Čukara — stranac u raju

MOJI prijatelji i ja radovali smo se putovanju na havajsko ostrvo Maui. Posebna želja nam je bila da posmatramo izlazak sunca s vrha vulkana Haleakala, koji je visok 3 055 metara. Pričali su nam da je to jedinstven doživljaj. Jedini problem je bio što smo morali da ustanemo u dva ujutru i da od Kapalua, mesta gde smo odseli, putujemo autom preko celog ostrva. Zatim je sledila vožnja uz strme planinske obronke. Pošto je bilo gluvo doba noći, mislili smo da ćemo biti jedini na putu. Ali uopšte nije bilo tako! Bili smo deo dugačke kolone vozila koja se polako kretala vijugavim putem ka vrhu planine. Kada smo stigli na vrh, bilo je prilično hladno, pa smo se umotali u ćebad koju smo poneli.

Nekoliko stotina ljudi strpljivo je čekalo izlazak sunca, što se obično dešava oko šest ujutru. Svi su bili puni uzbuđenja, a fotoaparati su bili spremni da zabeleže taj veličanstveni prizor. Ali, čekalo nas je iznenađenje! Bili smo zaprepašćeni kada smo videli da se u odlučujućem trenutku gusti oblaci kreću prema krateru, sprečavajući nas da snimimo naše istorijske fotografije! Ali oblaci su česta pojava na planinama u blizini Tihog okeana. Morali smo da savladamo razočaranje i sačekamo da sunce izađe i njegova toplina rastera oblake. Zatim je usledilo još jedno iznenađenje! Pred nama se ukazao ogoljeni krater ispresecan pešačkim stazama. Nije sve bilo izgubljeno.

Iznenada smo začuli neobičan zvuk — isprekidano kvocanje koje se završavalo sa „čuKAR, čuKAR“. Zatim smo videli odakle potiče. Bila je to lepa evroazijska ptica iz porodice jarebica, poznata kao čukara ili turska kamenjarka. Njeno latinsko ime je Alectoris chukar. Ova ptica veći deo sezone parenja provodi na tlu, gde svija gnezdo. Nije pokušala da odleti već je pobegla trčeći.

Kako je čukara dospela na rajsko ostrvo Maui? Po svemu sudeći, doneli su je ljudi. U Severnoj Americi jarebice se često gaje i puštaju u divljinu radi lova. Bilo nam je drago što smo bar imali priliku da izbliza vidimo ovu stidljivu pticu (Priloženo).