Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Muzika u drevnom Izraelu

Muzika u drevnom Izraelu

Muzika u drevnom Izraelu

MUZIKA je bila sastavni deo kulture drevnog Izraela. Zvuci truba i rogova pozivali su narod da se okupi radi službe Bogu ili su označavali važne događaje. Umirujući tonovi harfe i lire čuli su se u kraljevskim odajama (1. Samuilova 16:14-23). U radosnim prilikama udaralo se u bubnjeve i zveckalo činelama i čegrtaljkama (2. Samuilova 6:5; 1. Letopisa 13:8).

U Bibliji se kaže da od Kainovog potomka Juvala „potiču svi koji sviraju harfu i frulu“ (Postanak 4:21). On je verovatno izumeo i žičane i duvačke instrumente.

Mnogi događaji propraćeni muzikom opisani su u Bibliji. Pa ipak, ona nam malo toga otkriva o samim instrumentima koji su bili korišćeni. Međutim, na osnovu arheoloških iskopina i drevnih zapisa izučavaoci pokušavaju da ustanove kako su izgledali i zvučali muzički instrumenti iz daleke prošlosti. Iako se neki zaključci zasnivaju na pretpostavkama, osmotrimo nekoliko primera koji su potkrepljeni brojnim dokazima.

Daire, čegrtaljke i činele

Nakon što je Bog čudom proveo Mojsija i Izraelce kroz Crveno more, Mojsijevoj sestri Mariji su se sve „žene pridružile s dairama igrajući“ (Izlazak 15:20). Premda daire kakve danas znamo nisu pronađene u iskopinama iz biblijskog doba, na području Izraela u mestima poput Ahsiva, Megida i Vet-Sana otkrivene su glinene figure žena s malim bubnjevima u rukama. Ovi instrumenti, koji su u biblijskim prevodima često nazvani dairama, verovatno su se sastojali od drvenog obruča preko kog je bila razvučena životinjska koža.

Na svečanostima u vreme patrijarhâ žene su udarale u daire, pevale i igrale. Biblija nam govori o izraelskom sudiji Jeftaju kome je po povratku kući nakon važne pobede u susret izašla ćerka „udarajući u daire i igrajući“. Jednom drugom prilikom, žene su proslavljale Davidove vojne uspehe „pesmom i igrom“ i „uz zvuke daira“ (Sudije 11:34; 1. Samuilova 18:6, 7).

Kada je kralj David doneo kovčeg saveza u Jerusalim, narod se ’veselio pred Jehovom svirajući razne instrumente napravljene od smrekovog drveta, zatim harfe i druge žičane instrumente, daire, čegrtaljke i činele‘ (2. Samuilova 6:5). Kasnije je u hramu u Jerusalimu postojao orkestar sastavljen od veštih muzičara koji su udarali u činele, svirali trube, harfe i druge žičane instrumente.

Danas imamo predstavu o tome kako su nekada izgledale daire, ali šta možemo reći o čegrtaljkama? To su verovatno bile zvečke sa ovalnim metalnim ramom i ručkom. Kada bi se zatresle, proizvodile su zvonak zvuk. U Bibliji se čegrtaljke pominju samo jednom, prilikom donošenja kovčega saveza u Jerusalim. Međutim, prema jevrejskom predanju, one su se koristile i u tužnim prilikama.

Kako su izgledale činele? Možda ih zamišljate kao velike metalne diskove kod kojih se zvuk dobija kada se udare jedan o drugi. Ali, neke činele iz drevnog Izraela su imale prečnik od samo desetak centimetara. Više su ličile na kastanjete i davale su visoke tonove.

Harfe i žičani instrumenti

U starom Izraelu se često koristio i kinor, instrument čiji se naziv obično prevodi sa „harfa“ ili „lira“. Na njemu je David svirao da bi oraspoložio kralja Saula (1. Samuilova 16:16, 23). Na drevnim kamenim zidovima, novčićima, mozaicima, spomen-pločama i pečatima, arheolozi su pronašli najmanje 30 crteža na kojima se vidi lira. Oblik ovog instrumenta se menjao tokom vekova. Svirač ju je držao u rukama i prebirao po njenim žicama prstima ili trzalicom.

Nebel je bio sličan kinoru. Ne zna se sa sigurnošću koliko je žica imao, koje je veličine bio ni da li je muzičar okidao žice ili prevlačio prstima preko njih. Međutim, većina stručnjaka se slaže da su se i nebel i kinor mogli nositi u rukama.

Trube i rogovi

Bog je rekao Mojsiju da napravi dve trube, i to od kovanog srebra (Brojevi 10:2). Sveštenici su pomoću njih najavljivali događaje u povezanosti s hramom i praznicima. U zavisnosti od svrhe, zvuci su ponekad bili kratki a ponekad prodorni i dugi. Nije poznato kako su izgledale trube koje su korišćene u biblijsko doba jer još nije pronađena nijedna od njih. Na raspolaganju su nam samo umetnički prikazi, kao što je bareljef na Titovom slavoluku u Rimu.

Rog ili šofar se pominje u hebrejskom delu Svetog pisma više od 70 puta. Pravljen je od roga ovna ili jarca. Prema jevrejskim izvorima, postojala su dva oblika roga — jedan prav sa zlatnim piskom i drugi zakrivljen i ukrašen srebrom. Rog se obično koristio za davanje signala jer je mogao proizvesti dva ili tri tona, koji su snažno odjekivali i dopirali vrlo daleko.

U drevnom Izraelu su se zvukom roga označavali određeni verski događaji, kao što je početak i kraj sabata. Ali, on je korišćen i u drugim prilikama, na primer u ratu. Možemo samo da zamislimo zastrašujući zvuk 300 rogova neposredno pre nego što je Gedeonova vojska usred noći iznenada napala Madijance (Sudije 7:15-22).

Drugi muzički instrumenti

Zvonca, frule i laute su takođe bili u upotrebi u biblijska vremena. Jehovin prorok Danilo koji je bio prognan u Vavilon spominje orkestar vavilonskog kralja Navuhodonosora u kom su bile citre, frule i gajde (Danilo 3:5, 7).

Ovaj kratak pregled nekoliko instrumenata o kojima se govori u Svetom pismu potvrđuje činjenicu da je u staro doba muzika bila deo svakodnevnog života Izraelaca a verovatno i drugih naroda. Muzika se čula na dvorovima i u hramovima, ali i u selima i kućama.

[Slika na 15. strani]

Zvuci na čegrtaljki su se dobijali slično kao na zvečki

[Slika na 15. strani]

Kralj David je vešto svirao harfu

[Slika na 15. strani]

Daire se koriste još od patrijarhalnog doba

[Slika na 15. strani]

Truba se koristila da bi se najavili mnogi događaji

[Slika na 16. strani]

Figura žene sa udaraljkama, osmi vek pre n. e.

[Slika na 16. strani]

Novčić iz drugog veka n. e. na kom je prikazan žičani instrument

[Slika na 16. strani]

Ovaj kamen, koji je bio deo zidina jerusalimskog hrama, potiče iz prvog veka pre n. e. i na njemu su ispisane reči „do mesta gde se oglašavaju trube“

[Izvori slika na 16. strani]

Glinena figura: Z. Radovan/BPL/Lebrecht; novčić: © 2007 by David Hendin. All rights reserved; hramski kamen: Photograph © Israel Museum, Jerusalem; courtesy of Israel Antiquities Authority