Pritisci s kojima se suočava današnja omladina

ADOLESCENCIJA može biti buran period života, čak i pod najboljim okolnostima. Tokom puberteta kod mladih se bude nova osećanja. Svakodnevno se suočavaju s pritiscima nastavnika i vršnjaka. Izloženi su snažnom uticaju TV-a, filmova, muzičke industrije i Interneta. Zato se u jednom izveštaju Ujedinjenih nacija adolescencija opisuje kao „period odrastanja koji je obično propraćen stresom i zabrinutošću“.

Međutim, zbog neiskustva mladi često nisu u stanju da uspešno izađu na kraj sa stresom i zabrinutošću (Poslovice 1:4, NW). Bez ispravnog vođstva, oni lako mogu početi da se ponašaju na destruktivan način. Primera radi, izveštaj Ujedinjenih nacija navodi: „Istraživanja pokazuju da mladi često počinju da se drogiraju u periodu adolescencije ili odmah nakon njega.“ Isto važi i za druge vrste neispravnog ponašanja, kao što su nasilje i slobodan seks.

Roditelji koji veruju da se takve stvari događaju samo među „siromašnima“ ili pripadnicima nekih etničkih grupa često ustanove da su u zabludi. Problemi s kojima se suočava današnja omladina uobičajeni su u svim ekonomskim i društvenim slojevima, bez obzira na rasu. „Ako mislite da se izraz ’maloletni delinkvent‘ odnosi isključivo na 17-godišnjaka, pripadnika neke manjine koji živi u nekom od gradskih kvartova i čija majka zavisi od socijalne pomoći, tada niste u toku s najnovijim zbivanjima“, piše Skot Valter. „Danas problematična mlada osoba može biti bele rase, pripadati srednjoj ili višoj klasi, imati (mnogo) manje od 16 godina, a uz to i biti ženskog roda.“

Zašto se toliko mladih nalazi u opasnosti? Zar se i prethodne generacije nisu suočavale sa izazovima i iskušenjima? Jesu, ali mi živimo u razdoblju koje Biblija opisuje kao „kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj“ (2. Timoteju 3:1-5). U ovom posebnom vremenu u istoriji postoje jedinstvene okolnosti i pritisci čijim su uticajima mladi podložni. Hajde da razmotrimo neke od njih.

Promene u porodici

Osmotrimo, na primer, promene u porodici. „Više od jedne trećine američke dece doživi razvod roditelja pre svoje 18 godine“, izveštava Journal of Instructional  Psychology. Statistika u drugim zapadnim zemljama pokazuje nešto slično. Nakon raspada braka roditelja, mladi se često bore s bolnim osećanjima. „U načelu“, navodi citirani časopis, „deca čiji su se roditelji nedavno razveli imaju više problema sa učenjem i uspostavljanjem dobrih odnosa u školi nego deca koja žive u stabilnim porodicama, u porodicama s jednim roditeljem koje dobro funkcionišu ili u porodicama sa očuhom ili maćehom... Pored toga, razvod se često negativno odražava na emocionalnu stabilnost deteta i na njegovo samopoštovanje.“

Porodični život se menja i zbog toga što sve više žena stupa u radni odnos. Jedno istraživanje o maloletničkoj delinkvenciji u Japanu otkrilo je da je teže voditi brigu o deci kada oba roditelja rade nego kada jedan roditelj ne radi.

Mora se priznati da su mnogim porodicama potrebne dve plate kako bi imale od čega da žive. Osim toga, roditelji na taj način mogu obezbediti deci udobniji život. Međutim, to ima i jednu negativnu stranu: Milione dece po povratku iz škole čeka prazna kuća. Kada roditelji stignu, često su umorni i opterećeni problemima na poslu. Kakve su posledice toga? Mnogim tinejdžerima roditelji ne poklanjaju dovoljno pažnje. „Naša porodica ne provodi vreme zajedno“, žali se jedna mlada osoba.

