Da li je nauka raskrstila s Bogom?

BRITANSKI filozof Entoni Flu je pedeset godina bio izuzetno poštovan u ateističkim krugovima. „Teologija i obmana“, njegov rad objavljen 1950, imao je više izdanja nego bilo koji drugi filozofski rad 20. veka. Godine 1986. Flu je nazvan „najučenijim savremenim kritičarem teizma“ (to jest verovanja u Boga ili bogove). Zato su mnogi bili zaprepašćeni kada je 2004. Flu objavio da je promenio mišljenje.

Šta ga je podstaklo da promeni svoje gledište? Jednom rečju, nauka. Uverio se u to da svemir, prirodni zakoni i sam život nisu mogli nastati pukom slučajnošću. Da li je to razuman zaključak?

Kako su nastali prirodni zakoni?

Fizičar i pisac Pol Dejvis kaže da je nauka obavila izuzetan posao kada je objasnila prirodne pojave kao što je recimo kiša. Ali on kaže: „Kada se radi o... pitanjima kao što su ’Zašto postoje prirodni zakoni?‘ stvari nisu tako jasne... Na takva pitanja naučna otkrića ne mogu dati odgovor: Mnoga zaista velika pitanja nisu se promenila još od osvita civilizacije i još uvek nas muče.“

Flu je 2007. godine napisao: „Ono što je važno jeste da u prirodi ne samo što postoje pravilnosti, već su one i matematički precizne, nepromenljive i ’međusobno povezane‘. Ajnštajn je o njima govorio kao o ’inkarnaciji razuma‘. Pitanje koje treba sebi da postavimo jeste zašto je svet prirode oblikovan baš tako? O tome su sigurno razmišljali naučnici poput Isaka Njutna, Ajnštajna i Hajzenberga, i na to pitanje su dali odgovor. On je glasio — Božji Um.“

Mnogi uvaženi naučnici smatraju da se vera u postojanje inteligentnog Prauzroka ne kosi s naukom. S druge strane, reći da su svemir, zakoni koji vladaju u njemu i život nastali slučajno u intelektualnom smislu nije zadovoljavajuće. Iz iskustva znamo da svi uređaji, a posebno oni veoma komplikovani, imaju svog konstruktora.

 U šta ćete verovati?

Iako novi ateisti kažu da je nauka kamen temeljac njihovih stavova, činjenica je da ni ateizam, a ni teizam ne počivaju isključivo na nauci. I za jedno i za drugo je potrebna vera — za ateizam vera u slepu slučajnost, a za teizam vera u postojanje inteligentnog Prauzroka. Novi ateisti smatraju da je „u religiji svako verovanje slepo“ napisao je Džon Lenoks, profesor matematike na Oksfordskom univerzitetu u Engleskoj. On još kaže: „Moramo istaći da nisu u pravu.“ Dakle, pitanje je: Čija vera prolazi ispit — vera ateista ili vernika? Razmislimo, na primer, o poreklu života.

Evolucionisti spremno priznaju da poreklo života ostaje misterija, iako postoje mnoge međusobno protivrečne teorije. Jedan od vodećih novih ateista, Ričard Dokins, tvrdi da, s obzirom da u svemiru sigurno postoji ogroman broj planeta, mora da na još nekoj od njih ima života. Ali mnogi ugledni naučnici nisu baš sigurni u to. Džon Barou, profesor na univerzitetu u Kembridžu, kaže da vera u „evoluciju životnih oblika i uma u svakoj svojoj fazi završava u ćorsokacima. U složenoj i neprijateljskoj sredini toliko toga može onemogućiti da jedan životni oblik evoluira da bi bilo prepotentno smatrati da je uz dovoljno ugljenika i vremena sve moguće.“

Imajmo na umu i to da život nije samo skup raznih hemijskih elemenata. Naprotiv, on se zasniva na veoma složenom obliku informacija, šifrovanom u DNK. Dakle, kada govorimo o poreklu života, govorimo i o poreklu bioloških informacija. Da li složene informacije kao što je recimo neki kompjuterski program, matematička formula, enciklopedija, pa čak i recept za kolač nastaju sasvim slučajno? Naravno da ne. A kada se radi o složenosti i efikasnosti, te informacije se ne mogu ni porediti sa informacijama koje živa bića nose u svojim genima.

Da li je naučno prihvatljivo reći da je sve nastalo slučajno?

Prema ateistima „svemir je nastao kako je nastao, misteriozno, i jednostavno se desilo da negde u njemu ima uslova za život“, kaže Pol Dejvis. „Da je bilo drugačije“, kažu ateisti, „ne bi nas bilo ovde da diskutujemo o tome. Svemir i svi njegovi delovi možda jesu a možda i nisu međusobno zavisni, ali nema tu nikakvog dizajna, svrhe, niti smisla — barem ne za nas.“ „Prednost ovog stava“, kaže Dejvis, „jeste u tome što ga je lako braniti, toliko lako da može postati zgodan izgovor“, to jest dobar način da se izbegne suočavanje sa spornim pitanjima.

Molekularni biolog Majkl Denton je u svojoj knjizi Evolution: A Theory in Crisis izneo zaključak da je teorija evolucije poput ideje koja „više liči na princip srednjovekovne astrologije nego na ozbiljnu... naučnu teoriju“. On je Darvinovu teoriju evolucije nazvao jednim od najvećih mitova našeg doba.

Svakako, tvrdnja da je slučajnost prauzrok svega prevazilazi sve mitove. Zamislite sledeće: Jedan arheolog pronalazi kamen koji je manje-više četvrtast. To  pripisuje slučajnosti, što je i razumno. Ali kasnije pronalazi kamen koji je do najsitnijih detalja savršeno oblikovan u ljudsku bistu. Da li bi i to pripisao slučajnosti? Ne bi. Logika mu govori da ju je neko sigurno napravio. Vodeći se istom logikom Biblija kaže: „Svaki dom je neko sagradio, a onaj ko je sve sagradio jeste Bog“ (Jevrejima 3:4). Da li se slažete s tim rečima?

Profesor Lenoks je napisao: „Što više saznajemo o svemiru tim više hipoteza da postoji Stvoritelj Bog koji je svemir stvorio sa svrhom dobija na snazi kao najbolje objašnjenje toga zašto smo ovde.“

Nažalost, ono što između ostalog potkopava veru u Boga jesu zlodela koja se čine u njegovo ime. Zato mnogi smatraju da bi ljudima bilo bolje bez religije. Šta vi mislite o tome?