Recite nam nešto o svom detinjstvu.

Moja porodica se iz Španije doselila u Francusku kada sam imala devet godina. Roditelji su bili katolici ali ja sam prestala da verujem u Boga sa 16 godina. Smatrala sam da je religija nespojiva sa stvarnim životom. Kad bi me neko pitao kako je život nastao ako nema Boga, rekla bih: „Naučnici za sada nemaju objašnjenje za to, ali imaće jednog dana.“

Zbog čega ste postali nefrolog?

Studirala sam medicinu na univerzitetu u Monpeljeu i jedan profesor mi je predložio da se specijalizujem u nefrologiji, grani medicine koja se bavi proučavanjem bubrežnih oboljenja. Taj posao uključuje istraživanje, ali i brigu o pacijentima. Upravo sam to i želela. Tako sam 1990. počela da se bavim istraživanjem kliničke upotrebe sintetičkog eritropoetina i njegove uloge u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca u našim kostima. U to vreme je to bilo prilično novo polje naučnog istraživanja.

Kako ste počeli da razmišljate o Bogu?

Još 1979. moj suprug Floreal je počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Ali mene to nije zanimalo. Još od detinjstva mi je bilo dosta religije. Međutim, moj suprug i naša deca su postali Svedoci i ubrzo su skoro svi naši  prijatelji bili Svedoci. Jedna od njih, Patrisija, predložila mi je da se molim Bogu. „Ako gore nikoga nema, ništa ne gubiš“, rekla je. „A ako neko ipak postoji, možda ćeš se iznenaditi ako se nešto desi.“ Godinama kasnije, počela sam da se pitam u čemu je smisao života i setila sam se Patrisijinih reči. Počela sam da molim Boga da mi pomogne da to razumem.

Šta vas je navelo da se pitate u čemu je smisao života?

Bio je to teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Pitala sam se zašto ima toliko zla. Mislila sam: ’Verski fanatizam ugrožava našu budućnost. S druge strane, ja sam okružena Svedocima koji su miroljubivi. Oni nisu ekstremisti i žive u skladu s Biblijom. Možda bi trebalo da pogledam šta ona kaže.‘ Tako sam počela da sama čitam Bibliju.

Da li vam je kao doktoru bilo teško da verujete u Stvoritelja?

Ne. Divila sam se tome kako je naše telo neverovatno složeno i kako precizno funkcioniše. Na primer, oduševio me je način na koji bubrezi utiču na stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Zašto to kažete?

Kao što možda znate, crvena krvna zrnca prenose kiseonik. Ako izgubite mnogo krvi ili ste na velikoj nadmorskoj visini, telu ponestaje kiseonika. Naši bubrezi imaju senzore za kiseonik. Kada detektuju nedostatak kiseonika u krvi, oni aktiviraju proizvodnju eritropoetina i njegov nivo u krvi se može povećati čak hiljadu puta. Eritropoetin stimuliše kostnu srž da stvara crvena krvna zrnca, koja zatim prenose više kiseonika. To je predivan mehanizam! Ipak, tek nakon što sam deset godina proučavala taj proces, razumela sam da samo Bog može osmisliti nešto tako divno.

Kakav je utisak na vas ostavila Biblija?

Pročitala sam mnogo istorijskih knjiga i poznatih romana, ali odmah sam primetila da je Biblija nešto sasvim drugo. Njeni saveti su toliko praktični da je logično da dolaze iz nadljudskog izvora. Oduševila me je Isusova ličnost. Uverila sam se da je bio stvarna osoba. Imao je osećanja i prijatelje. Pošto nisam želela da koristim publikacije Jehovinih svedoka, istraživala sam po enciklopedijama i drugim delima kada bih imala neko pitanje.

Šta ste istraživali?

Između ostalog, zanimalo me je biblijsko proročanstvo o godini Isusovog krštenja. U njemu je tačno rečeno koliko će godina proći od 20. godine kraljevanja persijskog vladara Artakserksa do godine kada je Isus postao Mesija. * Ja volim da istražujem — to je deo mog posla. Istraživala sam po istorijskim knjigama tražeći godine Artakserksovog vladanja, kao i Isusove službe. Na kraju sam zaključila da se ovo biblijsko proročanstvo ispunilo tačno na vreme i da je sigurno bilo nadahnuto od Boga.