik i zatim mu vezao ruke i noge da bi sprečio ili kontrolisao svaku nehotičnu reakciju koja je mogla nastupiti da je bio upotrebljen nož za klanje (Postanje 22:7-9).

18. Kako je Mojsije pokazao primernu božansku podložnost?

18 Godinama kasnije, Mojsije nam je pružio dobar primer u božanskoj podložnosti. Na to se sigurno ukazuje time što je opisan kao „čovek vrlo ustrpljiv [„krotak“, DK], više nego ma koji drugi čovek na licu zemlje“ (Brojevi 12:3). Njegovo poslušno izvršavanje Jehovinih zapovesti tokom 40 godina u pustoši, iako je nadgledao buntovan narod koji je brojio dva ili tri miliona, dalje svedoči za njegovu božansku podložnost. Tako zapis kaže da „Mojsije učini sve kako mu zapovedi Gospod; sve tako učini“ (Izlazak 40:16).

19. Kojim je izrazima Jov pokazao svoju podložnost Jehovi?

19 Jov je još jedna izvanredna ličnost koja nam je pružila odličan primer u božanskoj podložnosti. Nakon što je Jehova dozvolio Satani da uništi sve Jovove posede, da ubije njegovu decu i da ga zatim udari „zlim prištem od pete do temena“, Jovova žena mu je rekla: „Još ustraješ u dobroćudnosti svojoj! Proklinji Boga i umri!“ Međutim, Jov je pokazao svoju božansku podložnost time što joj je rekao: „Kao luda žena govoriš. Što? Dobro smo primili od Boga, a zlo zar da ne primamo?“ (Job 2:7-10). Isti duševni stav pokazuju i njegove reči zapisane u Jovu 13:15: „Da me i ubije, opet ću se uzdati u nj“ (DK). Iako je Jov, u stvari, u velikoj meri bio zainteresovan za vlastito opravdanje, ne smemo prevideti da je Jehova na kraju rekao jednom od njegovih tobožnjih tešitelja: „Gnev se moj raspali na tebe i na dva prijatelja tvoja što ne govoriste o meni pravo kao služitelj moj Job.“ Jov nam nesumnjivo pruža divan primer božanske podložnosti (Job 42:7).

20. Na koje je načine David pokazao božansku podložnost?

20 Da spomenemo još samo jedan primer iz Hebrejskih pisama, tu je David. Kad je kralj Saul progonio Davida kao životinju, David je imao dve prilike da okonča svoje nevolje time što bi ubio Saula. Ipak, Davidova božanska podložnost sprečila ga je da to ne učini. Njegove reči su zabeležene u 1. Samuelovoj 24:7: „Sačuvao me [Jehova] od toga da počinim na gospodaru mome, na pomazaniku [Jehovinom], takvo delo da metnem ruku svoju na njega! Jer je on pomazanik [Jehovin].“ (Vidi takođe 1. Samuelova 26:9-11.) On je isto tako pokazao svoju božansku podložnost time što je prihvatao ukor kad je činio greške ili greh (2. Samuelova 12:13; 24:17; 1. Letopisa 15:13).

Pavlov primer podložnosti

21-23. U kojim je različitim prilikama apostol Pavle pokazao božansku podložnost?

21 U Hrišćanskim grčkim pismima, imamo izvanredan primer božanske podložnosti u apostolu Pavlu. On je u tome oponašao svog Gospodara, Isusa Hrista, kao što je to činio u svim drugim aspektima svoje apostolske službe (1. Korinćanima 11:1). Iako ga je Jehova Bog koristio moćnije od bilo kog drugog apostola, Pavle nikad nije postupao nezavisno. Luka nam govori da, kad se pojavilo pitanje s obzirom na to da li neznabožački obraćenici treba da se obrežu, „braća [iz Antiohije] odrediše da Pavle i Barnaba i neki drugi od njih idu gore u Jerusalim k apostolima i starešinama, da urede to pitanje“ (Dela apostola 15:2).

22 Što se tiče Pavlove misionarske aktivnosti, u Galatima 2:9 rečeno nam je: „Poznavši milost koja je meni dana, Jakov, Kefa i Jovan, koji se smatraju kao stubovi, dadoše meni i Barnabi ortačku ruku, da bismo pošli mi k pagancima, a oni k obrezanima.“ Umesto da postupa nezavisno, Pavle je tražio vođstvo.

23 Isto tako, kad je poslednji put bio u Jerusalimu, Pavle je prihvatio savet koji su mu dale tamošnje starešine u vezi s time da pođe u hram i postupi po proceduri Zakona da bi svi mogli videti da on nije bio otpadnik s obzirom na Mojsijev zakon. Pošto je izgledalo da će takvo postupanje završiti pogubno kad je gomila nasrnula na njega, da li je njegova podložnost tim starešinama bila greška? Ni u kom slučaju, kao što je očevidno iz onoga što čitamo u Delima apostola 23:11: „Onu noć pojavi se Gospod Pavlu, i reče: Budi srčan, jer kao što si svedočio za mene u Jerusalimu, tako treba i u Rimu da svedočiš.“

24. Koji će daljnji aspekti podložnosti biti razmotreni u sledećem članku?

24 Pisma nam zaista pružaju snažne razloge da budemo u podložnosti i upečatljive primere onih koji su pokazali takvu podložnost. U sledećem članku, razmotrićemo različita područja na kojima možemo biti u podložnosti Jehovi Bogu, pomoć da budemo podložni i nagrade koje su rezultat toga.

Kako bi odgovorio?

◻ Koji oblik nezavisnosti nije poželjan?

◻ Koji je osnovni uzrok za odbijanje da se bude u podložnosti?

◻ Iz kojih razloga Jehovi dugujemo podložnost?

◻ Koje divne primere božanske podložnosti pružaju Pisma?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 10. strani]

Nimrod, prvi poslepotopni vladar koji se pobunio protiv božanske podložnosti

[Slika na 13. strani]

Noje, besprekoran primer božanske podložnosti (Postanje 6:14, 22)