MAŠINSKI INŽENJERI se dive sposobnosti običnog mrava da nosi teret mnogo puta teži od njega samog. Da bi shvatili kako je to moguće, inženjeri sa Državnog univerziteta u Ohaju su analizirali građu, fizičke odlike i pokrete mrava i potom napravili njihove kompjuterske modele. To su uradili na osnovu rendgenskih snimaka poprečnog preseka tela, to jest mikro kompjuterizovane tomografije, i simulacije sile koju mrav koristi kada nosi teret.

Najvažniji deo mravljeg tela je vrat jer je na njemu cela težina tereta koji mrav nosi u ustima. Meko tkivo u vratu povezuje čvrsti egzoskelet trupa i glave na način koji podseća na ukrštene prste. „Struktura ovog međusklopa je ključna za funkcionisanje vratnog zgloba“, kaže jedan od istraživača. „Najverovatnije ta jedinstvena povezanost tvrde i meke građe čini vratni zglob mrava veoma izdržljivim.“ Istraživači se nadaju da će im saznanje o tome kako funkcioniše mravlji vrat pomoći da unaprede mehanizme u robotici.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je veoma složen i izuzetno funkcionalan mravlji vrat nastao evolucijom ili je delo Stvoritelja?