Zemljotresi... uragani... teroristički napadi... pucnjave u školama... Ove reči se isuviše često pojavljuju u novinskim naslovima. Naravno, jedno je čitati o katastrofi, a sasvim drugo doživeti je na svojoj koži. Šta možete uraditi pre, tokom i posle katastrofe kako biste povećali šanse za preživljavanje?

KATASTROFE se mogu dogoditi bilo gde. Za preživljavanje je najvažnija priprema. Međutim, šta priprema podrazumeva?

• Psihički se pripremite. Prihvatite činjenicu da se katastrofe događaju i da vi i vaša porodica možete biti žrtve. Prekasno je pripremati se kad katastrofa nastupi.

• Informišite se koje katastrofe se mogu dogoditi tamo gde živite. Saznajte gde se nalaze skloništa. Proverite da li je vaš dom bezbedan i da li se nalazi na sigurnom mestu. Rešite se predmeta koji mogu izazvati požar. Postavite detektore dima i menjajte im baterije najmanje jednom godišnje.

• Pripremite zalihe. Postoji mogućnost da snabdevanje strujom i vodom bude prekinuto i da telefonske linije i prevoz ne funkcionišu. Ukoliko imate automobil, potrudite se da vam rezervoar bude barem dopola pun. Uvek imajte spremnu torbu sa hranom, vodom i najosnovnijim potrepštinama. (Videti okvir „ Imate li sve što vam je neophodno?“)

• Neka vam pri ruci budu brojevi telefona prijatelja, bilo da žive blizu ili daleko.

• Sastavite plan za slučaj opasnosti i uvežbajte ga. Saznajte gde se u vašoj zgradi nalaze izlazi u slučaju opasnosti i upoznajte se sa planom evakuacije koji ima škola vaše dece. Dogovorite se sa članovima porodice gde ćete se naći u slučaju katastrofe. Imajte dva mesta — jedno u vašem kraju, a drugo negde dalje. Primera radi, to mogu biti javna mesta kao što su biblioteka ili škola. Nadležne službe savetuju da se s vremena na vreme prošetate do tih mesta sa svojom porodicom.

• Razmislite kako biste mogli pomoći drugima, uključujući i stare i nemoćne.

„Kada je izbio požar, većina ljudi nije paničila, nego je odugovlačila“, priseća  se Džošua, citiran na početku. „Neki su isključivali kompjuter ili punili flašice vodom. Jedan kolega je rekao: ’Možda bi samo trebalo da sačekamo.‘“ Iako su mnogi oklevali, Džošua je povikao: „Moramo odmah napolje!“ To ih je trglo i pošli su za njim niz stepenice. „Ako neko padne, podignite ga i nastavite dalje“, ponavljao je Džošua. „Svi ćemo se izvući!“

• Požar. Lezite na pod i brzo otpuzite do najbližeg izlaza. Dim smanjuje vidljivost i većina smrti nastupi kao posledica gušenja. Ostavite lične stvari. Sekunde mogu značiti razliku između života i smrti.

• Zemljotres. Zavucite se pod čvrst sto ili stanite uz noseći zid. Očekujte da će uslediti još potresa i što pre izađite napolje i udaljite se od zgrade. Spasilačkim timovima će možda trebati sati da dođu do vas i zato, ukoliko je to moguće, pokušajte da spasete druge.

• Cunami. Ukoliko se voda iznenada povuče od obale, smesta bežite u više predele. Nakon prvog talasa mogu uslediti i drugi, i to još veći talasi.

• Tornado, uragan i drugi olujni vetrovi. Bez odlaganja se uputite u sklonište.

• Poplava. Izađite iz poplavljene zgrade. Nemojte se probijati kroz vodu, ni pešice ni automobilom. Voda može biti zagađena otpadnim vodama iz kanalizacije i skrivati opasnosti poput krhotina i oštrih predmeta, otvorenih šahti ili oborenih strujnih vodova.

• Da li ste znali? Vodena bujica visine od samo pola metra može odneti automobil. U poplavama većina nastrada kad pokušava da vozi kroz vodu.

• Ukoliko vlasti nalože evakuaciju, krenite odmah! Javite se prijateljima da ne bi rizikovali život tražeći vas.

• Da li ste znali? Tekstualne poruke mogu biti pouzdanije od govorne pošte.

• Ukoliko vlasti nalože stanovništvu da ostane u svojim domovima ili u skloništima, ne izlazite. U slučaju hemijske, biološke ili nuklearne katastrofe, ostanite unutra, isključite ventilaciju i zapečatite vrata i prozore. Ako se radi o nuklearnoj katastrofi, siđite na najniži nivo zgrade da biste što manje bili izloženi radijaciji. Pratite vesti na lokalnoj televiziji ili radiju. Ostanite unutra dok vlasti ne objave da je opasnost prošla.

Da biste izbegli zaraze i opasnosti, poslušajte sledeće savete:

• Budite kod prijatelja ako je to moguće, a ne u prihvatnom centru.

• Održavajte dobru higijenu mesta na kom boravite.

• Koristite zaštitnu opremu tokom raščišćavanja ruševina. Ukoliko je moguće, nosite rukavice, jake cipele, šlem i masku za prašinu. Čuvajte se električnih žica i žara koji tinja.

• Vratite se svojoj svakodnevnoj rutini što je pre moguće. Važno je da vaša deca vide da ste smireni i da ne gubite nadu. Zajedno radite domaći, igrajte se i proučavajte Bibliju. Nemojte biti opsednuti vestima o onome što se dogodilo i nemojte svoju nervozu i frustracije istresati na članove porodice. Prihvatite pomoć i pomozite drugima.

• Pomirite se s materijalnim gubicima. Vlada i spasilačke službe trude se da pomognu ljudima da prežive, a ne da nadoknade sve što je izgubljeno. Da bismo preživeli, potrebni su nam čista voda, hrana, odeća i zaklon (1. Timoteju 6:7, 8).

• Prihvatite svoja osećanja i potražite pomoć. Traume se često pojave nakon što prođe prvi šok. Simptomi uključuju anksioznost, depresiju i promene raspoloženja, kao i probleme s koncentracijom, obavljanjem uobičajenih poslova i spavanjem. Razgovarajte sa saosećajnim prijateljima.

Iako je Džošua preživeo požar koji je izbio na njegovom radnom mestu, mnogi od njegovih kolega nisu. Zato je prošao kroz težak period. Mnogo mu je značila pomoć hrišćanskih starešina i stručnjaka za mentalno zdravlje. „Oni su me uverili da je moja žalost bila deo normalnog procesa oporavka i da će proći“, kaže Džošua. „Nakon šest meseci, košmari su se proredili. Drugi simptomi su trajali duže.“

Katastrofe su u potpunoj suprotnosti s našim osećajem za pravdu. Zbog toga neki krive Boga. Mnogi, poput Džošue, osećaju „krivicu preživelih“. „I dalje se pitam da li sam mogao da spasem više ljudi“, kaže on. „Teši me vera u to da će Bog uskoro uspostaviti pravdu na zemlji i da će ispraviti svako zlo. U međuvremenu, zahvalan sam što sam živ i radim ono što u razumnoj meri mogu da bih sačuvao život“ (Otkrivenje 21:4, 5). *