„Izgubljeni svet“ Bolivije

PREDSEDNIK Britanskog kraljevskog geografskog društva je 1906. godine razgovarao s pukovnikom Persijem Harisonom Fosetom o velikom privrednom potencijalu Južne Amerike. Raširivši kartu pred njim, rekao je: „Pogledajte ovo područje! Puno je belina jer se o njemu veoma malo zna.“ Zatim mu je ponudio da istražuje to područje. Foset je to prihvatio.

Foset je u svojim dnevnicima opisivao obronke obrasle gustom šumom koji su danas poznati kao visoravan Vančaka u Boliviji. To područje je nazvao „izgubljeni svet“. * Neki smatraju da su njegovi dnevnici i fotografije inspirisali čuvenog britanskog pisca ser Artura Konana Dojla da napiše roman Izgubljeni svet, u kome opisuje mističan svet „čovekolikog majmuna“ i užasnih dinosaura koji su navodno opstali do savremenog doba. Danas to gotovo netaknuto područje Amazonije obuhvata veličanstveni Nacionalni park Noel Kempf Merkado koji je 2000. godine proglašen delom svetske baštine. *

Smešten na krajnjem severoistoku Bolivije duž granice s Brazilom, park je skoro netaknuta divljina koja se prostire na više od 15 000 kvadratnih kilometara. Obuhvata pet ekosistema: zimzelene šume, listopadne šume, sušne savane, vlažne savane i močvarne šume. Visoravan Vančaka je u stvari strmi peščar koji se prostire na 5 180 kvadratnih kilometara, uzdiže 550 metara iznad okolne ravnice i proteže 150 kilometara paralelno sa istočnom granicom parka. Na brojnim rekama koje natapaju tu visoravan i okolnu ravnicu nalazi se oko 20 vodopada, među kojima su Salto Susana, Arko Iris, Federiko Alfeld, Hemelas i El Enkanto.

Avantura počinje

Donekle zaštićen svojom izdvojenošću, park je magnet za ekoturiste, od kojih mnogi ovamo dolaze avionom iz Santa Kruza, u centralnom delu Bolivije. Mi smo odlučili da tih 700 kilometara pređemo automobilom, što nam je omogućilo da izbliza vidimo taj deo Bolivije. Na jednom mestu smo videli nešto što je ličilo na oblak od raznobojnog lišća koji je pred nama lepršao na putu. Međutim, to „lišće“ su u stvari bili leptiri, a mi nismo bili jedini posmatrači. Tu se našlo i mnoštvo gladnih guštera koji su se rastrčali gosteći se svojim nesrećnim plenom.

Kad smo stigli u nacionalni park upoznali smo našeg vodiča Gvida u selu La Florida, na obalama reke Paragve. Gvido je pontonskim čamcem prebacio nas i naše vozilo na drugu stranu reke, a odatle smo se odvezli do obližnjeg kampa Los Fjeros. Usput smo spazili jednu lisicu i legnja s repom u obliku makazica — simpatičnu ptičicu koja je preletela put pred nama.

Sutradan nas je probudilo kreštanje ptica. Bila su to četiri prelepa plavo-žuta makaoa visoko u krošnji jednog drveta ispred naše kolibe. Zvučalo je kao  da su nam poželeli dobrodošlicu. Lep početak prvog dana u ovom parku nagoveštavao je da ćemo se ovde fino provesti.

Sve vrvi od života

U Nacionalnom parku Noel Kempf Merkado ima više od 600 vrsta ptica, 139 vrsta sisara (više nego u celoj Severnoj Americi), 74 vrste gmizavaca i verovatno oko 3 000 vrsta leptira, a da i ne spominjemo bezbroj drugih vrsta insekata. Među pticama ima više od 20 vrsta papagaja, a tu su i harpija, hoacin i mnoge druge. Nik Ačeson, lokalni vodič i borac za zaštitu životne sredine rekao nam je da „neke retke vrste ptica kojih ovde ima privlače ljubitelje ptica iz celog sveta“.

Među mnogobrojnim sisarima koji ovde žive su džinovski mravojedi, grivasti vukovi, jaguari, različite vrste pekarija (divljih svinja), južnoamerički tapiri i pampaski jeleni. Brojne reke koje okružuju i navodnjavaju park takođe su pune života i u njima ima 62 vrste vodozemaca i 254 vrste riba. U njima žive i kajmani naočari, džinovske rečne vidre, kapibare (vodene svinje) i predivni amazonski rečni delfini. Ovaj park je pravi raj za ljubitelje prirode.

Pošto u Amazoniji ima velikih mačaka, mnogi posetioci se brinu za svoju bezbednost, kao uostalom i mi. Upravnik kampa Los Fjeros nam je ispričao šta mu se desilo prve noći koju je proveo u parku. „Probudio sam se u ponoć sa čudnim osećajem da me neko posmatra. Pogledao sam kroz prozor kolibe i video jednog jaguara kako zuri u mene, a razdvajala nas je samo mreža protiv insekata! Toliko sam se uplašio da sam se zaključao u kupatilu i ostao tamo sve dok nije svanulo.“ Uopšte nam nije bilo prijatno to što smo čuli!

