„Gospodar džungle“ zapadne hemisfere

O KOME je reč? O jaguaru, najkrupnijoj mački američkog kontinenta. Gde on živi? U džunglama, močvarama, šumama, pustinjama i područjima obraslim šipražjem Srednje i Južne Amerike. Za razliku od većine mačaka, dobro se snalazi ne samo na kopnu i drveću već i u vodi.

Pokušajte da zamislite sebe u blizini odraslog mužjaka. On može biti dugačak i do dva metra, ne uključujući rep, i težak 120 pa i više kilograma. Pošto jaguari žive sami, s drugim pripadnicima svoje vrste sreću se samo u sezoni parenja. Mužjak dostiže polnu zrelost sa tri ili četiri godine, dok ženka prve mladunce može doneti na svet sa dve godine. Ona uglavnom okoti dva mačeta nakon što ih nosi tri do četiri meseca. Poznato je da neki jaguari koji nisu u divljini žive i preko 20 godina.

U pogledu ovih zagonetnih i neuhvatljivih velikih mačaka, jedan biolog je zapazio: „Jaguare je veoma teško pronaći! Mogu da stojim tik pored jednog od njih... a da ga uopšte ne primetim.“ Zlatnosmeđe krzno, prošarano crnim pegama nalik na rozete unutar kojih su manje pege, pomaže ovoj mački da se skriva i zatim nestane u senkama drveća a da je niko ne opazi.

Usamljeni, tihi lovac

U ishrani ovog iskusnog lovca nalazi se 85 vrsta životinja, kao što su tapiri, jeleni i majmuni. Pošto se dobro snalazi u vodi, takođe s lakoćom lovi ribe i kornjače. Posmatrači su jednom videli jaguara kako ubija odraslog konja, vuče ga po zemlji oko 80 metara i zatim prenosi preko reke.

Ova inteligentna mačka nepomično vreba svoj plen s drveta. Dok krdo pekarija — brzih životinja nalik na svinje — prolazi ispod drveta ništa ne sluteći, jaguar skače na njih. Snažnim ujedom ubija jednog pekarija i brzo se vraća na drvo. Tamo čeka da krdo ode i zatim silazi po svoj ulov.

Pa ipak, od svih velikih mačaka jaguar najređe napada ljude i ne svrstava se u ljudoždere. Zapravo, čovek predstavlja mnogo veću opasnost po njega.

Zašto ih ima tako malo

Jaguari su nekada živeli na području koje se proteže od juga Sjedinjenih Država pa skoro do krajnjeg juga Južne Amerike. Danas su oni nestali sa skoro polovine područja koja su nastanjivali pre nekoliko stotina godina. Do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, lovci su svake godine ubijali na hiljade jaguara zbog njihovog  krzna. Samo 1968. sa američkog kontinenta izvezeno je preko 13 000 jaguarskih koža. Godine 2002. bilo je procenjeno da je ostalo manje od 50 000 jaguara. Sada ih van zooloških vrtova ima možda samo oko 15 000.

Prema jednom istraživanju Društva za očuvanje divljih životinja, skoro 40 posto nekadašnjih staništa jaguara uništeno je nekontrolisanom sečom šuma. Kako se navodi, samo u Meksiku svakog minuta nestane njihovo prirodno stanište površine jednog fudbalskog terena. Zbog toga su jaguari prinuđeni da napadaju domaće životinje kako bi preživeli.

Pokušaji očuvanja

Oko 200 zemalja poštuje odredbe Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama kojom se zabranjuje lov na jaguare u komercijalne svrhe. Neka područja su proglašena nacionalnim parkovima kako bi se zaštitila njihova prirodna staništa. Godine 1986, rezervat za očuvanje divljih životinja u basenu Kokskomb u Belizeu postao je prvo stanište za jaguare u svetu. Osim toga, kako bi zaštitio jaguare Meksiko je izdvojio više od 150 000 hektara tropske šume u okviru rezervata biosfere Kalakmul na poluostrvu Jukatan.

Koliko će takvi ljudski napori da se spase ovaj „gospodar džungle“ biti uspešni ostaje da se vidi. Ipak, možemo biti utešeni činjenicom da će naš Stvoritelj pun ljubavi uskoro ’uništiti one koji uništavaju zemlju‘ i da će na kraju vladati mir koji on namerava da uspostavi između ljudi i životinja (Otkrivenje 11:18; Isaija 11:6-9).

[Mapa na stranama 24, 25]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Rasprostranjenost jaguara

◻ Prvobitna staništa

◼ Današnja staništa

SEVERNA AMERIKA

SREDNJA AMERIKA

JUŽNA AMERIKA