Galilejski čamac — blago iz biblijskih vremena

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ IZRAELA

NEKI od najuzbudljivijih događaja iz Isusove službe odigrali su se na Galilejskom moru. Božji Sin je na ovom jezeru hodao po vodi i umirio olujne talase, a na njegovim obalama je na čudesan način nahranio hiljade ljudi i lečio bolesne.

Godine 1986, na morskom dnu blizu drevnog Kapernauma došlo se do neočekivanog otkrića. Bio je to čamac koji je Galilejskim morem plovio u vreme Isusove službe. Kako je pronađen? Šta nam on otkriva?

Pronađen zahvaljujući suši

Sušne godine, praćene žarkim letom 1985, naplatile su težak danak Galilejskom moru. Budući da se voda tog slatkovodnog jezera koristila i za navodnjavanje useva, njegov nivo je drastično opao otkrivajući velike površine mulja. Dva brata iz jednog naselja kraj jezera smatrala su to izvrsnom prilikom da traže skriveno blago. Dok su sebi krčili put kroz mulj, našli su nekoliko bronzanih novčića i starih eksera. A onda su ga ugledali — ovalni obris u mulju je označavao mesto na kome je zatrpan ležao drevni čamac. Zaista su pronašli blago!

Arheolozi uopšte nisu očekivali da će u Galilejskom moru naći čamac star 2 000 godina. Pretpostavljali su da su mikroorganizmi već odavno uništili bilo koju vrstu drveta. Međutim, određivanje starosti pomoću ugljenikovih izotopa, kao i novčići pronađeni na tom mestu, doveli su stručnjake do zaključka da čamac potiče iz prvog veka pre n. e. ili iz prvog veka n. e. Neverovatno je što je trup čamca bio u veoma dobrom stanju. Kako je to bilo moguće?

Pretpostavlja se da je čamac ostavljen u jednom netaknutom području, što je omogućilo da fin mulj pokrije čitav njegov donji deo. S vremenom, mulj je otvrdnuo. Tako je drevni čamac bio čuvan oko 20 vekova!

Kada se vest o njemu proširila, nazvan je Isusov čamac. Naravno, niko nije ozbiljno tvrdio da su Isus i njegovi učenici plovili upravo ovim čamcem. Pa ipak, zbog svoje starosti i sličnosti s čamcima opisanim u Jevanđeljima, zainteresovao je ne samo istoričare već i izučavaoce Biblije.

Čamac je dug 8,2 i širok 2,3 metra. Njegov graditelj je koristio postupak gradnje u kom se prvo napravi trup. To znači da nije pričvršćivao daske na kostur čamca, već direktno na kobilicu, te da je tako napravio stranice koje su formirale trup. Ovaj postupak je bio uobičajen u gradnji brodova namenjenih za plovidbu po Sredozemnom moru. Međutim, moguće je da je galilejski čamac bio prilagođen plovidbi po jezeru.

Izgleda da je čamac prvobitno imao samo jedno četvrtasto jedro. Četiri vesla ukazuju da je posada morala biti najmanje petočlana — četiri veslača i kormilar. Međutim, ova barka je mogla da nosi više od osam ljudi. Lako je zamisliti sličan čamac kada se čita izveštaj o sedmorici učenika koji su ugledali uskrsnulog Isusa dok su lovili ribu (Jovan 21:2-8).

Galilejski čamac je nesumnjivo imao palubu u krmenom delu na koju su se  stavljale velike ribarske mreže. Pod takvom palubom se nalazila neka vrsta zaklonjenog mesta gde su se umorni ribari mogli odmarati. Isus je možda iskoristio tako nešto kada je tokom oluje ’bio na krmi i spavao na uzglavlju‘ (Marko 4:38). Smatra se da je „uzglavlje“ mogla biti vreća s peskom koja se držala kao balast. a

Ribari na Galilejskom moru

Zamislite da ste u prvom veku i da putujete sličnim čamcem. Dok plovite po Galilejskom moru, šta možete da vidite? Tu su ribari koji bacaju svoje mreže, neki iz malih čamaca a drugi stojeći u plićaku. S lakoćom, jednom rukom bacaju te teške mreže kružnog oblika čiji je prečnik između šest i osam metara. Nakon što ravnomerno padnu na površinu vode, mreže tonu hvatajući ribu. Ribar izvlači ulov vukući mrežu na obalu ili roni kako bi izvukao mrežu i njen sadržaj. Biblija govori da su Simon i Andrija ’bacali‘ mreže, verovatno na sličan način (Marko 1:16).

