Poseta „vatrenoj planini“

POKRENI

Poseta „vatrenoj planini“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

MALO je mesta na planeti gde vas prizor vulkana može ostaviti bez daha, bez obzira na to da li ga posmatrate sa sela, obale mora ili iz grada. Ako je taj grad kojim slučajem Katanija, onda biste gledali u 3 300 metara visoku planinu Etna, najviši aktivni vulkan u Evropi, smešten na severoistočnoj obali Sicilije.

Dugo posmatrani vulkan

Arapi, koji su dugo vladali na Siciliji, nazvali su Etnu Vatrenom planinom, što je sigurno bilo odgovarajuće ime jer je redovno izbacivala usijanu lavu iz svojih dubina. Dva najstarija postojeća dokaza o aktivnosti ovog vulkana zabeležili su Pindar i Eshil, opisavši erupciju koja se dogodila 475. pre n. e. Ponekad bi lava ostavljala za sobom vatreni trag, spuštajući se niz planinu poput zmije, sve dok ne bi zaronila u more, što je zaista zadivljujući prizor. To se desilo 396. pre n. e., 1329. n. e. i još 1669. n. e. — kada je došlo do njene najpoznatije „savremene“ erupcije. Tada je reka lave široka skoro dva kilometra i duga 25 kilometara preplavila gradske zidove Katanije, progutala domove više od 27 000 ljudi i delimično zatrpala gradsku luku.

Po svemu sudeći, vulkan je postao mnogo aktivniji tokom 20. veka, u kom je bilo mnogo erupcija. Najrazornija se desila 1928, kada je uništeno selo Maskali. Ni tokom proteklih nekoliko godina lava i pepeo nisu prestali da stvaraju probleme i prouzrokuju zabrinutost kod okolnog stanovništva.

Lična karta „Velike mame“

Kaže se da je planina Etna počela da se formira pre najmanje 170 000 godina izbijanjem magme, to jest istopljenog stenja. Oko 250 manjih kupa na obroncima glavne kupe vulkana nastale su u različitim fazama aktivnosti vulkana. One pomalo liče na bebe oko svoje majke i zbog toga ovaj vulkan ima nadimak Velika mama.

Ako biste se vozili kolima ili posmatrali krajolik iz voza kružeći oko Etne, videli biste prelepe predele, kao što su Crvena brda blizu Nikolosija, Silvestri krateri i velika Dolina vola, koja se može videti iz Đara i Zaferane.

Iako se ne razume potpuno, geološka istorija ovog vulkana seže u daleku prošlost. Izbacivanjem magme u morskoj i priobalnoj regiji formirana je obala severne Katanije. Deo nje poznat je kao Kiklopska obala, koja je karakteristična po svojim crnim grebenima nastalim od lave. Tačno naspram grebena kod Ači Trece, iz mora izranjaju stene čudnog oblika, zvane Faraljoni.

Neobična veza

Možda se pitate da li se ljudi koji žive u podnožju ovog vulkana boje da će on iznenada proraditi. Kada je Etna mirna, Etnanjani, kako se meštani nazivaju, uopšte ne razmišljaju o tome. „Zver je mirna“, napisao je francuski pisac iz 19. veka Gi de Mopasan u svom delu o putovanju po Siciliji. „Spava tamo u daljini.“ Ako se pojavi oblak dima, Etnanjani bi mogli čisto baciti pogled na planinu. Međutim, sasvim je drugačije ako čuju tutnjavu usred noći, vide pepeo na balkonima i putevima ili primete da su im nos i oči puni pepela. Tada ih obuzme strah pun poštovanja, posebno ako se vidi crvena reka lave kako polako ali sigurno izvire iz planine, gutajući sve na svom putu.

Pa ipak, ljudi koji žive u ovoj oblasti smatraju Etnu „dobrim divom“. Uostalom, iako je prouzrokovala velike štete — uništila naselja, useve i u skorije vreme turističke objekte — ipak nije odnela mnogo ljudskih života. Nakon takvih razornih erupcija koje unište sav uloženi trud, istrajni meštani jednostavno prionu na posao ispočetka.

Italijanski pesnik Đakomo Leopardi dobro je opisao privrženost ljudi koji žive u podnožju vulkana svojoj zemlji. On ih je uporedio sa žutilovkom, grmom koji često raste u vulkanskoj sredini. On ima predivne sjajne cvetove koji stoje gordo sve dok ih reka lave ne prekrije. Kada se erupcija završi i stene se ohlade, žutilovka počinje ponovo da raste, jaka i hrabra, postojano počinjući sve iznova!

Etna se menja

Po mišljenju vulkanologa, izgleda da se ovaj „dobri div“ menja. Donedavno, Etna nije po prirodi bila eksplozivna, ali prema časopisu Focus „vulkan koji smo smatrali aktivnim ali ne i opasnim sada pobuđuje sve veću sumnju“. Sudeći po upozorenju francuskih i italijanskih istraživača, „od lavičnog vulkana koji izliva lavu i izbacuje nešto gasova, [Etna] polako počinje da se pretvara u eksplozivni vulkan“. Zato Paola Del Karlo, istraživač na italijanskom Nacionalnom geofizičkom i vulkanološkom institutu u Kataniji, kaže da su „tokom proteklih 30 godina, i lavična i eksplozivna aktivnost [ovog vulkana] postale intenzivnije, i da je teško predvideti šta će se tačno desiti u budućnosti“.

Izvanredan prizor

Uprkos strahu koji uliva i poštovanju koje zaslužuje, Etna predstavlja izvanredan prizor. Kada se zimi ogrne u belo ili leti u tamno braon, kada tiho nadgleda obalu, kada zbog nje zadrhti zemlja i srce, kada obasja noć vatrom, ona svedoči o moći Onoga koji ga je stvorio (Psalam 65:7; 95:3, 4). Ako ikada budete u prilici da posetite prelepu Siciliju, ne zaboravite na Etnu. Videćete je u daljini s karakterističnim oblakom dima. „Ne brinite ako čujete tutnjavu“, obično kažu meštani. „To vas Etna samo pozdravlja.“

[Mapa na 15. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ITALIJA

SICILIJA

Planina Etna

[Slika na 14. strani]

Crtež Etne iz 1843.

[Izvor]

Culver Pictures

[Slika na 15. strani]

26. jul 2001.

[Slika na 15. strani]

28. jul 2001; u pozadini se vidi Katanija

[Slika na 15. strani]

30. oktobar 2002.

[Slika na 15. strani]

12. septembar 2004.

[Slika na 16. strani]

Stene čudnog oblika zvane Faraljoni

[Slika na 17. strani]

Meštani Etnu nazivaju „dobrim divom“

[Izvori slika na 15. strani]

[Izvori slika na 16. strani]

PROBUDITE SE!