Planine od mermera

Od dopisnika Probudite se! iz Italije

VRHOVI koji se izdižu iznad mesta Karara i Pjetrasanta izgledaju kao da su mestimično prekriveni snegom. Međutim, to je varka. Na tim velikim površinama nekada su se nalazili kamenolomi, a bele mrlje koje se vide zapravo su ostaci mermernog stenja. Ove planine se nalaze u Toskani, u središnjem delu severne Italije. Pripadaju Apuanskim Alpima i u geološkom smislu su prava retkost. Naime, planinski venci ovog područja formirani su od mermera. U svetu ne postoji nijedno drugo mesto gde se ovaj plemeniti materijal može naći u tolikim količinama.

Još od antičkih vremena, čovek odavde vadi kamen i koristi ga za izradu stubova, ploča, podova i prelepih skulptura. Zahvaljujući velikim naslagama mermera, iskustvu i stručnosti lokalnih radnika, kao i kvalitetnoj tehnologiji, ova oblast je postala poznata kao glavni svetski centar za trgovinu mermerom. Pored kamena koji se vadi na ovom području, u luku Marina di Karara iz svih krajeva sveta stiže mermer koji se obrađuje u ovdašnjim specijalizovanim pogonima, a zatim se izvozi širom sveta.

Drevna tradicija vađenja mermera

Drevni Rimljani su koristili mermer sa ovog područja u građevinarstvu i za pravljenje skulptura. Zbog svoje lepote, posebno je cenjen beli mermer iz Karare koji se koristi za izradu statua. Godine 1505. ovde je došao Mikelanđelo da bi izabrao blokove glatkog mermera bez šara ili nedostataka. Od njih je isklesao neke od skulptura koje se ubrajaju među njegova najpoznatija remek-dela.

Metode vađenja mermera vekovima su ostale skoro nepromenjene. Drveni klinovi znalački su postavljani u prirodne pukotine ili udubljenja u stenama. Kada bi se na njih sipala voda, oni bi se raširili, usled čega bi se mermerni blok odvalio. Sredinom 18. veka počeo je da se koristi eksploziv. Međutim, on je tako razbijao stene da se u većini slučajeva mogla koristiti samo trećina dobijenog mermera. Ogromni komadi preostalog kamena — što su zapravo mrlje koje liče na sneg, spomenute na početku — svedoče o toj nekadašnjoj metodi vađenja mermera.

Transport velikog mermernog stenja niz strme padine pomoću sanki i užadi bio je opasan posao. „Ako bi debelo uže za koje su bile privezane sanke puklo“, objašnjava se u jednom delu, „to bi značilo sigurnu smrt za nadzornika, koji je stajao ispred mermernog bloka i nadgledao transport. Osim njega, teško da bi se izvukli i svi oni radnici koje bi uže udarilo poput nekog ogromnog biča.“

Naravno, savremene metode su sasvim drugačije. Proveo sam jedan dan u oblasti Karare i stekao određeni uvid u to kako se danas obrađuje mermer. Želeo bih da stečeno znanje podelim s vama.

Poseta kamenolomu

U jednom od mnogih specijalizovanih pogona za obradu mermera u Karari upoznajem se s Đovanijem, koji će biti moj vodič. Ovde se nalaze stotine mermernih blokova, uredno naslaganih jedan na drugi i spremnih za prodaju ili obradu. Neke automatizovane mašine seku blokove na ploče, a druge ih glačaju. Nekada su se oba ta posla radila ručno.

U posetu kamenolomu idemo Đovanijevim vozilom  s pogonom na četiri točka. Vozimo oprezno po strmim oštrim krivinama koje vode do uske planinske doline po kojoj posvuda leže komadi belih stena. Kamioni, nosivosti skoro 30 tona, teško se kreću nizbrdo natovareni ogromnim mermernim blokovima.

Iza jedne krivine vidimo bleštav beli niz velikih stepenika visine od 6 do 9 metara, koji su usečeni u planinu. Đovani nas dovozi na jedan od njih i staje.

Pogled unaokolo otkriva da se nalazimo u jednom od mnogih kamenoloma u dolini. Na planinskoj strani jasno se mogu videti gole bele površine, od kojih su neke nekoliko stotina metara iznad nas. Za ovaj prizor s pravom se kaže da je ’upečatljiv i u isto vreme strahovit‘.

Taj poseban trenutak prekida zvuk buldožera koji jednim šiljastim nastavkom obara deo stepenika na kom se nalazimo. Ovaj četvrtasti blok, visine 6 metara čija osnova ima dimenzije 11 sa 2 metra, pada na sloj šuta koji je postavljen da bi ublažio njegov pad. Ali, kako se dobijaju takvi mermerni blokovi?