Ali on je zatim rekao: „Ubrzo sam saznao da ta radoznala ženka često dolazi noću i da nije opasna. U stvari, tokom vrelih dana jaguari često dolaze u kamp i leže na hladnim, popločanim terasama ispred koliba. Kao što možete zamisliti, ljudi se preplaše kada to prvi put vide! Ranije smo uvek nosili puške, naročito u noćnim obilascima, ali sada ih više ne nosimo. Životinje se nisu promenile, već se promenio naš stav prema njima.“ Ali ipak nas je upozorio da se prema divljim životinjama odnosimo s poštovanjem.

Kroz džunglu do vodopada El Enkanto

Mnogobrojni vodopadi u parku su velika atrakcija. Rano ujutru smo s našim vodičem Gvidom krenuli prema vodopadu El Enkanto, visokom 80 metara. Pešačili smo šest kilometara kroz kišnu šumu u kojoj su nas majmun-pauk i crnozlatni drekavac pozdravljali iz krošnja drveća. Obe vrste majmuna su dobile odgovarajuća imena — majmun-pauk zato što ima dugačke ruke i noge, a majmun drekavac zato što se svojim prodornim oglašavanjem može čuti i na tri kilometra! Ispred nas je u potrazi za doručkom proletela  jedna vrsta guana crvenog vrata, ptica koja liči na ćurku. Gvido nam je pokazao neke tragove na obalama obližnjeg potoka. Iskusnim okom je prepoznao tragove dve vrste jelena, kao i tapira, jaguara i pume. Imali smo osećaj da nas mnoge oči posmatraju iz mnogobrojnih skrovišta i da ovo mesto dan i noć vrvi od života.

Ta oprezna stvorenja mogu da se kriju iza raznoraznog zelenila jer u parku ima mnogo vrsta biljaka. Procenjuje se da na tom području ima 4 000 vrsta biljaka, uključujući i 100 vrsta orhideja, kao i mnoge vrste drveća, paprati, bromelija i puzavica. Uživali smo u živopisnim bojama i opojnim mirisima, kao i u ukusnom voću koje raste pored staze kojom smo išli. Između ostalog to je voće mangaba koje raste na drveću i plodovi pasiflore koja spada u jednu vrstu puzavica.

Kad smo na kraju prešli jedan potok, u daljini smo čuli šum vodopada koji je sa svakim našim korakom postajao sve jači. Onda smo iznenada izbili na čistinu i pred nama se uzdizao veličanstveni vodopad El Enkanto koji je u podnožju bio obavijen izmaglicom. Paprat i bromelije su ukrašavale stene oko kristalno čistog jezera. „Kad su dani vreli“, rekao je Gvido, „majmuni dolaze da se rashlade u vodi.“ Shvatili smo poentu, pa smo se i mi rashladili dok smo uživali u nepomućenom spokojstvu ovog predivnog mesta i prijatnom zvuku vodopada.

Zaštita životne sredine — zaveštanje Noela Kempfa Merkada

Borac za zaštitu životne sredine Noel Kempf Merkado izgubio je život 1986. godine. Uprkos tome, delo koje je on započeo u cilju zaštite ovog dela Bolivije i dalje se nastavlja. Vlasti Bolivije i Sjedinjenih Američkih država su se 1996. godine složile da zaštite 880 000 hektara kišne šume i da podupru održivi razvoj koji ima za cilj smanjenje emisije štetnih gasova u drugim delovima sveta. Naredne godine vlasti Bolivije i tri kompanije za proizvodnju energije pokrenule su jedan projekat za ublažavanje klimatskih promena koji je nosio ime ovog biologa. Zahvaljujući tom projektu je, između ostalog, ukinuto pravo na seču šuma na 880 000 hektara. To područje je priključeno parku što je udvostručilo njegovu površinu.

Zahvaljujući poseti ovom predivnom mestu još više cenimo Stvoritelja i lepotu i raznolikost života koji je stvorio na našoj planeti. U Psalmu 104:24 stoji: „Kako je mnogo dela tvojih, o Jehova! Sva si ih mudro načinio, puna je zemlja stvaralaštva tvoga.“ Dok smo koračali stazama ovog netaknutog „izgubljenog sveta“, osećali smo skoro instinktivnu želju da hodamo na prstima, da upijemo svu tu lepotu i da kući ne ponesemo ništa sem slika u fotoaparatima i uspomena u našim srcima.

[Fusnote]

[Slika na 16. strani]

Orhideje

[Slika na stranama 16, 17]

Alfeldovi vodopadi u nacionalnom parku

[Slika na 17. strani]

Makaoi

[Slika na 17. strani]

Vodopad El Enkanto

[Izvor slike na 15. strani]

Pogled iz vazduha: ® 2004 Hermes Justiniano/BoliviaNature.com

[Izvor slike na 17. strani]

Orhideje, Alfeldovi vodopadi i makaoi: ® 2004 Hermes Justiniano/BoliviaNature.com