Aristotel je pisao o umetnosti, astronomiji, biologiji, etici, jeziku, pravu, logici, magnetizmu, metafizici, kretanju, sreći, poetici, politici, psihologiji, retorici, kao i o duši, za koju je verovao da je smrtna. Međutim, u svetu nauke je ostao upamćen pre svega po svojim zapažanjima na polju biologije i logike.

Mislioci u antičkoj Grčkoj su se prvenstveno oslanjali na svoje sposobnosti opažanja i logiku da bi objasnili svet prirode. Polazili su od nečega što su smatrali očiglednim i verovali su da će doći do tačnih zaključaka samo ako dobro promisle o tome.

Vođeni tom filozofijom, izveli su mnoge logične zaključke, na primer da u svemiru postoji red. S druge strane, pošto su se oslanjali isključivo na svoja čula, mnogi učeni ljudi, uključujući i Aristotela, došli su i do nekih potpuno pogrešnih zaključaka. Na primer, verovali su da se sve planete i zvezde kreću oko Zemlje. U to vreme je taj zaključak delovao sasvim očigledno i logično. „Izgledalo je kao da zdrav razum i iskustvo potvrđuju gledište starih Grka da je Zemlja  centar svemira“, stoji u knjizi Čarlsa Frimana o uticaju grčke filozofije na hrišćanstvo (The Closing of the Western Mind).

Ta zabluda ne bi imala toliko dalekosežne posledice da je ostala samo u domenu nauke. Ali to nije bio slučaj.

Hrišćanske crkve u srednjovekovnoj Evropi su prihvatile neka Aristotelova učenja kao bogomdana i nisu ih dovodile u pitanje. To se desilo kada su teolozi u Rimokatoličkoj crkvi, prvenstveno Toma Akvinski (oko 1224 – 1274), razvili hrišćansku teologiju na osnovu Aristotelovih ideja. Tako je i Aristotelova teorija o geocentričnom sistemu postala katolička dogma. Tu teoriju su prihvatile i neke protestantske vođe, kao što su Kalvin i Luter, koje su tvrdile da je u skladu s Biblijom. (Videti okvir „ Teorija o geocentričnom sistemu i Biblija“.)

„Neka [Aristotelova] i katolička učenja su bila gotovo identična“, rekao je Friman u spomenutoj knjizi. Zato se govorilo da je Akvinski preobratio Aristotela na katolicizam. Ali zapravo se „Akvinski preobratio na aristotelizam“, zaključuje Friman. Mogli bismo reći da je u izvesnoj meri to bio slučaj i sa samom crkvom. Kada se italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej osmelio da iznese rezultate svojih istraživanja — da se Zemlja okreće oko Sunca — bio je izveden pred Inkviziciju i prinuđen da se javno odrekne svojih gledišta. * Ironično je to što je i sam Aristotel priznao da nauka napreduje i da je podložna promenama, dok crkva to nije htela da prizna!