Mnogi su samo pogrešno informisani. Drugima se možda ne sviđa što Svedoci propovedaju. Međutim, činjenica je da Svedoci to čine iz ljubavi prema ljudima, jer znaju da će „svako ko prizove Jehovino ime [biti] spasen“ (Rimljanima 10:13).

Jehovini svedoci su hrišćani jer se njihova učenja temelje na Svetom pismu. Međutim, oni nisu protestanti, katolici ni pravoslavci, pošto su neka učenja tih religija nebiblijska. Primera radi, Biblija ne naučava da Bog — koji je oličenje ljubavi — večno muči ljude u paklu. Takođe ne naučava da ljudi imaju besmrtnu dušu (Jezekilj 18:4; Rimljanima 6:23). *

Pored toga, Jehovini svedoci su hrišćani jer oponašaju Hrista u svemu što rade. Na primer, Hrist i prvi hrišćani se nisu mešali u politiku već su propovedali o Božjem Kraljevstvu (Luka 4:43; Jovan 15:19; 17:14). Jehovini svedoci postupaju u skladu s tim primerom — ne bave se politikom i posećuju ljude da bi lično razgovarali s njima, iznoseći logične i uverljive dokaze, kao što su činili i prvi hrišćani (Dela apostolska 19:8).

Sekta je grupa koja unutar neke religije zastupa drugačija uverenja ili manja grupa koja se odvojila od neke crkve da bi osnovala novu religiju. Jehovini svedoci nisu potekli ni iz jedne crkve. Prema tome, oni nisu sekta.

U Srbiji su Jehovini svedoci aktivni već decenijama. Prvi put su bili zvanično priznati u Kraljevini Jugoslaviji, 9. septembra 1930. Zatim su u FNR Jugoslaviji registrovani 1953. Njihovo dugogodišnje postojanje bilo je u SR Srbiji potvrđeno 1977. Jehovini svedoci su 2010. upisani u Registar crkava i verskih zajednica, u skladu s novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. Time su u Srbiji još jednom zvanično priznati kao verska zajednica, što je slučaj i u svim susednim zemljama.

Sastanci Svedoka su otvoreni za javnost a njihovo najvažnije obeležje jeste proučavanje Biblije, često uz učešće prisutnih. Jedan od sedmičnih sastanaka, Teokratska škola propovedanja, pomaže članovima hrišćanske skupštine da se poboljšaju u poučavanju i čitanju, kao i u istraživanju biblijskih tema. Na drugom sastanku se iznosi 30-minutni biblijski  govor o nekoj temi koja može biti posebno zanimljiva onima koji nisu Svedoci. Posle toga obično sledi proučavanje Biblije pomoću časopisa Stražarska kula. Sastanci počinju i završavaju se pesmom i molitvom. Ni od koga se ne traži novac niti se pronosi tas za priloge.

Njihova aktivnost se finansira dobrovoljnim prilozima. Svedoci ne naplaćuju krštenja, venčanja, pogrebne i druge verske službe. Takođe ne traže od vernika da plaćaju desetak. Svako ko želi da dâ prilog, može ga staviti u kutiju za priloge koja se nalazi na neupadljivom mestu u Dvorani Kraljevstva. Jehovini svedoci sami proizvode literaturu koju koriste, što smanjuje troškove, a skoro sve njihove jednostavne Dvorane Kraljevstva i podružnice su gradili volonteri.

Da. Zapravo, oni žele najbolje moguće lečenje za sebe i svoje najdraže. Osim toga, mnogi Svedoci rade u zdravstvu kao medicinski tehničari, lekari i hirurzi. Međutim, Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju krvi. Jedna od biblijskih zapovesti nalaže da se treba ’uzdržavati od krvi‘ (Dela apostolska 15:28, 29). Vredi spomenuti da sve veći broj lekara smatra da je beskrvno lečenje „zlatni standard“ jer se na taj način izbegavaju mnogi zdravstveni rizici povezani s korišćenjem krvnih derivata.