PRE Galileovog vremena, mnogi su mislili da se Sunce, planete i zvezde okreću oko Zemlje. To je bio i zvaničan stav Katoličke crkve.

Međutim, Galileo je pomoću svog teleskopa otkrio činjenice koje su se suprotstavljale tadašnjim naučnim shvatanjima. Primera radi, dok je posmatrao kako se sunčeve pege pomeraju na površini Sunca, zaključio je da se ono okreće oko svoje ose. Ovakva otkrića će u velikoj meri pružiti ljudima dublji uvid u svemir, ali će takođe Galilea dovesti u direktan sukob s Katoličkom crkvom.

Decenijama pre Galileovog otkrića, poljski astronom Nikola Kopernik izneo je teoriju po kojoj se Zemlja okreće oko Sunca. Galileo je proučavao Kopernikove radove o kretanju nebeskih tela i sakupio dokaze u prilog toj teoriji. Isprva je oklevao da objavi svoja zapažanja, strahujući da će naići na ismevanje i ruganje. Pa ipak, nije mogao da uguši oduševljenje onim što je video svojim  teleskopom. Na kraju je predstavio javnosti otkrića do kojih je došao. Neki naučnici su njegove argumente smatrali uvredljivim, a sveštenstvo ga je ubrzo počelo ismevati u svojim propovedima.

Godine 1616, kardinal Belarmin, „uvaženi teolog tog doba“, obavestio je Galilea o novom katoličkom dekretu protiv Kopernikovih ideja. Snažno ga je podstakao da prihvati taj dekret, tako da godinama nakon toga, Galileo nije javno zastupao ideju da se Zemlja okreće oko Sunca.

Godine 1623, na vlast je došao papa Urban VIII, Galileov prijatelj. Galileo ga je 1624. zamolio da ukine dekret iz 1616. Međutim, papa je od Galilea zatražio da objasni oprečne teorije Kopernika i Aristotela, ali tako da ne staje ni na čiju stranu.

Tako je Galileo napisao knjigu Dijalog o dva glavna sistema sveta. Iako mu je papa naredio da bude neutralan, Galileo je ipak u svojoj knjizi podržao Kopernikove ideje. Ubrzo su se podigli Galileovi neprijatelji koji su tvrdili da ta knjiga ismeva papu Urbana. Tako je Galileo optužen za jeres i pod pretnjom mučenja bio prisiljen da se odrekne Kopernikovih učenja. Rimska inkvizicija ga je 1633. osudila na doživotni kućni pritvor i zabranila njegove rukopise. Umro je 8. januara 1642. u svojoj kući u Arčetri, blizu Firence.

Vekovima su neki njegovi radovi bili na listi knjiga koje je Katolička crkva zabranila za čitanje. Prošlo je oko 300 godina pre nego što je Crkva, 1979, krenula da preispituje Galileov slučaj. Tako je 1992, papa Jovan Pavle II priznao da je Katolička crkva pogrešila kada je osudila Galilea.