Ko je autor Biblije?
Gledište Biblije
Ko je autor Biblije?
BIBLIJA je jasna kada govori o tome ko ju je napisao. Njeni različiti delovi započinju izjavama poput: „Reči Nemije“, „Vizija Isaije“ ili „Jehovina reč koja je došla Joilu“ (Nemija 1:1; Isaija 1:1; Joilo 1:1). Za neke istorijske zapise kaže se da su ih sastavili Gad, Natan i Samuilo (1. Letopisa 29:29). Iz uvoda nekih psalama vidi se ko ih je sastavio. (79, 88, 89, 90, 103. i 127. psalam).
Budući da su ljudi bili korišćeni kao pisci, skeptici kažu da je Biblija jednostavno proizvod ljudske mudrosti poput bilo koje druge knjige. Ali, postoji li dobra osnova za takvo mišljenje?
Četrdeset pisaca, jedan autor
Većina biblijskih pisaca je priznala da su pisali u ime Jehove, istinitog Boga i da ih je vodio on ili njegovi anđeli (Zaharija 1:7, 9). Proroci koji su pisali hebrejski deo Svetog pisma izjavili su više od 300 puta: „Ovako kaže Jehova“ (Amos 1:3; Mihej 2:3; Naum 1:12). Mnogi drugi spisi počinju uvodnim rečima poput: „Jehovina reč koja je došla Osiji“ (Osija 1:1; Jona 1:1). Govoreći o Božjim prorocima, apostol Petar je rekao: „Ljudi [su] govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je sveti duh vodio“ (2. Petrova 1:21).
Dakle, Biblija je skladna celina sastavljena od više pojedinačnih knjiga koje su pisali ljudi koji su priznali da su bili nadahnuti od Boga. Drugim rečima, Bog je koristio ljude da zapišu njegove misli. Na koji način?
„Nadahnuto od Boga“
„Sve je Pismo nadahnuto od Boga“, objasnio je apostol Pavle (2. Timoteju 3:16). Grčka reč koja se prevodi sa „nadahnuta od Boga“, bukvalno znači „Božji dah“. Bog je tako koristio nevidljivu silu da bi vodio misli pisaca i preneo im poruku. Međutim, što se tiče Deset zapovesti, sâm Jehova je zapisao reči na kamene ploče (Izlazak 31:18). Ponekad je Bog direktno diktirao svoju poruku ljudskim slugama. U Izlasku 34:27 stoji: „Jehova je još rekao Mojsiju: ’Zapiši sebi ove reči...‘“
U drugim prilikama, Bog je prouzrokovao da ljudi vide vizije o onom što je želeo da zapišu. Zato je Jezekilj rekao: „Imao sam božanska viđenja“ (Jezekilj 1:1). Isto tako, „Danilo je na svojoj postelji usnio jedan san i vizije su mu prolazile glavom. Tada je zapisao san“ (Danilo 7:1). Informacije iz poslednje knjige u Bibliji, Otkrivenja, bile su prenesene apostolu Jovanu na sličan način. Jovan je napisao: „Putem nadahnuća dospeo sam u Gospodov dan i iza sebe začuo snažan glas, poput zvuka trube, kako govori: ’Ono što vidiš napiši u svitak‘“ (Otkrivenje 1:10, 11).
Čovekov uticaj
Iako je zapis bio nadahnut od Boga, u njemu se vidi uticaj pisaca. Oni su i sami morali da ulože određeni trud da bi zapisali Božju poruku. Na primer, pisac biblijske knjige Propovednika rekao je da se ’trudio da pronađe ugodne reči i da napiše tačne reči istine‘ (Propovednik 12:10). Da bi sastavio istorijski zapis, Jezdra je koristio najmanje 14 izvora, kao što su ’letopisi kralja Davida‘ i ’Knjiga o Judinim i Izraelovim kraljevima‘ (1. Letopisa 27:24; 2. Letopisa 16:11). Pisac Jevanđelja Luka ’pomno je ispitao sve od početka i odlučio da napiše sve po redu‘ (Luka 1:3).
Neke knjige otkrivaju i detalje o ličnosti pisca. Na primer, Matej Levije koji je ranije bio poreznik, postao je Isusov učenik i obraćao je posebnu pažnju na brojeve. On je jedini od jevanđelista koji je zabeležio da je Isus bio izdat za „trideset srebrnika“ (Matej 27:3; Marko 2:14). Lekar Luka tačno je zapisivao detalje koji se tiču medicine. Na primer, kada je opisivao stanje nekih koje je Isus izlečio koristio je izraze poput „velika groznica“ i „pun gube“ (Luka 4:38; 5:12; Kološanima 4:14). Tako je Jehova često dozvoljavao piscima da se izražavaju svojim rečima i svojim stilom, dok je u isto vreme on vodio njihove misli tako da je zapis bio tačan i prenosio je njegovu poruku (Poslovice 16:9).
Krajnji rezultat
Zar nije zadivljujuće da je 40 muškaraca iz mnogih zemalja u periodu od preko 1 600 godina, napisalo knjigu koja je u svakom pogledu u potpunom skladu i koja sadrži istu divnu temu? (Videti članak „O čemu govori Biblija?“ na 19. strani.) To ne bi bilo moguće da ih nije vodio jedan Autor.
Da li je Jehova morao da koristi ljude da bi zapisao svoju Reč? Ne. To što ih je koristio otkriva njegovu mudrost. Zaista, jedan od razloga zbog čega je Biblija privlačna jeste taj što njeni pisci uverljivo izražavaju čitav spektar ljudskih osećanja — u slučaju kralja Davida čak krivicu grešnika koji se kaje i moli Boga za milosrđe (Psalam 51:2-4, 13, 17, uvod).
Iako je Jehova koristio ljude kao pisce, možemo biti uvereni poput ranih hrišćana koji nisu prihvatili Sveto pismo „kao ljudsku reč, nego kao Božju reč“ (1. Solunjanima 2:13).
DA LI STE SE PITALI?
◼ Ko je autor Pisma? (2. Timoteju 3:16)
◼ Na koje načine je Jehova prenosio svoje misli? (Izlazak 31:18; 34:27; Jezekilj 1:1; Danilo 7:1)
◼ Kako su ličnost i interesovanja nadahnutih pisaca dolazili do izražaja dok su pisali? (Matej 27:3; Luka 4:38)