Vredni perači rublja iz Abidžana
Vredni perači rublja iz Abidžana
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ OBALE SLONOVAČE
PUTOVALI smo iz Abidžana prema zapadu, uživajući u prizorima i zvucima ovog prometnog zapadnoafričkog grada, kada je našu pažnju odjednom privukao neverovatan prizor. Na ogromnom travnatom prostranstvu ležalo je ili bilo okačeno na hiljade komada odeće jarkih boja. Otkud takav živopisan prizor? Naši prijatelji koji žive u Obali Slonovače rado su nam odgovorili na to pitanje. To je bilo delo fanikâ.
Faniko je naziv za vredne perače rublja. Od ranog jutra do mraka na stotine muškaraca i nekoliko snažnih žena zarađuju za život tako što ručno peru rublje u reci Bangko. Njihov naziv je nastao kombinovanjem dveju reči iz đula jezika — fani što znači „tkanina“ ili „odeća“, i ko, što znači „prati“. Prema
tome, reč faniko na đula jeziku znači „onaj ko pere odeću“.Posao perača rublja
Rano ujutro došli smo do mesta gde perači rade da bismo saznali nešto o njihovom interesantnom načinu zarađivanja za život. Sve je vrvelo od rada! Posao je već prilično odmakao. Pomalo mutna reka Bangko bila je prekrivena ogromnim gumenim točkovima u kojima je bilo smešteno kamenje. Pored svakog točka, u vodi dubokoj do butina ili struka, stoji perač koji marljivo sapuna, udara i trlja rublje.
Dosta pre svanuća, faniko kreće od vrata do vrata da sakupi veš koji će oprati tog dana. Neke njegove mušterije žive dobra tri kilometra od „vešernice“. Faniko prevozi rublje u drvenim ručnim kolicima ili ga nosi u ogromnom zavežljaju na glavi. Zatim kreće ka reci Bangko. Kada stigne do reke, pozdravlja ga hor na mnogim jezicima, budući da oni koji tu rade dolaze iz mnogih krajeva Afrike. Neki su tu već decenijama, poput gospodina Brama, snažnog perača koji sada ima preko 60 godina. Svaki dan u godini, izuzev tri dana, posao se neprekidno obavlja.
Pranje rublja je ogroman posao. Posmatrali smo kako jedan čovek spušta svoj zavežljaj koji je tako velik da bi se prosečnoj domaćici zavrtelo u glavi. Odvezao ga je i počeo da potapa rublje u vodu. Zatim je nasapunao ogromnim komadom sapuna od palminog ulja jedan po jedan komad i potom ih udarao o kamen. Ponekad je koristio četku da bi uklonio neku otpornu mrlju. Koliko košta pranje rublja? Pranje košulje košta 0,05 evra, a pranje čaršava oko 0,10 evra. To je razlog zbog kog faniko mora da opere tako veliku količinu veša da bi imao od čega da živi.
Kada biste videli koliko odeće oni operu, možda biste se pitali: ’Kako je moguće da upamte kome pripada koji komad odeće?‘ Mi smo se pitali da li možda koriste neki sistem poput onog koji koriste perači iz Indije koji imaju tajnu metodu obeležavanja. Sistem fanika mnogo je drugačiji od onog koji koriste njihove kolege iz Indije, ali bez obzira na razliku, podjednako je efikasan.
Naš vodič koji je dobro informisan, pokušao je da nam objasni koju metodu faniko koristi. Kao prvo, kada perač sakuplja rublje, on zapaža građu svakog člana porodice tako da može da upamti koji komad odeće kome pripada. Nema označavanja niti obeležavanja. Zatim na svoj odeći koja pripada jednoj porodici on vezuje čvor na istom mestu — na primer, na levom ili desnom rukavu, na okovratniku ili pojasu. Dok pere rublje, uvek pazi da odeću iste porodice drži na jednom mestu. Nama se i dalje čini da je to prilično teško zapamtiti. Zato smo upitali jednog fanika da li je ikad izgubio ili zamenio nečiju odeću. Njegov iznenađen izraz lica jasno nam je rekao šta misli: ’Ne. Faniko nikad ne gubi odeću!‘
Može li bilo ko da dođe na reku Bangko i da počne da pere odeću? Naravno da ne! Postoje stroga pravila koja moraju da se slede. Budući faniko tri meseca radi probno, i u tom periodu ga obučava neko iskusniji. To je vreme kada treba da usavrši tehniku pamćenja. Ukoliko je ne nauči, moraće da potraži posao na nekom drugom mestu. Međutim, ukoliko se
pokaže da je novi faniko sposoban, on uplati malu taksu i dobija svoj gumeni točak i kamen, koje niko drugi ne može da koristi.Sapun od palminog ulja
U poslu perača sapun ima veoma važnu ulogu. Zato se početnici takođe obučavaju da na ispravan način koriste sapun od palminog ulja. Postoje tri vrste sapuna, koje se razlikuju po boji. Beli i žuti se koriste za slabije uprljanu odeću, a crni za jače uprljanu. On je taman zbog palminog ulja, njegovog glavnog sastojka. Budući da svaki faniko potroši najmanje deset sapuna svaki dan, oni koji u blizini prave sapun neprestano ih snabdevaju novim količinama.
Posetili smo jednostavne objekte u kojima se pravi sapun, na obronku brda u blizini „vešernice“. Težak posao pravljenja sapuna počinje u šest ujutro. Žene koje tamo rade već su kupile potrebne sirovine na tamošnjoj pijaci — zgusnuto palmino ulje, kalijum, so, sok od drveta gvanabane, kokosovo ulje i kakao maslac, sve sirovine koje su biološki razgradive. To se sve kuva zajedno u ogromnom kazanu iznad vatre. Nakon što se ta smesa kuva otprilike šest sati, sipa se u plitke limene posude i zdele i čeka se da se sapun stvrdne. Nekoliko sati kasnije, seče se u velike kocke.
Zatim žena koja pravi sapun stavlja veliku posudu s tim komadima na glavu, koliko god ih može poneti, i spušta se niz brdo do fanika. Kako ih dostavlja peračima kada su oni zauzeti pranjem rublja u reci? Ona jednostavno uđe u vodu do struka noseći sapun u plastičnoj posudi, gura tu posudu po vodi i daje sapun onima kojima je potreban.
Kraj radnog dana
Kada faniko opere sav veš, odlazi do obližnjeg brda i slaže sveže opranu odeću u redovima po travi ili je kači na improvizovane žice. Tako nastaje živopisan prizor koji je ranije privukao našu pažnju. Sada je vreme kada vredni perač može malo da se odmori od svojih dnevnih obaveza. U kasno popodne kada se sve rublje osuši, on pažljivo pakuje svaki komad i neke od njih pegla peglom na ugalj. Dok se dan primiče kraju, pravi zavežljaj od čiste, ispeglane odeće i nosi je vlasnicima.
Kada smo prvi put videli redove i redove naslaganog rublja kako se suši, nismo znali koliko mnogo posla tu treba da se obavi. Zato smo radosni što smo posetili fanike iz Abidžana. Sada još bolje razumemo i više cenimo posao koji širom sveta obavljaju muškarci i žene, perači rublja.
[Mapa na 10. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
OBALA SLONOVAČE
[Slika na 12. strani]
Žena prodaje sapun koji je napravila
[Izvor slike na 10. strani]
PhotriMicroStock™/C. Cecil