PREMA američkom Ministarstvu zdravlja i socijalne pomoći, „broj adolescenata s viškom kilograma se od 1980. do 2002. utrostručio, a kod mlađe generacije više nego udvostručio“. * Dugoročne posledice gojaznosti kod dece mogu biti povećan krvni pritisak, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja i nekoliko vrsta raka. Stručnjaci kažu da je kod mladih koji imaju višak kilograma 70 posto veća verovatnoća da će biti gojazni kad odrastu.

Gojaznost kod dece je povezana s nekoliko faktora. Na primer, sedelački način života, reklamiranje nezdrave hrane gde su ciljna grupa mladi, niske cene takve hrane i njena raširenost. Prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, „gojaznost kod mladih posledica je povećanog unosa kalorija i nedovoljne fizičke aktivnosti“.

Dobro je da svi — i deca i adolescenti i odrasli — preispitaju svoje navike u ishrani. Bez odlaska u krajnosti, nekoliko jednostavnih koraka mogu biti od koristi. Pogledajmo kako su neke izmene u ishrani pomogle jednom mladiću da ima bolje zdravlje i da se bolje oseća. „Jedno vreme sam non-stop visio po restoranima brze hrane“, priznaje on. Izdavači ovog časopisa razgovarali su s tim mladićem, koji se zove Mark, o tome kako je promenio svoj režim ishrane.

Kad su počeli tvoji problemi s prekomernim unosom hrane?

Kada sam završio srednju školu. Negde u to vreme, počeo sam mnogo da jedem van kuće. Blizu mog posla su bila dva restorana brze hrane, tako da sam skoro svaki dan ručao u jednom od njih. Bilo mi je mnogo lakše da skoknem do nekog takvog lokala nego da kod kuće pripremam nešto i ponesem sa sobom.

Kako je bilo kada si se odselio od kuće?

Tad je postalo još gore. Nisam znao da kuvam, nisam imao ni mnogo novca, a moj omiljeni restoran brze hrane bio je veoma blizu. Činilo mi se da je najlakše i najjeftinije otići tamo i nešto pojesti. Ne samo što sam jeo pogrešnu hranu već sam je jeo i u ogromnim količinama. Nisam bio zadovoljan obrokom  normalne veličine. Naručivao sam više pomfrita, veće piće i još jedan hamburger — sve što sam mogao kupiti — i to najveću moguću porciju.

Šta te je navelo na promene?

Kada sam imao nešto više od dvadeset godina, počeo sam ozbiljnije da razmišljam o svom zdravlju. Bio sam veoma krupan. Sve vreme sam se osećao tromo i imao sam loše mišljenje o sebi. Znao sam da moram napraviti neke izmene.

Kako si izbalansirao svoju ishranu?

Postepeno. Prvo sam smanjio količinu hrane koju sam unosio. Govorio sam sebi: „Ovo ti nije poslednji obrok, uvek možeš ponovo da jedeš.“ Ponekad sam morao doslovno da odem od stola, ali sam se posle toga osećao sjajno. Bio sam pobednik u svojim očima.

Da li si morao napraviti neke drastične promene?

Neke stvari sam potpuno izbacio iz ishrane. Na primer, eliminisao sam slatka pića i počeo sam da pijem samo vodu. To je bilo teško. Voleo sam slatke napitke, a mrzeo vodu. Nakon što bih popio čašu vode, popio bih koji gutljaj soka, tako da mi ne bi ostao bljutav ukus u ustima. Posle nekog vremena, voda je počela više da mi se sviđa.

Da li si još nešto uradio, pored toga što si izbacio nezdravu hranu?

Počeo sam da jedem zdravije namirnice. Krenuo sam s voćem — jabukama, bananama, jagodama, kupinama, malinama i lubenicama. Takođe sam počeo da jedem posnije meso, kao što su piletina i tunjevina. S vremenom, to je postalo moja omiljena hrana. Kada jedem, više uzimam priloge od povrća, a manje glavno jelo. Ustanovio sam da je manja verovatnoća da se prejedem ako imam zdrave užine. Zahvaljujući svemu tome, moja snažna želja za džank fudom postepeno je slabila.

Da li si skroz prestao da jedeš van kuće?

Ne, povremeno i dalje jedem napolju. Ali u tom slučaju, pazim koliko jedem. Ako je porcija prevelika, zamolim da mi odmah spakuju pola tako da mogu da ponesem sa sobom. Na taj način pojedem razumnu količinu, a ne pojedem sve samo zato što mi je krivo da nešto ostavim na tanjiru.

Kako se osećaš zbog promena koje si učinio?

Smršao sam i imam više elana. Imam bolje mišljenje o sebi. Na kraju krajeva, srećan sam što znam da kada vodim računa o svom zdravlju tada odajem čast Bogu, koji mi je dao život (Psalam 36:9). Nekada sam mislio da je zdrav način života smaranje. Ali sada kada sam počeo zdravije da se hranim, ne bih to menjao ni za šta na svetu. *