Obnova Aleksandrijske biblioteke

BILA je to jedna od najčuvenijih biblioteka svog vremena. Nalazila se u egipatskom gradu Aleksandriji koji je zahvaljujući njoj postao stecište najvećih svetskih mislilaca. Kada je nestala — niko sa sigurnošću ne zna kako — zauvek su izgubljena dela neprocenjive vrednosti, što je zadalo težak udarac nauci. Međutim, u naše vreme ova velika biblioteka ponovo je oživela.

Nova aleksandrijska biblioteka, to jest Bibliotheca Alexandrina, kako glasi njen zvanični naziv, građevina je neobičnog oblika. Glavna zgrada podseća na ogroman cilindar sa kosom gornjom stranom. Na krovu od stakla i aluminijuma (1) — koji je veličine skoro dva fudbalska igrališta — postavljeni su prozori koji su okrenuti prema severu i kroz koje svetlost dopire u glavnu čitaonicu (2). Ovaj ogromni, ukoso presečeni cilindar u kom najveći deo zauzima prostor namenjen javnosti, delimično se nalazi ispod nivoa mora. Njegov ravni, sjajni krov blago se spušta nadole, tako da je jedna strana zgrade visoka 30 metara, dok se druga strana nalazi ispod zemlje. Kad posmatrate biblioteku izdaleka, dok se svetlost odbija od njenog metalnog krova, čini vam se da gledate izlazak sunca.

Spoljašnji zid biblioteke obložen je mnoštvom tankih ploča od sivog granita na kojima su ugravirani nizovi slova drevnih i modernih pisama (3). Ta slova su poređana u različitim nivoima i predstavljaju odgovarajući prikaz osnovnih elemenata koji su doprineli razvoju saznanja.

Najveći deo unutrašnjosti ove cilindrične građevine zauzima prostrana čitaonica,  koja obuhvata više nivoa (4). U podzemnom delu nalazi se prostor u koji se može smestiti osam miliona knjiga. Osim toga, u zgradi biblioteke nalaze se galerije, sale za predavanja, prostorije sa posebnom opremom za osobe oštećenog vida (5), kao i planetarijum — zasebna sferična građevina koja podseća na satelit zaustavljen u orbiti (6). Ova ustanova, u kojoj su objedinjena najviša dostignuća nauke i tehnike, opremljena je i složenim kompjuterskim i protivpožarnim sistemima.

Nastanak legende

U drevno doba, Aleksandrija je bila poznata po znamenitostima kao što je Faros, svetionik za koji se veruje da je bio visok više od 110 metara i koji se smatra jednim od sedam čuda drevnog sveta. U ovom gradu se nalazila i grobnica Aleksandra Velikog. Nakon Aleksandrove smrti, Egiptom je zavladala grčka dinastija Ptolemeja, koja je vladala zemljom do 30. godine pre n. e, kada je Oktavijan porazio Antonija i Kleopatru. Pod vladavinom te dinastije, Aleksandrija je doživela procvat i „postala je trgovački i kulturni centar tadašnjeg sveta“, kako se navodi u delu Atlas of the Greek World. Na vrhuncu razvoja, imala je oko 600 000 stanovnika.

Najveća znamenitost Aleksandrije bila je kraljevska biblioteka, koja je osnovana početkom trećeg veka pre n. e. Zahvaljujući velikodušnoj podršci dinastije Ptolemeja, ova ustanova je uz Muzeon (Hram muza), postala centar učenosti i otkrića u helenističkom svetu.

Veruje se da je u biblioteci bilo smešteno oko 700 000 papirusnih svitaka. Poređenja radi, biblioteka u Sorboni za koju se u 14. veku govorilo da ima najveću zbirku posedovala je samo 1 700 knjiga. Egipatski vladari su bili toliko obuzeti željom da uvećaju svoju zbirku, da su slali vojnike da traže svitke na svakom brodu koji uplovi u luku. Ukoliko bi ih pronašli, zadržavali su originale a vraćali kopije. Prema nekim izvorima, kada su Atinjani pozajmili Ptolemeju III neprocenjivo vredne originalne rukopise klasičnih grčkih drama, on je obećao  da će platiti zalog i da će ih kopirati. Umesto toga, kralj je zadržao originale, nije platio zalog, a u Atinu je poslao kopije.