Odgovor pruža Đovanijev otac, Franko, koji je čitav svoj radni vek proveo u kamenolomima. Pokazuje mi dugačak čelični kabl koji se pokreće pomoću kotura. Taj kabl vertikalno seče zadnji zid stepenika na kom stojimo. On objašnjava da se najpre u prednjem delu stene prema željenim dimenzijama izbuši horizontalna rupa prečnika 8 centimetara. Zatim se u gornjem delu stepenika izbuši još jedna rupa, ovog puta vertikalno. Rupe moraju da se spoje. Zatim se kroz njih provlači čelični kabl s dijamantima koji se veže u petlju, nalik ogromnoj ogrlici. Električni motor velikom brzinom pokreće zategnuti kabl koji seče mermer na željeni način. Kada se iseku i horizontalne i vertikalne strane, blok se obara. Zatim se pomoću istog kabla seče na delove čija je veličina pogodnija za transport. Slične metode se koriste i u obližnjim podzemnim kamenolomima, gde se mermer seče u samom srcu ovih planina.

Od neobrađenog mermera u lokalnim fabrikama pravi se čitav niz proizvoda — pločice, materijal za ojačavanje i zidne obloge. Proizvodi od mermera iz Karare uglavnom se koriste u građevinarstvu.

U nekim radionicama po narudžbi se prave podovi, kao i brojni detalji za uređenje kako enterijera tako i eksterijera. Druge radionice su specijalizovane za proizvodnju ukrasnih okvira za kamine, opreme za kupatila,  stolova i tome slično. Lokalni proizvodi od različitih vrsta mermera divnih boja i šara koji su dostupni na tržištu, širom sveta krasiće javne trgove i zdanja, privatne kuće, kao i mesta za obožavanje, muzeje, tržne centre, aerodrome i oblakodere.

Primena mermera u industriji je zanimljiva, ali mene pored toga interesuje primena mermera kao ukrasnog materijala i u umetnosti. Da bih saznao nešto više o tome, popodne provodim u Pjetrasanti.

Radionice za obradu mermera

„Svratite u zanatske radionice i zanatlije će vam rado pokazati svoje veštine.“ Ovaj poziv stoji u brošuri Turističkog biroa u Pjetrasanti. Pjetrasanta je malo mesto s prijateljski nastrojenim stanovnicima, tako da slobodno mogu da posetim nekoliko radionica koje se nalaze u srednjovekovnom centru ili u njegovoj blizini, i da se divim onome što se u njima pravi.

Ovde srećem skulptore iz mnogih zemalja, koji su zaokupljeni stvaranjem smelih umetničkih dela, dok se ovdašnje zanatlije, s rukama i licem prekrivenim belom prašinom, koncentrišu na izradu reprodukcija statua pomoću gipsanih modela. Ateljei, to jest izložbeno-prodajni prostori, prepuni su dela klasične i moderne umetnosti i liče na muzeje s mnoštvom eksponata.

Izrada statue je dugotrajan proces. Primera radi, blok težak dve tone može se najpre oblikovati pomoću mašinske testere. Zatim, da bi statua dobila konačan izgled, ona se pažljivo kleše, što može trajati od tri do pet meseci. U toku tog procesa može se ukloniti čitava tona mermera. U osnovni alat nekada su spadali čekići, dleta i turpije. Danas se skulpture prave brže, zahvaljujući brusilicama i pneumatskim dletima, što su manje verzije mašine za razbijanje trotoara. Ipak, detaljima se treba pozabaviti ručno. Lepota finalnog proizvoda može vam oduzeti dah.

Nema mnogo mesta u kojima se očuvala drevna veština izrade skulptura od mermera. Ipak, zahvaljujući prirodnim bogatstvima, vekovnoj tradiciji ove veštine, kao i umetnicima koji ovde dolaze da bi sticali znanje, oblast Karare i Pjetrasante s pravom se može nazvati „velikom akademijom za oblikovanje mermera“.

[Slika na 24. strani]

Podzemni kamenolom

[Slike na stranama 24, 25]

Kabl s dijamantima se koristi za sečenje mermernih blokova

[Slika na stranama 24, 25]

Kamenolomi u Karari, Italija

[Slika na 25. strani]

Mermerna statua imperatora Avgusta, prvi vek n. e.

[Izvor]

Scala/Art Resource, NY

[Izvor slike na 23. strani]

Studio SEM, Pietrasanta