Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Kakva je Božja priroda?

Kakva je Božja priroda?

Gledište Biblije

Kakva je Božja priroda?

„BOG je Duh, i oni koji ga obožavaju moraju ga obožavati duhom i istinom“, objašnjava se u Bibliji. Ove reči otkrivaju osnovnu istinu o Božjoj prirodi — on je duhovno biće (Jovan 4:19-24). Pa ipak, Biblija ga opisuje kao osobu. Njegovo ime je Jehova (Psalam 83:18).

Neki koji čitaju Bibliju zbunjeni su u vezi s tim kakve je prirode Bog. Budući da je Bog nevidljivo duhovno a ne materijalno biće, zašto se na toliko mesta u Bibliji kaže da on ima oči, uši, nos, srce, ruke, prste i noge? * Neki mogu zaključiti da Bog ima ljudsko obličje jer Biblija kaže da je čovek stvoren po njegovoj slici. Ako pobliže osmotrimo šta stoji u Bibliji, to može otkloniti zabunu (Postanak 1:26).

Zašto se Bogu pripisuju ljudske odlike?

Da bi ljudi lakše razumeli Božju prirodu, biblijski pisci su bili nadahnuti od Boga da pomoću ljudskih odlika opišu Svemoćnog. Izučavaoci tu pojavu nazivaju antropomorfizam, što znači pripisivanje ljudskih karaktera, misli i osećanja drugim bićima i stvarima. To pokazuje da ljudskim jezicima nedostaju prikladni izrazi kojim bi opisali pravog Boga, Jehovu. Cilj je bio da se najvažnije crte Božje ličnosti prenesu na način koji ljudi mogu razumeti. To ne znači da te izraze treba shvatiti doslovnije od biblijskog ukazivanja na Boga kao na „Stenu“, „sunce“ i „štit“ (Ponovljeni zakoni 32:4; Psalam 84:11).

Isto tako, da bi pokazala da ljudi u izvesnoj meri imaju osobine koje Jehova poseduje u apsolutnom smislu, Biblija kaže da je čovek stvoren po Božjoj slici. Očigledno, to ne znači da su ljudi duhovna bića niti da Bog ima ljudsko obličje.

Da li je Bog muškog ili ženskog roda?

Kao što pripisivanje ljudskih odlika Bogu ne treba razumeti doslovno, tako ni predstavljanje Boga u muškom rodu ne treba shvatiti bukvalno. Podela po rodovima svojstvena je samo fizičkim bićima i to je gramatička kategorija koja pokazuje da se ljudskim jezicima ne može u potpunosti opisati priroda Svemoćnog Boga, Jehove.

To što se u Bibliji na Boga ukazuje kao na „Oca“ pomaže nam da razumemo da se naš Stvoritelj može uporediti s brižnim ocem koji voli i štiti svoju porodicu (Matej 6:9). To ne znači da Boga, kao ni duhovna stvorenja na nebu, treba zamišljati kao mušku ili žensku osobu. Duhovna bića nemaju pol. Zanimljivo je da Biblija kaže da se oni koji će biti sunaslednici s Hristom u njegovom nebeskom Kraljevstvu neće razlikovati po polovima kada budu proslavljeni kao duhovni Božji sinovi. Apostol Pavle ih je podsetio da tada među njima neće biti „ni muškog ni ženskog“. Oni se takođe simbolično opisuju kao Isusova, to jest Jagnjetova „nevesta“. Sve to pokazuje da ljudske odlike pripisane Bogu — kao i njegovom jedinorođenom Sinu Isusu i drugim duhovnim stvorenjima — ne treba shvatiti doslovno (Galatima 3:26, 28; Otkrivenje 21:9; 1. Jovanova 3:1, 2).

Budući da su ispravno razumeli ulogu muškarca, biblijski pisci su koristili muški rod kada su govorili o Bogu. Muškarac koji ispunjava svoju ulogu jeste prikladan odraz Jehovine očinske brige za svoju zemaljsku decu (Malahija 3:17; Matej 5:45; Luka 11:11-13).

Božja glavna osobina

Iako je duhovno biće, Vrhovni Vladar svemira nije dalek, obavijen velom misterije niti nepristupačan. Njegova duhovna priroda nije nepremostiva prepreka za osobe iskrenog srca koje žele da upoznaju i razumeju njegovu ljubav, moć, mudrost i pravdu — osobine koje oslikavaju njegovu ličnost i koje su očigledne u delima stvaranja (Rimljanima 1:19-21).

Međutim, Božju prirodu najbolje opisuje njegova glavna osobina, ljubav. Ta osobina je toliko izražena da se za Boga kaže da je sâmo oličenje ljubavi (1. Jovanova 4:8). Ona obuhvata i druge osobine, kao što su milosrđe, spremnost da oprosti i dugotrpljivost (Izlazak 34:6; Psalam 103:8-14; Isaija 55:7; Rimljanima 5:8). Jehova je zaista Bog ljubavi koji poziva ljude da mu se približe (Jovan 4:23).

[Fusnota]

DA LI STE SE PITALI?

◼ Koje je Božje ime? (Psalam 83:18)

◼ U čemu se ogledaju Božje osobine? (Rimljanima 1:19-21)

◼ Koja je glavna Božja osobina? (1. Jovanova 4:8)