STRANICA IZ ISTORIJE
Alhazen
IME ovog arapskog naučnika je Abu Ali el Hasan ibn el Hajtam, ali na Zapadu je poznatiji kao Alhazen, što je polatinjen oblik njegovog imena El Hasan. Otkrića do kojih je došao značajna su i za nas danas. Za Alhazena se kaže da je „jedna od najvažnijih i najuticajnijih ličnosti u istoriji nauke“.
Alhazen je rođen oko 965. godine u Basri, gradu u sadašnjem Iraku. Bavio se astronomijom, hemijom, matematikom, medicinom, muzikom, optikom, fizikom i poezijom. Na čemu sve možemo da mu zahvalimo?
BRANA NA NILU
Alhazen je došao na ideju da reguliše tok moćnog Nila čak hiljadu godina pre nego što je to postignuto izgradnjom Asuanske brane, 1902. Priča koja sledi već vekovima se prepričava.
Alhazen je imao ambiciozan plan — da izgradi branu na reci Nil i tako spreči poplave i suše, koje su nanosile veliku štetu Egipćanima. Kada je kalif El Hakim, koji je vladao iz Kaira, čuo za tu ideju, pozvao je Alhazena u Egipat da je sprovede u delo. Ali kada je svojim očima video Nil, Alhazen je shvatio da nema šanse da uspe u svojoj zamisli. Iz straha da će ga ćudljivi kalif pogubiti, Alhazen se 11 godina pretvarao da je lud, sve dok kalif nije umro, 1021. U tom periodu je živeo u izolaciji i imao je vremena na pretek za naučni rad.
KNJIGA O OPTICI
Alhazen je tokom tih godina napisao veći deo svoje čuvene knjige koja ima sedam tomova. Izvorni naziv joj je Kitab el Manazir, što znači „knjiga o optici“. Ona se smatra „jednom od najvažnijih knjiga u istoriji fizike“. U njoj je izložio eksperimente o prirodi svetlosti — o tome kako se svetlost razlaže na spektar boja, kako se odbija od ogledala i kako se prelama prilikom prelaska iz
jedne sredine u drugu. Takođe je izučavao anatomiju oka, mehanizam vida i percepciju.Ovo Alhazenovo delo je do XIII veka prevedeno sa arapskog na latinski. Evropski naučnici su ga vekovima citirali i smatrali autoritetom. Na osnovu Alhazenovih spisa o svojstvima sočiva, evropski optičari su, držeći sočiva jedno ispred drugog, napravili prvi teleskop i mikroskop.
KAMERA OPSKURA
Alhazen je utvrdio principe na kojima počiva fotografija. Naime, on je shvatio da će se, kada svetlost kroz sićušan otvor dospe u mračnu sobu, na zidu naspram tog otvora projektovati obrnuta slika spoljašnjosti. Tako je nastala prva kamera opskura za koju se zna.
U XIX veku su kameri opskuri dodate fotografske ploče na kojima je ostajao trajan zapis slike. Bila je to preteča fotoaparata. Svi savremeni fotoaparati, pa i naše oko, rade po istom principu kao i kamera opskura. *
NAUČNI METOD
Kod Alhazenovog rada izuzetno je to što je pedantno i sistematično istraživao prirodne pojave. Bio je jedan od prvih istraživača koji su testirali teorije izvodeći eksperimente. Nije se libio da opšteprihvaćene tvrdnje odbaci ako se pokaže da su one neosnovane. Alhazen je po svom pristupu nauci bio potpuno drugačiji od svojih savremenika.
Moglo bi se reći da geslo savremene nauke glasi: „Dokaži ono u šta veruješ!“ Zbog toga što se Alhazen upravo toga držao, neki ga smatraju „ocem naučnog metoda“. Nema sumnje da je on svojim radom dao ogroman doprinos čitavom čovečanstvu.
^ odl. 13 Veza između kamere opskure i oka na Zapadu se nije uviđala sve dok je u XVII veku nije objasnio Johan Kepler.