PTICE koje mogu da jedre održavaju se u vazduhu uz minimalne napore. Izuzetan primer u tome je albatros lutalica. Ova ptica, koja u proseku ima raspon krila od 3 metra i teška je oko 8,5 kilograma, može leteti hiljade kilometara a da pritom utroši veoma malo energije! Tajna nije samo u njenoj građi već i u tehnikama letenja.

Razmislite o sledećem: Tokom leta, albatros koristi specijalni snop tetiva koji „zaključava“ ispružena krila. Na taj način, albatrosovi mišići mogu da se odmore. Takođe, to što ume da koristi vetrove iznad okeana omogućava mu da satima jedri iznad vode.

Kada je iznad vode, albatros se uspinje, okreće i spušta uvek po kružnim putanjama, što je manevar koji mu daje dovoljno potiska da nadoknadi energiju izgubljenu usled propadanja. Tek nedavno su naučnici shvatili kako on to izvodi. Pomoću preciznih uređaja za praćenje i posebnih kompjuterskih programa, oni su otkrili da albatrosi dobijaju potrebnu energiju kada na višim linijama zaokreta prelaze s jedrenja uz vetar na jedrenje niz vetar. „To dobijanje energije je lagano i neprekidno“, tvrde naučnici. Zbog toga ptica može satima jedriti, a da nijednom ne zamahne krilima!

Ove informacije mogu pomoći inženjerima da konstruišu letelice sa ekonomičnijom potrošnjom goriva, možda čak i bez motornog pogona.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li su sposobnost albatrosa da satima neumorno jedri, kao i njegova posebna anatomija, nastali evolucijom ili su delo Stvoritelja?