TV — kradljivac vremena?

DA LI biste pristali da se do kraja života odreknete gledanja televizije, ako bi vam neko ponudio milion dolara? Tokom jedne ankete koja je sprovedena 1990-ih, svaki četvrti Amerikanac je na to pitanje odgovorio odrično. Drugom prilikom, ljudima je postavljeno pitanje šta najviše žele. Većina je rekla da želi mir i sreću. Ali, to je bila druga stavka na njihovoj listi želja. Ono što su najviše želeli bio je televizor s velikim ekranom!

Televizija uživa ogromnu popularnost u celom svetu. Davne 1931, dok je televizija još bila u povoju, predsednik RCA (Američka radijska korporacija) izjavio je: „Realno je očekivati da će televiziju, kada se bude razvila u punoj meri, pratiti celokupno stanovništvo naše planete.“ U to vreme, ove reči su možda zvučale kao preterivanje, ali danas nije tako. Procenjuje se da u svetu ima milijardu i po televizora i mnogo više gledalaca. Voleli je ili ne, televizija igra veoma značajnu ulogu u životima ljudi.

Zapanjujuće je koliko vremena mnogi provode gledajući TV. Nedavno je u različitim delovima sveta sprovedeno jedno istraživanje koje je pokazalo da ljudi u proseku gledaju TV nešto više od tri sata dnevno. U Severnoj Americi taj prosek iznosi četiri i po sata, dok su Japanci na vrhu liste, jer u proseku ispred ekrana provode pet sati dnevno. Dugoročno gledano, tako se utroši mnogo vremena. Ako gledamo televiziju četiri sata dnevno, do 60. godine života to će ukupno iznositi deset godina. Pa ipak, niko od nas ne bi želeo da mu na nadgrobnom spomeniku piše: „Ovde leži naš dragi prijatelj koji je šestinu života posvetio gledanju televizije.“

Da li ljudi satima sede ispred televizora zato što im to pričinjava zadovoljstvo? Ne mora da znači. Mnogi su svesni toga da previše gledaju TV i osećaju krivicu što to vreme nisu utrošili na nešto korisnije. Neki kažu da su zavisni od gledanja televizije. Naravno, ta zavisnost se ne može izjednačiti sa zavisnošću od narkotika, mada postoje sličnosti. Zavisnost od droge uzima mnogo vremena onima koji joj robuju. Iako bi želeli, oni nemaju punu kontrolu nad svojim vremenom niti mogu da se oslobode te navike. Zbog droge žrtvuju važne društvene i porodične aktivnosti, a kada prekinu da je uzimaju doživljavaju apstinencijalnu krizu. Svi ovi simptomi mogu se pojaviti i kod ljudi koji preterano gledaju televiziju.

 „Jesti previše meda nije dobro“, napisao je mudri kralj Solomon (Poslovice 25:27). Isto načelo se može primeniti i na gledanje televizije. Iako ona pruža mnoge korisne sadržaje, prekomerno gledanje krade vreme koje treba posvetiti porodici, kod dece se može negativno odraziti na čitanje i učenje i doprineti gojaznosti. Ako posvećujete mnogo vremena televiziji, dobro je da razmislite o tome šta dobijate za uzvrat. Vreme je i suviše dragoceno da bismo ga rasipali. Osim toga, mudro je da razmislimo o tome šta gledamo. O toj temi će biti reči u sledećem članku.