Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

STRANICA IZ ISTORIJE

Dekreti koji su razdelili kontinente

Dekreti koji su razdelili kontinente

NAKON što se Kristofer Kolumbo vratio sa svog prvog putovanja u Ameriku 1493, kraljevi Španije i Portugala nisu mogli da se dogovore ko treba da kontroliše trgovinu i kolonijalizaciju novootkrivenih teritorija. Španija je tražila od pape Aleksandra VI da reši taj spor.

KRALJEVI I PAPE „CEPAJU“ KONTINENTE

Španija, Portugal i papska vlast već ranije su se bavili podelom otkrivenih zemalja. Godine 1455, papa Nikola V je dao Portugalu isključivo pravo da istražuje zemlje i ostrva duž atlantske obale Afrike i da prisvoji sve što tamo otkrije. Sporazumom iz Alkasovasa, 1479, portugalski kralj Alfonso V i njegov sin, princ Žoao, predali su vlast nad Kanarskim ostrvima španskom kralju Ferdinandu i kraljici Izabeli. Za uzvrat, Španija je priznala Portugalu monopol nad trgovinom u Africi i vlast nad Azorskim i Kapverdskim ostrvima, kao i nad Madeirom. Dve godine kasnije, papa Sikst IV je potvrdio ovaj sporazum, navodeći da će svaka novootkrivena teritorija južno i istočno od Kanarskih ostrva pripasti Portugalu.

Međutim, princ Žoao, koji je postao portugalski kralj Žoao II, tvrdio je da zemlje koje je Kolumbo otkrio pripadaju Portugalu. Španski vladari su to potpuno odbacili, pa su se obratili papi Aleksandru VI da bi im odobrio da pokore i pokrste teritorije koje je otkrio Kolumbo.

Jednim potezom pera, papa je razdelio kontinente

Kao odgovor na taj zahtev, Aleksandar je izdao tri zvanična dekreta. Prvi je Španiji omogućio isključivu i trajnu vlast nad novim područjima i to „vlašću dobijenom od Svemogućeg Boga“. Drugi je utvrdio liniju razgraničenja, u pravcu severa ka jugu, i ona je prolazila 560 kilometara zapadno od Kapverdskih ostrva. Aleksandar je rekao da zapadno od te linije, sve već otkrivene zemlje ili one koje će tek biti otkrivene pripadaju Španiji. Jednim potezom pera, papa je razdelio kontinente! Izgleda da je trećim dekretom proširio španski uticaj i na istok, sve do Indije. Ovo je, naravno, razljutilo Žoaoa II, čiji su podanici upravo bili oplovili vrh Afrike i tako proširili portugalski monopol do Indijskog okeana.

NOVA LINIJA NA GEOGRAFSKOJ KARTI

Pošto se razočarao u Aleksandra, * Žoao je rešio da pregovara direktno s Ferdinandom i Izabelom. „Budući da su strahovali od nemilosrdnih Portugalaca i da su bili zauzeti prisvajanjem Novog sveta, španski monarsi su bili vrlo zadovoljni izgledom za postizanje razumnog kompromisa“, kaže pisac Vilijam Bernstajn. Tako je 1494. potpisan važan sporazum u Tordesiljasu.

Prema sporazumu u Tordesiljasu ostala je linija razgraničenja od severa ka jugu, koju je Aleksandar ranije povukao, ali je sada bila pomerena još 1 480 kilometara na zapad. Tako su cela Afrika i Azija „pripale“ Portugalu, a Novi svet Španiji. Pa ipak, pomeranje linije na zapad, za Portugal je značilo da će dobiti i tada još neotkrivenu zemlju, kasnije poznatu kao Brazil.

Dekreti po kojima su Španija i Portugal dobili pravo da prisvoje i brane novostečene teritorije, postali su osnov za prolivanje mnogo krvi. Ove odluke ne samo što su gazile prava ljudi koji su živeli na tim područjima, zbog čega su oni bili pokoreni i eksploatisani, već su predstavljale povod za vekovne sukobe oko prevlasti i slobode mora.

^ odl. 9 Više informacija o ovom ozloglašenom i korumpiranom papi može se naći u članku „Aleksandar VI — papa koga Rim nije zaboravio“, u izdanju Stražarske kule od 15. juna 2003, strane 26-29.