BOBIČASTI plod biljke Pollia condensata, koja raste širom Afrike, ima najintenzivniju metalik plavu boju koja je ikada viđena kod biljaka. Pa ipak, ova bobica uopšte ne sadrži plavi pigment! Otkud joj onda tako intenzivna boja?

Razmislite o sledećem: Kožica bobice se sastoji od ćelija u čijim zidovima se nalaze celulozna vlakna. Ona su poređana jedna do drugih, pa liče na rešetku, a te „rešetke“ su poslagane jedna na drugu. Svaka je blago zarotirana u odnosu na donju, tako da zajedno čine spiralnu strukturu. Sama vlakna nisu plave boje. Boja nastaje usled odbijanja svetlosti o spomenutu strukturu. U tome je tajna metalik sjaja i prelivanja boja. Većina ćelija izgleda plavo, ali u zavisnosti od ugla iz kog se posmatra, vidi se i zeleni, roze i žuti odsjaj. Do toga dolazi jer se slojevi vlakana neznatno razlikuju u debljini. Štaviše, kada se gleda izbliza, boja nije ujednačena već se vide obojene tačkice, poput piksela na kompjuterskom ekranu.

Pošto ove bobice nemaju pigment, ne gube boju ni kada se otkinu. Neke koje su sakupljene pre više od sto godina odaju podjednak sjaj kao i sveže! Iako bobice nemaju mesnati, jestivi deo već samo seme, ptice ih beru zbog njihovog lepog izgleda.

Naučnici smatraju da će, inspirisani ovom biljkom, uspeti da naprave razne proizvode za čiju boju nisu zaslužni pigmenti. Primera radi, to bi mogle biti farbe koje ne blede ili papir koji je prosto nemoguće falsifikovati.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je izuzetna plava boja bobice Pollia condensata nastala igrom slučaja ili je delo Stvoritelja?