Igra slučaja ili delo Stvoritelja?

Vodomarov kljun

● Budući da se kreće brzinom od skoro 300 kilometara na sat, japanski šinkansen (voz-metak) ubraja se među najbrže vozove na svetu. Svoj uspeh on donekle duguje jednoj maloj ptici — vodomaru. Kako?

Razmislite o sledećem: U potrazi za ukusnim obrokom vodomar zaranja u vodu tiho i munjevito, tako da se njena površina tek neznatno uzburka. Tu zanimljivu pojavu je zapazio Eidži Nakacu, inženjer koji je nadgledao probne vožnje ovog superbrzog voza. On se pitao kako vodomar s takvom lakoćom prelazi s kretanja kroz vazduh koji pruža mali otpor na kretanje kroz vodu koja pruža veliki otpor. Pronalaženje odgovora bilo je ključ za rešenje jednog posebnog problema koji se javljao kod šinkansena. Nakacu objašnjava: „Kada voz velikom brzinom uđe u uzak tunel, nastaju talasi vazdušnog pritiska koji postepeno prerastaju u talase nalik na talase plime. Oni stižu do izlaza iz tunela brzinom zvuka, stvarajući talase niske frekvencije koji prouzrokuju veliku buku i snažne aerodinamične vibracije. Zbog toga su se ljudi koji stanuju u krugu od 400 metara odatle žalili vlastima.“

Da bi se rešio taj problem, odlučeno je da se prednji deo voza oblikuje po uzoru na vodomarov kljun. Kakav je bio rezultat? Japanski superbrzi voz sada postiže 10 posto veću brzinu i troši 15 posto manje energije. Pored toga, vazdušni pritisak koji on stvara smanjen je za 30 posto. Zahvaljujući tome, dok voz prolazi kroz tunel više ne nastaje velika buka.

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je vodomarov kljun nastao igrom slučaja ili je delo Stvoritelja?

[Izvori slika na 29. strani]

Vodomar zaranja: Woodfall/Photoshot; voz šinkansen: AP Photo/Kyodo