Predrasude se često zasnivaju na informacijama koje nisu proverene. Pogledajmo sledeće primere:

• Neki poslodavci smatraju da žene ne mogu dovoljno dobro obavljati poslove u oblasti nauke i tehnike.

• U srednjovekovnoj Evropi, Jevreji su bili optuženi da truju izvore i šire bolesti. Tokom nacističkog režima ponovo su bili optuženi, ali ovog puta za ekonomsku krizu u Nemačkoj. I u jednom i u drugom slučaju Jevreji su bili žrtve ekstremnih predrasuda, a neke od posledica vide se i danas.

• Mnogi smatraju da su svi koji imaju neke fizičke nedostatke nesrećni ili ogorčeni.

Ljudi koji veruju u takve stvari ponekad iznose primere ili navodne dokaze koji potvrđuju takve predrasude. A svakoga ko misli drugačije smatraju neznalicom.

„Nije dobro da čovek bude bez znanja.“ (POSLOVICE 19:2)

Šta to znači? Nepoznavanje činjenica vodi do loših odluka. Ako se umesto na činjenice oslanjamo na neproverene informacije, pogrešno ćemo prosuđivati ljude.

Ako se potrudimo da upoznamo ljude, manje su šanse da ćemo prihvatiti neko preovladavajuće  mišljenje o njima koje je u suštini pogrešno. I kada shvatimo da loše stvari koje se pričaju o nekoj grupi ljudi nisu tačne, vrlo je verovatno da ćemo dovesti u pitanje i ono što smo čuli o nekim drugim grupama ljudi.

• Nemojte zaboraviti da ljude ne treba generalizovati. Ono što se može reći za neku grupu ljudi ne mora da važi i za svakog pojedinca koji joj pripada.

• Uzmite u obzir da verovatno dosta toga ne znate o izvesnoj grupi ljudi.

• Pokušajte da informacije saznate iz pouzdanog izvora.