Da li je O.K. varati za bolje ocene?

DA LI se još školuješ? Ako da, onda si sigurno primetio da se mnogi služe prevarom da bi došli do boljih ocena. Taj problem zaista uzima maha. Godine 2008, u anketi koju je Institut Džozefson sproveo nad skoro 30 000 srednjoškolaca u Sjedinjenim Državama, 64 posto njih je priznalo da je te godine varalo na nekom testu. Međutim, prema nekim drugim procenama taj broj je čak i veći, preko 75 posto.

I u Evropi je varanje da bi se postigao bolji akademski uspeh postao ozbiljan problem, naročito kada je reč o trgovini plagijatima. „Veb-sajtovi koji na prodaju nude gotove studentske i magistarske radove, kao i doktorske disertacije predstavljaju nov i sve veći problem“, navodi se u španskom onlajn časopisu Digithum.

Zašto su prepisivanje i drugi oblici varanja postali tako ozbiljan problem? Da li oni koji se služe „puškicama“ i drugim nedozvoljenim sredstvima zaista imaju koristi od toga? Da li je poštenje — čak i ako to znači slabije ocene — još uvek najbolji put?

Otkud epidemija prepisivanja?

Osipanje moralnih vrednosti. „Mnogi pedagozi kažu da ima sve više lažiranja zbog osipanja moralnih vrednosti u društvu koje je koncentrisano samo na sebe“, navodi se u časopisu American School Board Journal. Nekadašnja srednjoškolka koja je bila dobar učenik rekla je za sebe i druge dobre učenike: „Svi smo [...] varali; trebale su nam dobre ocene da bismo se upisali u dobre škole. Mi smo bili dobri i moralni đaci; nismo bili neki pokvarenjaci [...] To smo morali da radimo da bismo uspeli da se upišemo na dobre fakultete.“ Čak su i neki roditelji zaraženi ovakvim pogrešnim stavom. Želeći da im deca budu uspešna, oni ili odobravaju prepisivanje  u školi, ili prelaze preko toga, a time i sami potkopavaju vrednosti svoje dece.

Pritisak da se bude uspešan. Prema Donaldu Makejbu, osnivaču Međunarodnog centra za akademski integritet, studenti koji pribegavaju varanju veruju da se ne isplati biti pošten među onima koji varaju i uspevaju da se provuku.

Napredak tehnologije. Pojavom novih vidova komunikacije uznapredovale su i tehnike varanja. Sa interneta se mogu preuzeti gotovi semestarski radovi i odgovori na domaće zadatke, a zatim proslediti drugima. Samo mali procenat biva uhvaćen, a to onda podstiče i druge da to rade.

Loš uticaj drugih. Varanje je postalo nešto uobičajeno u svetu odraslih — u velikim kompanijama, politici i sportu, a često čak i kod kuće gde deca mogu videti roditelje kako varaju kada je reč o porezu i osiguranju. „Ako oni koji imaju neki autoritet ili služe kao uzori mladim ljudima pribegavaju prevari“, kaže Dejvid Kalahan, autor knjige The Cheating Culture, „onda to po mom mišljenju šalje poruku mladim ljudima da je varanje na mestu.“ Ali da li je? Da li cilj zaista opravdava sredstva?

Zašto ne varati?

Razmisli o sledećem pitanju: ’Šta je svrha dobrog obrazovanja?‘ Zar ono ne treba da nam pruži mnoge veštine koje će nam značiti kasnije u životu, kao što je analiziranje problema na radnom mestu i njihovo rešavanje? To neće uspeti oni koji stvore naviku da varaju tokom školovanja. Dakle, ljudi kojima je varanje prešlo u naviku maskiraju svoje slabosti i umanjuju šanse za uspeh na mnogim područjima života.

Pored toga, „oni koji još u detinjstvu nauče da ’hvataju krivine‘ — tako što pribegavaju trikovima da bi ostvarili uspeh u  školi — mogu tu naviku preneti i na radno mesto“, kaže autor pomenute knjige. Na neki način, takve osobe su poput lažno markirane garderobe i sata — samo izgledaju autentično.

Naravno, oni koji su skloni prevarama takođe rizikuju da budu uhvaćeni i da osete posledice. Na kraju može doći do toga da pukne bruka i sramota. Takođe može dovesti i do izbacivanja iz škole ili čak nekog ozbiljnijeg disciplinskog postupka. Zato Biblija lepo upozorava: „Šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7). Međutim, strah od toga da ne budemo uhvaćeni ne treba da bude glavni razlog za poštenje. Postoje neki plemenitiji razlozi.

Poštenje — pravi put do uspeha

Mudri mladi trude se da nauče mnogo toga što će im koristiti ne samo kada je u pitanju uspeh u školi već uopšte i u životu. Zato su oni marljivi učenici koji se drže principa koji podižu njihovo samopoštovanje, a ta principijelnost je nešto što će njihovi budući poslodavci ceniti i što će se dugoročno isplatiti.

Ti principi nalaze se u Bibliji i mladi koji žive u skladu s njima ništa ne gube. Upravo suprotno, kao što stoji u 2. Timoteju 3:16, 17 takvi mladi postaju ’sasvim sposobni i potpuno opremljeni za svako dobro delo‘. Jedan školarac po imenu Horhe kaže: „Moji drugovi iz razreda varaju zato što žele dobre ocene bez i malo muke. Ali ja želim da obradujem Boga. U Poslovicama 14:2 stoji: ’Ko živi čestito, boji se Jehove, a ko je iskvaren na putevima svojim, prezire ga.‘ Znam da se ništa ne može sakriti od Boga. Zato ne prepisujem u školi niti na bilo koji način pomažem drugima u tome.“

Učenici i studenti koji se trude da žive u skladu sa ovim biblijskim merilima možda i neće ostvariti najbriljantniji uspeh. Ali se za njih može reći da je to najmudriji put jer na taj način oni postavljaju čvrst temelj za uspeh u životu na duge staze (Psalam 1:1-3; Matej 7:24, 25). Što je još važnije, oni mogu biti sigurni da ih Bog ceni i da će ih podržavati.

[Okvir/Slika na 28. strani]

PRINCIPI O KOJIMA VREDI RAZMISLITI

● „Istinite usne biće utvrđene zauvek, a lažljiv jezik biće samo za tren.“ (Poslovice 12:19)

● „Veran čovek dobija mnoge blagoslove.“ (Poslovice 28:20)

● „Istiniti Bog [će] doneti sud o svakom delu i o svemu što je skriveno, i reći će da li je ono dobro ili zlo.“ (Propovednik 12:14)

● „U svemu želimo da pošteno postupamo.“ (Jevrejima 13:18)

[Slika na stranama 26, 27]

Pojavom novih vidova komunikacije uznapredovale su i tehnike varanja

[Slika na 28. strani]

Oni koji varaju su poput lažno markirane garderobe i sata — samo izgledaju autentično