Mnogi stručnjaci smatraju da se to veoma štetno može odraziti na mlade. „Verujem da trendovi u odgajanju dece koji su se pojavili u poslednjih trideset godina doprinose tome da se deca emocionalno udaljavaju od porodice, da nisu komunikativna, da imaju probleme sa učenjem i da postaju neobuzdana“, kaže dr Robert Šo. „Roditelji su uhvaćeni u  zamku ovog materijalističkog i ambicioznog sveta u kom provode mnogo vremena na poslu i troše mnogo novca, tako da nisu u stanju da se posvete deci kako bi s njima uspostavili bliske porodične veze.“

Postoji i druga opasnost po dobrobit tinejdžera: Deca čiji su roditelji zaposleni često provode puno vremena bez ikakvog nadzora odraslih. Nedostatak roditeljskog nadzora može dovesti do problema.

Izmenjena gledišta o disciplini

Na današnje mlade utiče i izmenjeno gledište o roditeljskoj disciplini. Dr Ron Tafel otvoreno kaže da se mnogi roditelji „odriču svog autoriteta“. Oni mladima postavljaju malo smernica i pravila ponašanja, ako to uopšte i čine.

U nekim slučajevima, izgleda da na stav roditelja prema disciplini utiču njihova lična negativna iskustva iz detinjstva. Oni žele da svojoj deci budu prijatelji, a ne vaspitači. „Bila sam suviše popustljiva“, priznaje jedna majka. „Moji roditelji su bili vrlo strogi; nisam želela da budem takva prema svom detetu. Ipak, pogrešila sam.“

Koliko daleko neki roditelji idu u ovom pogledu? O tome izveštava list USA Today: „Jedno nedavno istraživanje sprovedeno u državama Njujork, Teksas, Kalifornija i Florida, u koje je bilo uključeno skoro 600 tinejdžera koji se leče od narkomanije, otkrilo je da je 20% njih, osim alkohola, sa svojim roditeljima uzimalo i drogu, a da je oko 5% njih počelo da uzima drogu — uglavnom marihuanu — upravo na podsticaj oca ili majke.“ Zašto su roditelji napravili tako neodgovoran potez? Jedna majka je priznala: „Rekla sam svojoj ćerki da više volim da uzima drogu kod kuće gde mogu da je držim na oku.“ Drugi roditelji očigledno misle da će time što zajedno sa svojom decom uzimaju drogu ostvariti „bliskije porodične veze“.

Nasrtljivi mediji

Zatim, tu je i snažan uticaj medija. Prema istraživaču Mariti Mol, jedna anketa je pokazala da mladi u Sjedinjenim Državama dnevno u proseku pred TV-om ili kompjuterom provedu četiri sata i 48 minuta.

Da li je to samo po sebi loše? Jedan članak objavljen u časopisu Science izvestio je da je „šest vodećih udruženja iz oblasti prava, medicine i teologije“, uključujući i Američko medicinsko udruženje, došlo do opšteg zaključka da je „agresivno ponašanje neke dece“ povezano s nasiljem koje se ističe u medijima. „Uprkos saglasnosti među stručnjacima“, primećuje časopis Science, „neupućeni ljudi izgleda ne shvataju poruku javnih glasila da upravo nasilje koje se ističe u medijima doprinosi porastu nasilja u društvu.“

Osmotrite, na primer, muzičke video-spotove. U nekima od njih seksualnost se naglašava do te mere da su roditelji često šokirani. Da li takvi spotovi stvarno utiču na ponašanje nekih tinejdžera? Rezultati jednog istraživanja koje je obuhvatilo 500 studenata otkrivaju da „tekstovi pesama koje veličaju nasilje podstiču na  agresivnost“. Prema drugom nedavnom istraživanju, „kod tinejdžera koji puno gledaju video-spotove ’gangsta-repa‘... koji obiluju seksom i nasiljem, postoji veća verovatnoća da će se tako i ponašati“. To istraživanje koje je obuhvatilo više od 500 devojaka otkrilo je da se onima koji vole da gledaju takve spotove lako može desiti da udare nastavnika, da budu uhapšeni ili da imaju polne odnose s više partnera.

