U SUBOTU, 25. aprila 2015, zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale pogodio je Nepal. Epicentar zemljotresa je bio 80 kilometara severozapadno od glavnog grada, Katmandua. Nažalost, više od 8 500 ljudi je izgubilo život, što ovaj zemljotres čini najsmrtonosnijom prirodnom katastrofom koja je zabeležena u Nepalu. Uništeno je više od pola miliona domova. Većina od 2 200 Jehovinih svedoka, koliko ih ima u Nepalu, živela je na pogođenom području. Nažalost, jedna Svedokinja i njeno dvoje dece su nastradali.

„U vreme zemljotresa, Jehovini svedoci u pogođenom kraju bili su na svom hrišćanskom sastanku“, kaže žena po imenu Mišel. „Da se zemljotres desio u neko drugo vreme, kada je većina bila kod kuće, mnogo više nas bi stradalo.“ Zašto su oni koji su bili na sastanku preživeli? Zato što su objekti u kojima Jehovini svedoci održavaju sastanke kvalitetno izgrađeni.

Dvorane Kraljevstva, kako Jehovini svedoci nazivaju objekte u kojima održavaju hrišćanske sastanke, u Nepalu su konstruisane tako da izdrže zemljotrese. Man Bahadur, koji je učestvovao u gradnji, kaže: „Često su nas pitali zašto pravimo tako čvrst temelj za tako male građevine. Sada se pokazalo zašto je to dobro.“ Nakon zemljotresa, Svedoci su dozvolili da se njihove dvorane u vanrednim situacijama koriste kao skloništa. U njima su se Svedoci i njihovi susedi osećali sigurno i kada su narednih dana usledili manji potresi.

Hrišćanske starešine su odmah krenule da traže svoje suvernike za koje se nije znalo gde su. „Starešine su stavile dobrobit svoje braće i sestara ispred svoje“, kaže Svedokinja koja se zove Babita. „Dirnula nas je njihova ljubav.“ Tri člana odbora Jehovinih svedoka koji organizuje njihovo delo u Nepalu, kao i pokrajinski nadglednici, čiji je zadatak da putuju i hrabre skupštine, dan nakon zemljotresa su počeli da posećuju Svedoke da bi videli kakva im je pomoć potrebna i da bi pružili podršku tamošnjim starešinama.

Šest dana posle zemljotresa, Gari Bro, predstavnik Jehovinih svedoka iz glavnog sedišta u Sjedinjenim Državama, došao je u Nepal sa svojom ženom, Rubi. Član nepalskog odbora po imenu Ruben je rekao: „Zbog haotične situacije u Katmanduu i zbog toga što je bilo još potresa, mislili smo da brat Bro ipak neće moći da dođe. Ali on je to čvrsto rešio i uspeo je! Svedocima u pogođenom području njegova poseta je mnogo značila.“

Šilas, koji radi u predstavništvu Jehovinih svedoka u Nepalu, rekao je: „Čim je telefonski saobraćaj bio normalizovan, telefoni su počeli da zvone dan i noć! Naša hrišćanska braća i sestre iz celog sveta su htela da vide kako smo. Iako su neki pričali jezicima koje nismo razumeli, osetili smo da nas vole i žele da nam pomognu.“

 Nekoliko dana nakon zemljotresa, tamošnji Jehovini svedoci su donosili hranu u svoje dvorane da bi je podelili sa onima kojima je bila potrebna. Pored toga, oformljen je Odbor za humanitarnu pomoć i ubrzo su počeli da pristižu paketi, pretežno iz Bangladeša, Indije i Japana. Iz Evrope je ubrzo došao tim braće koja su zdravstveni radnici. Stacionirali su se u jednoj Dvorani Kraljevstva i odmah prionuli na posao. Pored medicinske pomoći koju su pružali, pomagali su ljudima i da se lakše izbore sa emocionalnim šokom koji su doživeli.

Mnogi bi se složili sa ženom po imenu Utara, koja je rekla: „Zemljotres je bio zastrašujuć, ali sve što smo doživeli zbližilo nas je s našom duhovnom porodicom.“ Zemljotres nije uzdrmao ljubav koju Jehovini svedoci imaju jedni prema drugima i prema svom Bogu. Naprotiv, on ju je još više ojačao.