Na listi velikih mislilaca koji su radili u aleksandrijskoj biblioteci i muzeju nalaze se imena velikog broja drevnih genija. Aleksandrijskim naučnicima pripisuju se veoma značajna dela iz oblasti geometrije, trigonometrije i astronomije, kao i iz jezika, književnosti i medicine. Smatra se da su upravo ovde 72 jevrejska izučavaoca prevela Hebrejske spise na grčki, stvarajući tako čuvenu Septuagintu.

Nestanak biblioteke

Ironično je to što su hroničari smatrali da nema potrebe da detaljno opisuju aleksandrijske javne ustanove. Tipičan primer takvog stava jeste sledeća izjava Atenija, istoričara iz trećeg veka: „Što se tiče broja knjiga, njihovog rasporeda, kao i predmeta koji su izloženi u Dvorani muza, zašto bih uopšte pričao o tome kada je to svima dobro poznato?“ Ovakvi komentari su obeshrabrujući za današnje izučavaoce, koji pokušavaju da saznaju više o zagonetnoj drevnoj biblioteci.

U vreme kada su Arapi osvajili Egipat, 640. n. e, aleksandrijska biblioteka verovatno više nije postojala. Naučnici još uvek raspravljaju o tome kako i kada je tačno ona nestala. Neki smatraju da je veći deo svitaka uništen 47. godine pre. n. e, kada je Julije Cezar zapalio jedan deo grada. Šta god da je bio uzrok, nestanak biblioteke značio je gubitak ogromne riznice znanja. Nepovratno su izgubljene stotine dela grčkih dramskih pisaca, kao i prvih 500 godina grčke istoriografije, sa izuzetkom nekih Herodotovih, Tukididovih i Ksenofontovih dela.

U periodu između trećeg i šestog veka naše ere, u Aleksandriji su često izbijali nemiri. Pagani, Jevreji i takozvani hrišćani stalno su se sukobljavali, kako jedni s drugima tako i između sebe samih, oko teško razumljivih pitanja koja su se ticala vere. Mnogo puta je sama crkva podsticala učesnike u neredima da pljačkaju paganske hramove. U tim sukobima izgubljeno je bezbroj drevnih spisa.

Oživljavanje nekadašnje slave

Ponovo izgrađena biblioteka otvorena je u oktobru 2002. i sadrži oko 400 000 knjiga. Pomoću savremenog kompjuterskog sistema omogućen je pristup i drugim bibliotekama. Glavna zbirka bavi se civilizacijama istočnog Mediterana. S prostorom za osam miliona knjiga, Aleksandrijska biblioteka predstavlja izraz težnje da se doprinese napretku ovog drevnog grada.

[Okvir na 14. strani]

POZNATI ŽITELJI DREVNE ALEKSANDRIJE

ARHIMED: Matematičar i pronalazač, živeo u trećem veku pre n. e. Pripisuju mu se brojna otkrića i neki od prvih naučnih pokušaja da se izračuna vrednost broja pi (π).

ARISTARH SA SAMOSA: Astronom, treći vek pre n. e. Prvi je izneo pretpostavku da se planete okreću oko Sunca. Pomoću trigonometrije pokušao je da izračuna rastojanje do Sunca i Meseca, kao i njihovu veličinu.

KALIMAH: Pesnik i jedan od najpoznatijih bibliotekara, treći vek pre n. e. Sastavio je prvi katalog aleksandrijske biblioteke, u kom se nalazio popis dela klasične grčke književnosti.

KLAUDIJE PTOLEMEJ: Astronom, drugi vek n. e. Njegovi geografski i astronomski spisi predstavljali su naučni standard u tim oblastima.

ERATOSTEN: Poznavalac više naučnih oblasti i jedan od prvih bibliotekara u Aleksandriji, treći vek pre n. e. Izračunao je obim Zemlje s priličnom tačnošću.

EUKLID: Matematičar, četvrti vek pre n. e. Otac geometrije i jedan od prvih izučavalaca optike. Njegovo delo Elementi geometrije bilo je standardni udžbenik geometrije sve do 19. veka.

GALEN: Lekar, drugi vek n. e. Napisao je 15 knjiga o medicini, koje su bile naučni standard više od 12 vekova.

[Izvor slike na 13. strani]

Sve fotografije, na obe strane: Courtesy of the Bibliotheca Alexandrina: Mohamed Nafea, Photographer