Ljudi kojima možete verovati

Santijago, taksista u Argentini, uopšte se nije premišljao šta da uradi kada je u njegovom taksiju ostala jedna torba. Jednostavno ju je vratio njenom vlasniku. Možda izgleda kao da Santijago nije uradio ništa posebno, ali u toj torbi je bilo novca u vrednosti od preko 24 000 evra!

MOŽETE li da zamislite svet u kom žive samo ljudi dostojni poverenja? Život bi bio sasvim drugačiji! Ne biste se plašili da nekome ostavite dete da ga pričuva. Ne bi vam trebali ni ključevi, ni sigurnosne brave. Da li je to samo san?

Poštenje na delu

Apostol Pavle je za sebe i suhrišćane rekao: „U svemu želimo da pošteno postupamo“ (Jevrejima 13:18). Jehovini svedoci se trude da tako postupaju. Njihov cilj je da u svom životu ispoljavaju osobine opisane u Bibliji u Isaiji 33:15, naime da ’uvek postupaju pravedno i govore ono što je pravo, da odbacuju nepravedni dobitak stečen na prevaru, da otresaju ruke da ne primaju mito‘. Slede primeri nekih koji su pošteno postupili.

● ’Govore ono što je pravo.‘ Domingo je Jehovin svedok i radi na jednoj plantaži kokosa na Filipinima. „Mnogi nisu pošteni prema svom poslodavcu“, kaže on. „Na primer, kada sakupe kopru, to jest osušeno jezgro kokosovog oraha, ne kažu koliko su vreća kopre zaista sakupili. Tako neke vreće mogu krišom da prodaju.“

S druge strane, Domingo i njegova porodica nisu hteli da lažu ni u korist svog poslodavca, pa je malo falilo da zbog toga budu izbačeni s plantaže. Domingo kaže: „Rekli smo poslodavcu da nećemo lagati čak ni ako nas zbog toga otpusti. On je na kraju rekao da su Jehovini svedoci dobri ljudi kojima se može verovati i dao nam je još zemlje na kojoj smo mogli da radimo.“

● ’Odbacuju nepravedan dobitak.‘ Pjer, glavni poreski službenik u jednoj oblasti Kameruna imao je mnogo prilika da lako dođe do novca. Kada je prvi put dobio zadatak da isplati privremene radnike primetio je neke nepravilnosti. „Na platnom spisku su bila imena osoba čiji je ugovor istekao ili su preminule“, kaže Pjer. „Nisam ni pomišljao da uzmem taj novac, već sam vodio evidenciju o njemu i čuvao ga u sefu.“

 Šta se desilo posle nekog vremena? Pjer kaže: „Dve godine kasnije sprovedena je revizija dokumenata. Bio sam veoma ponosan što sam podneo tačan izveštaj i predao odgovarajuću sumu novca koja je tada već bila pozamašna. Revizori su me srdačno pohvalili za poštenje.“

● ’Ne primaju mito.‘ Rikardo radi kao notar u Rio de Žaneiru, u Brazilu. Tokom njegovog radnog veka mnogo puta mu je nuđen mito. On kaže: „Jednom prilikom jedan advokat je pokušao da me podmiti. Bez mog znanja mi je poslao CD plejer na kućnu adresu. U to vreme, CD plejer je bio i novitet i luksuz.“

Šta je Rikardo uradio? „Supruga i ja smo se dogovorili da čak i ne otvorimo paket“, kaže on. „Otišao sam kod njega u kancelariju, što ga je veoma iznenadilo, i stavio paket na sto. To je bila dobra prilika da mu objasnim zašto ne želim da ga primim. Moj postupak je ostavio poseban utisak na njegovu sekretaricu.“

Jehovini svedoci nisu jedini koji se trude da budu pošteni, ali su kao grupa stekli takvu reputaciju. Zato se nedavno  u jednom lancu prodavnica odeće u Poljskoj posao nudio samo Jehovinim svedocima. Menadžerka prodaje je izjavila: „Svugde ima poštenih ljudi, ali Jehovini svedoci imaju principe kojih se drže.“

Pošteni uprkos siromaštvu

Mnogi smatraju da je opravdano ako siromašan čovek pribegava nepoštenju. Na primer, CNN izveštava o jednom četrnaestogodišnjaku u Nigeriji koji provodi dane varajući ljude preko Interneta. „Pa šta očekujete od mene?“, kaže on pravdajući se. „Ja hranim našu porodicu, sestru, majku, [oca]. Od nečeg se mora živeti.“

