GODINE 2010, skoro pet miliona barela (800 miliona litara) sirove nafte iscurilo je u Meksički zaliv, kada je jedna naftna platforma eksplodirala i potonula. Međutim, za samo nekoliko meseci, veliki deo zagađivača je nestao. Kako?

Razmislite o sledećem: Naučna istraživanja su pokazala da neke morske bakterije mogu da razbiju dugačak ugljenikov lanac nafte. Mikrobiolog Teri Hejzen kaže da su ovi organizmi „pravi projektili koji ciljaju naftu“. Oni su delimično očistili Meksički zaliv.

„U neku ruku, nije nikakvo čudo što se u morima nalaze mikrobi koji jedu naftu“, navodi se u jednom izveštaju BBC - ja. Na kraju krajeva, „prirodni izvori s dna okeana ispuštaju naftu“ već eonima.

Istina je da ljudski napori u čišćenju naftnih mrlja donose rezultate. Međutim, i najbolja nastojanja mogu doneti više štete nego koristi. Na primer, hemijska sredstva za razgrađivanje nafte ometaju prirodne procese tokom kojih se ona razlaže. Pored toga, pomenute hemikalije su otrovne i trajno oštećuju okolinu. Ali sposobnost prirode da razlaže naftu, između ostalog i uz pomoć „mikroba koji jedu naftu“, omogućuje moru da se samo čisti, bez ikakvih posledica. *

Do kakvog ste zaključka došli? Da li su mikrobi koji „jedu“ naftu nastali evolucijom ili su delo Stvoritelja?