U INDONEZIJI, na malom ostrvu Sangir Besar, žive tri naše sestre. Pre nekoliko godina, ljudi su mogli da ih vide na plaži kako zajedno rade. One su na tom ostrvu poznate po tome što propovedaju i pomažu ljudima da razumeju Bibliju. Ali tom prilikom su radile nešto sasvim drugačije.

Najpre bi ušle u vodu, odakle su vadile veliko kamenje i nosile ga na plažu. Neko kamenje je bilo veličine fudbalske lopte. Zatim bi sele na drvene stoličice i čekićem razbijale kamenje na komade manje od kokošjeg jajeta. Usitnjeno kamenje bi stavljale u plastične kofe i uz stepenice nosile do mesta gde su stanovale. Pakovale bi ga u velike džakove, koji su kasnije tovareni na kamione. Usitnjeno kamenje koristilo se za izgradnju puteva.

Jedna od tih sestara bila je Hulda. Ona je inače radila taj posao kako bi podmirivala potrebe svoje porodice, ali tada je odlučila da radi više sati. Budući da su joj okolnosti to dozvoljavale, rešila je da ostvari još jedan cilj. Želela je da kupi tablet kako bi mogla da koristi aplikaciju JW Li­brary^®. Znala je da će joj njen sadržaj pomoći da se poboljša u službi i da bolje razume Bibliju.

Hulda je mesec i po dana svakoga jutra radila dodatna dva sata. Usitnila je toliko kamenja da je mogao da se napuni jedan manji kamion. Tako je uspela da zaradi dovoljno novca za tablet.

„Bila sam premorena i sve me je bolelo od razbijanja kamenja“, kaže Hulda, „ali brzo sam zaboravila na bol kada sam uzela u ruke novi tablet. On mi pomaže da više postižem u službi i da se bolje pripremam za sastanke.“ Ona kaže i da joj je tablet mnogo značio na početku pandemije, pošto su se sve skupštinske aktivnosti održavale putem video-veze. Mnogo nam je drago što je Hulda ostvarila svoj cilj!