Naravno, Biblija ne obećava bogatstvo onima koji su pošteni, ali ih uverava da će imati sve što im je neophodno za život. U Isaiji 33:16 stoji: „Hleb će dobijati, voda mu neće nedostajati.“

Međutim, neko bi se mogao zapitati: ’Od kakve je koristi poštenje ljudima koji žive u krajnjoj nemaštini? Šta je sa onima koji s teškom mukom zarađuju svoj hleb?‘

Uzmimo za primer Bertu, jednu udovicu u Kamerunu koja na svojoj maloj tezgi prodaje štapiće koji se prave od manioke. „U jednom paketu treba da ima 20 štapića“, kaže ona. „Uobičajeno je da trgovci u većinu pakovanja stave samo 17 ili 18 štapića, ali ja ne želim da zarađujem zakidajući ljudima.“

Da li joj posao cveta? Ne uvek. Ona kaže: „Često prođe čitav dan, a da ništa  ne prodam. Ali kada druge prodavce zamolim za porciju hrane i kažem im da još uvek nisam ništa prodala oni me usluže jer znaju da ću im platiti čim budem nešto zaradila. Veruju mi jer sam s vremenom stekla njihovo poverenje.“

Bog koji je dostojan našeg poverenja

Kad vidimo da neko postupa u skladu sa onim što govori, stičemo poverenje u njega. Isus Navin, vođa drevnog Izraela, o Bogu je rekao: „Od svih dobrih obećanja koja je Jehova dao... nije ostalo neispunjeno nijedno obećanje; sva su se ispunila“ (Isus Navin 21:45). Da li i mi imamo dobre razloge da verujemo Bogu?

Božja obećanja su toliko pouzdana da on svoju reč upoređuje s kišom (Isaija 55:10, 11). Stvarno, šta bi moglo sprečiti kišu da padne na zemlju, natopi je i omogući biljkama da rastu? Ništa! Isto tako, ništa ne može sprečiti Boga da ispuni svoja obećanja.

Jedno od tih obećanja je zabeleženo u 2. Petrovoj 3:13 i glasi: „Po njegovom obećanju očekujemo nova nebesa i novu zemlju u kojima će pravednost prebivati.“ Bog namerava da sa zemlje ukloni sve one koji iskorišćavaju druge. Da li biste voleli da saznate nešto više o tome kako će Bog ispuniti svoju nameru? Možete stupiti u kontakt s Jehovinim svedocima iz vašeg kraja ili im pisati na odgovarajuću adresu s 5. strane ovog časopisa.

[Okvir/Slika na 8. strani]

NAGRADA ZA POŠTENJE

Lusio je Jehovin svedok na Filipinima koji je bio u situaciji da postupi nepošteno. U jednom starom ormaru za dokumenta u kancelariji koju je čistio pronašao je 27 500 dolara. Kancelarija i novac su pripadali njegovom šefu koji je tada bio na službenom putu. „Prvi put u životu sam video dolar!“, kaže Lusio.

Kada mu se šef vratio, Lusio mu je predao novac. Šta se zatim desilo? On kaže: „Dobio sam neka veća zaduženja. Šef mi je čak dao sobu u kojoj mogu da živim sa svojom porodicom. Iako je život na Filipinima težak, stvarno osećam da se Jehova Bog brine o nama zato što se držimo njegovih zakona.“

[Okvir/Slika na 9. strani]

TAČNA VAGA

Moizova tezga je dobro poznata na pijaci u Duali, u Kamerunu, gde prodaje ribu. On kaže: „Svoju tezgu sam nazvao ’Vaga‘, jer je moja vaga jedna od retkih koje tačno mere. Znam da me ljudi redovno proveravaju. Ako mi traže kilogram ribe, ja im dam tačno toliko. Uvek nađu način da je negde drugde ponovo izmere. A onda ispadne da su dobili više od kilograma! Tada znaju da nisam pokušao da ih prevarim. Mnogi mi kažu: ’Kupujemo kod tebe jer si pošten.‘“

[Slika na 7. strani]

„Rekli smo poslodavcu da nećemo lagati čak ni ako nas zbog toga otpusti“ (Domingo sa Filipina)

[Slika na 7. strani]

„Revizori su me srdačno pohvalili za poštenje“ (Pjer iz Kameruna)

[Slika na 7. strani]

„Jedan advokat je pokušao da me podmiti... Supruga i ja smo se dogovorili da čak i ne otvorimo paket“ (Rikardo iz Brazila)

[Slika na 7. strani]

Često prođe čitav dan, a da Berta ništa ne proda. Ali drugi prodavci hrane je usluže jer znaju da će im platiti čim bude nešto zaradila