U OSAM zemalja je 2015. sprovedena anketa među zaposlenima s punim radnim vremenom. Većina njih je rekla da su rastrzani između posla i kuće jer, između ostalog, imaju sve više obaveza i troškova, a radno vreme je sve duže. Na primer, u Sjedinjenim Državama je prosečno radno vreme 47 sati nedeljno, a svaki peti ispitanik kaže da radi i po 60 sati ili više!

U jednom drugom istraživanju kojim je obuhvaćeno više od 36 zemalja, više od četvrtine ispitanika je reklo da čak ni u slobodno vreme ne može da se oslobodi osećaja da negde žuri. Pod pritiskom su i deca kojoj je nametnuto mnogo obaveza.

Ako stalno pokušavamo da uradimo previše toga, bićemo pod stresom. Možemo li imati uravnoteženiji život? Kako naš sistem vrednosti utiče na to kako koristimo svoje vreme? Pogledajmo sada iz kojih razloga ljudi najčešće provode previše vremena na poslu.

„Radio sam sedam dana u nedelji jer sam hteo da moja deca imaju sve što ja nisam imao“, kaže čovek po imenu Gari. Iako roditelji žele samo najbolje svojoj deci, dobro je da razmisle da li im zaista pomažu time što pokušavaju da zarade mnogo novca. Istraživanja pokazuju da i odrasli i deca koji preveliku pažnju pridaju materijalnim stvarima ne samo da nisu toliko zadovoljni životom kao oni kojima to nije toliko bitno, već imaju i lošije zdravlje.

Mnoga deca su pretrpana vanškolskim aktivnostima jer njihovi roditelji misle da im je to odskočna daska za uspešnu budućnost. Međutim, i pored najboljih namera, roditelji time i deci i sebi stvaraju dodatni stres.

Reklame nam sugerišu da ćemo nešto propustiti ako ne budemo imali najnovije proizvode. U časopisu citiranom u uvodu stoji: „Zbog širokog spektra svega što se nudi, potrošači su na muci šta da kupe, gledaju ili pojedu“, što im oduzima i ono malo vremena koje imaju (The Economist).

Jedan ugledni ekonomista je 1930. godine prognozirao da će napredak tehnologije omogućiti ljudima da imaju više slobodnog vremena. Danas nam je očigledno da nije bio u pravu. U jednom časopisu stoji: „Ljudi ipak ne rade manje jer se uvek nađe nešto novo za šta treba da zarade“ (New Yorker).

Neki se iscrpljuju na poslu samo da se ne bi zamerili poslodavcu. Drugima kolege nameću osećaj krivice ako ne rade prekovremeno kao i oni. Osim toga, iz straha da ne ostanu bez posla, mnogi pristaju da rade duže ili da uvek budu dostupni.

Ima roditelja koji pokušavaju da prate prebrzi tempo drugih porodica jer se  plaše da će njihova deca zaostajati za svojim vršnjacima.

Tim, čovek iz Sjedinjenih Država, kaže: „Voleo sam svoj posao i radio sam punom parom. Imao sam osećaj da moram da se dokažem.“

Danas nije neuobičajeno da čovek svoju vrednost meri po tome koliko ima obaveza. U časopisu New Yorker još stoji: „Na užurbanost je počelo da se gleda kao na statusni simbol. Što si zauzetiji to više vrediš.“

Biblija nas podstiče da budemo marljivi (Poslovice 13:4). Ali isto tako naglašava da je važno da ni u čemu ne preterujemo. „Bolja je jedna šaka počinka nego dve šake truda i trčanja za vetrom“, stoji u Propovedniku 4:6.

Ako tako radimo, sačuvaćemo i mentalno i fizičko zdravlje. Sledeća četiri predloga nam mogu biti od pomoći.

Sasvim je normalno da ne želimo da budemo u oskudici. Ali koliko novca je dovoljno? Da li je novac jedino merilo uspeha? Ako previše vremena provodimo na poslu, nećemo stići da uživamo u onome što smo stekli. S druge strane, ako previše vremena trošimo na zabavu i odmor, posle ćemo juriti da bismo nadoknadili sve ostalo.

Tim, kog smo ranije citirali, dodaje: „Supruga i ja smo konačno priznali sebi da treba da pojednostavimo život. Stavili smo na papir kakvo je stanje stvari sada i šta bismo hteli da promenimo. Naučili smo nešto iz dosadašnjeg iskustva i rešili smo da u prvi plan stavimo ono što je zaista vredno.“

Biblija nas savetuje da obuzdavamo „želje očiju“ (1. Jovanova 2:15-17). Reklame upravo putem čula vida bude u nama želju za materijalnim stvarima, luksuznim odmorima i drugim užicima. Da bismo to priuštili, moramo više da radimo. Naravno, ne možemo izbeći svaku reklamu, ali im se ne moramo ni svesno izlagati. Dobro je da razmišljamo o tome šta nam od svega što se nudi stvarno treba.

Nemojte potceniti ni uticaj koji vaše društvo ima na vas. Ako vaši prijatelji misle da su uspešni samo oni koji su imućni i zato teže ka tome, možda bi bilo mudro da se družite s onima koji imaju drugačije vrednosti. „Ko se druži s mudrima, postaće mudar“, stoji u Bibliji (Poslovice 13:20).

Recite poslodavcu da bi vam značilo da pored posla imate vremena i za druge stvari  koje su vam bitne. Sasvim je u redu što ne želite da vam se život svede na posao. „Oni koji su povukli jasnu granicu između posla i privatnog života i koji idu na godišnje odmore shvatili su da firma neće propasti bez njih“, stoji u jednoj knjizi o tome kako biti uravnotežen u poslu (Work to Live).

Gari, porodičan čovek čije smo reči malopre pomenuli, imao je dovoljno u materijalnom pogledu i zato je odlučio da manje radi. On kaže: „Kao porodica smo razgovarali o našem životu i došli smo do zaključka da možemo živeti i s manje novca. Korak po korak, i uspeli smo da se prilagodimo tome. Pitao sam šefa da li mogu da radim nekoliko dana manje sedmično i on se složio s tim.“

Bračnim parovima je potrebno da imaju vreme za sebe, a važno je da budu i s decom. Nemojte se upoređivati s porodicama koje uvek imaju gomilu aktivnosti. „Odredite vreme za odmor i ostavite po strani ono što je manje važno“, predlaže Gari.

Kada ste s porodicom, usredsredite se jedni na druge, a ne na televiziju, mobilne telefone i druge uređaje. Jedite zajedno barem jednom dnevno i iskoristite to vreme za razgovor. To će se dobro odraziti na vašu decu i njihov uspeh u školi.

Na kraju, pitajte se: „Šta ja želim od života? Šta želim za svoju porodicu?“ Ako se u životu držite pravih vrednosti, sigurno ćete biti još srećniji i zadovoljniji.