Možete videti i ribare koji živo razgovaraju dok pripremaju jednu mrežu s plovcima. Ta mreža može da bude dugačka i 300 metara, a svojim srednjim delom se spušta i do osam metara dubine, dok na krajevima ima užad za vuču. Ribari odabiraju mesto, a zatim polovina njih ostaje na obali s jednim užetom za vuču. Druga polovina u čamcu udaljava se od obale, ploveći pravom linijom i u potpunosti odmotavajući mrežu. Zatim usmeravaju čamac prema obali i polako povlače mrežu tako da ona formira polukrug. Nakon toga, ribari se iskrcavaju vukući drugo uže. Kako se te dve grupe ribara približavaju jedna drugoj, tako izvlače svoj ulov (Matej 13:47, 48).

U daljini možete da opazite samog ribara koji peca udicom. Isus je jednom prilikom rekao Petru da baci udicu upravo u ovo more. Možete da zamislite Petrovo zaprepašćenje kada je upecao ribu i u njenim ustima našao srebrni novčić — tačno onoliko koliko je bilo potrebno da se plati hramski porez (Matej 17:27).

U suton je sve utihnulo na jezeru. Iznenada, spokoj narušavaju ribari koji lupaju nogama o dno čamca i udaraju veslima po vodi stvarajući što je moguće veću buku. Zašto to rade? Oni su već postavili mreže u vodu tako da ribe, preplašene bukom, uleću pravo u zamku. Ta vertikalna mreža, nevidljiva u tami, napravljena je na takav način da se ribe lako zapletu u nju. Mreže se postavljaju više puta tokom noći. Ujutro se operu i okače da se suše. Možda se pitate: ’Da li su takve mreže korišćene pri čudesnom ulovu opisanom u Luki 5:1-7?‘

Proces restauracije

Vratimo se u sadašnjost. Šta je bilo s pronađenim čamcem? Iako neoštećena, konstrukcija je bila jedva stabilnija od vlažnog kartona. Bilo je nemoguće da se čamac jednostavno iskopa iz mulja. Kolika bi samo bila šteta kada bi se, nakon što je opstao toliko dugo, uništio tokom procesa restauracije! Pošto je nivo jezera mogao ponovo da naraste, oko nalazišta je sagrađen nasip. Pod trupom čamca prokopani su tuneli kako bi se postavili nosači od fiberglasa. Zatim su, kako je mulj polako uklanjan, spoljašnjost i unutrašnjost čamca obložene poliuretanskom penom.

Sledeći izazov je bio prevoz ovog osetljivog tovara do mesta udaljenog 300 metara, na kome je trebalo da počne rad na konzerviranju. Iako je poliuretanska zaštita bila snažna, iznenadan trzaj je mogao da uništi trošno drvo. Tim koji je radio na restauraciji čamca dovitljivo je to rešio. Probili su nasip tako da se nalazište ispunilo vodom. Posle toliko vekova, čamac je, sada obložen savremenom zaštitom, ponovo zaplovio Galilejskim morem.

Sagrađen je jedan betonski rezervoar u koji je trebalo smestiti čamac tokom rada na konzerviranju, koje je trajalo 14 godina. Teškoće su nastale kada su rezervoar preplavile larve komaraca, stvarajući probleme onima koji su morali da uđu u vodu  kako bi radili na restauraciji. Međutim, pronađeno je jedno drevno i originalno rešenje. U pomoć je pozvano nekoliko riba svetog Petra koje su pojele larve i očistile vodu u rezervoaru.

Uskoro je došlo vreme da se čamac osuši. Još uvek je bilo suviše rizično da se suši prirodnim putem. Vodu koja je natopila drvo trebalo je zameniti nečim drugim. Posebnim postupkom ona je zamenjena sintetičkim voskom rastvorljivim u vodi, što je omogućilo da se drvo osuši, a da ne promeni oblik.

Nakon što se rad na konzerviranju okončao, ukazao se relativno skroman čamac. Napravljen je od 12 vrsta drveta. Zašto? Jedan mogući razlog je taj da u to vreme nije bilo puno drveta. Drugi, verovatniji razlog je taj da vlasnik nije bio bogat čovek. Čamac je bio popravljan puno puta pre nego što je na kraju napušten na jezeru.

Galilejski čamac verovatno nema nikakve veze sa Isusom. Pa ipak, mnogi ga smatraju velikim blagom. On nam pruža priliku da zavirimo u davnu prošlost i zamislimo kako je izgledao život na Galilejskom moru tokom značajnih dana Isusove zemaljske službe.

[Fusnota]

[Slika na 15. strani]

Radnici su brižljivo uklonili mulj iz čamca

[Slika na 15. strani]

Obložen poliuretanskom penom

[Slika na 15. strani]

Nakon skoro 2 000 godina, čamac je ponovo zaplovio

[Slika na 15. strani]

Maketa čamca iz prvog veka, kako se pretpostavlja da je izgledao

[Slika na 15. strani]

Izloženi galilejski brod — konzerviranje je dovršeno

[Izvor slike na 15. strani]

Sve fotografije osim makete i mora: Israel Antiquities Authority - The Yigal Allon Center, Ginosar