Tinejdžeri i kompjuteri

Poslednjih godina na mlade ljude snažan uticaj vrše i kompjuteri. „Zadnjih decenija, broj kompjutera u porodicama znatno se povećao“, piše u časopisu Pediatrics. „Dve trećine porodica [u Sjedinjenim Državama] s detetom školskog uzrasta (6-17 godina) poseduje kompjuter... U Sjedinjenim Državama, sve je više dece između 3 i 17 godina starosti koja dobijaju kompjuter. Njihov broj je porastao sa 55% 1998. na 65% 2000.“ Popularnost kompjutera raste i u mnogim drugim zemljama.

Međutim, mlada osoba uglavnom ima pristup kompjuteru iako ga možda ne poseduje. Jedan istraživač kaže da „oko 90% mladih uzrasta od 5 do 17 godina koristi kompjuter, a 59% njih Internet“. Na taj način, mladi imaju pristup informacijama kao nikada ranije, što je korisno ako se kompjuter upotrebljava na odgovoran način, uz odgovarajuće nadgledanje odraslih. Nažalost, mnogi roditelji dozvoljavaju mladima da koriste ovaj medij bez ikakvih ograničenja.

Kao dokaz u prilog tome, istraživač Marita Mol u časopisu Phi Delta Kappan piše da, prema jednoj anketi iz 2001. o korišćenju Interneta, „71% roditelja smatra da zna ’dosta ili dovoljno‘ o tome u koju svrhu ga njihova deca koriste. Ipak, kada je isto pitanje postavljeno deci, 70% njih je reklo  da njihovi roditelji o tome znaju ’vrlo malo ili nimalo‘“. Prema tom istraživanju, „30% devetogodišnjaka i desetogodišnjaka kaže da posećuje privatne čet prostorije i čet prostorije namenjene odraslim osobama. Da stvar bude gora, isto to je priznalo i 58% 11-godišnjaka i 12-godišnjaka, 70% 13-godišnjaka i 14-godišnjaka, i 72% 15-godišnjaka i 16-godišnjaka... U jednoj britanskoj anketi o upotrebi Interneta kod kuće, svaki sedmi roditelj je priznao da ne zna šta njegova deca gledaju na Internetu“.

Kada koriste Internet bez nadgledanja, mladi mogu doći u kontakt s pornografijom. Međutim, to nije jedina opasnost. Dr Tafel, koji je ranije citiran, sa žaljenjem priznaje: „Naša deca nalaze prijatelje u školi i na Internetu i, kao rezultat toga, provode vreme s decom koju često i ne poznajemo.“

Jasno je da su današnji mladi izloženi pritiscima i problemima koji su prethodnim generacijama bili nepoznati. Stoga nije čudo što se mnogi mladi ponašaju na zabrinjavajuć način! Može li se današnjoj omladini ikako pomoći?

[Istaknuti tekst na 6. strani]

◼ „Verujem da trendovi u odgajanju dece koji su se pojavili u poslednjih trideset godina doprinose tome da se deca emocionalno udaljavaju od porodice, da nisu komunikativna, da imaju probleme sa učenjem i da postaju neobuzdana“ (DR ROBERT ŠO).

[Slika na stranama 6, 7]

Porodični život se menja zbog toga što sve više žena stupa u radni odnos

[Slika na 7. strani]

Mladi na koje se ne pazi lako mogu upasti u neprilike

[Slika na 8. strani]

Istraživači nasilno ponašanje dovode u vezu s muzičkim video-spotovima koji su puni nasilja

[Slika na 9. strani]

Da li znate šta vaša deca gledaju na Internetu?