Demografija, Biblija i budućnost

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠVEDSKE

NA POČETKU 20. veka ljudsku porodicu sačinjavalo je 1,65 milijardi ljudi, dok se na kraju tog veka broj stanovnika povećao na zapanjujućih 6 milijardi. Da li će stanovništvo na zemlji nastaviti da raste ovako neverovatnom brzinom? Hoće li u ovom milenijumu doći do demografske eksplozije, to jest naglog porasta stanovništva? Stručnjaci koji nastoje da pronađu odgovore na ta složena pitanja nazivaju se demografi, a područje njihovog istraživanja demografija.

Webster’s Dictionary definiše demografiju kao „granu statistike koja proučava stanovništvo [naročito] u pogledu broja, gustine naseljenosti, razmeštaja i podataka o natalitetu, mortalitetu, sklapanju brakova i zdravstvenom stanju“. Stručnjaci proučavaju tri činioca koja imaju presudan uticaj na broj stanovnika — natalitet (broj novorođenih); mortalitet (broj umrlih) i migracija (broj onih koji su se preselili iz jedne u drugu zemlju).

Istorijska demografija je disciplina koja se bavi porastom i variranjem broja stanovnika u prošlosti. Demografi koji se bave ovom disciplinom nastoje da što je moguće više saznaju o drevnim civilizacijama  tako što pažljivo proučavaju pisane dokumente, ruševine, skelete i druge iskopine. Istorijska demografija se delimično zasniva na pretpostavkama, a delimično na naučnim činjenicama. Atlas of World Population History kaže: „Sadašnji nivo razvoja je takav da se pretpostavke stručnjaka iz oblasti istorijske demografije ne mogu dokazati, te ih stoga statističari ne smatraju pouzdanim“. Pa ipak, oni koji se bave proučavanjem Biblije, zainteresovani su za pretpostavke demografa. Zapravo, one su često u skladu s biblijskim izveštajima.

Porast stanovništva posle Potopa

Biblija kaže da je svega osmoro ljudi preživelo Potop Nojevih dana. Neki demografi pretpostavljaju da je oko 1 400 godina kasnije, broj stanovnika na zemlji dostigao 50 miliona. Da li je moguće da broj stanovnika u roku od 1 400 godina poraste sa 8 ljudi na 50 miliona?

Pre svega, broj od 50 miliona nije ništa drugo do samo procena. Međutim, zanimljivo je zapaziti šta Biblija kaže u Postanju 9:1: „Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reče im: Rađajte se, množite se i napunite zemlju.“ Zatim u 10. i 11. poglavlju stoji da je od Nojevih sinova Sima, Hama i Jafeta nastalo 70 porodica. Čitajući dalje, nailazimo na rodoslov u kom se spominju ljudi od Sima do Avrahama, koji su ’postali očevi sinovima i kćerima‘. To je verovatno bilo vreme velikog nataliteta što je bilo u skladu s Božjom zapovešću da se ’napuni zemlja‘.

Kakva je bila stopa mortaliteta? U navedenim poglavljima Postanja izveštava se da je tokom prvih nekoliko stotina godina nakon Potopa čovekov životni vek bio izuzetno dug. a Visoka stopa nataliteta zajedno s niskom stopom smrtnosti dovela je do brzog porasta stanovništva.

Boravak Izraelaca u Egiptu

Neki istraživači su skeptični kada je reč o biblijskom izveštaju o brzom porastu izraelskog stanovništva tokom boravka u Egiptu. U Bibliji se navodi da je, ne računajući žene Jakovljevih sinova, ’svega duša doma Jakovljeva što dođoše u Egipat bilo sedamdeset‘ (Postanje 46:26, 27). Međutim, kada su nakon 215 godina Izraelci izlazili iz Egipta, iznenađujuće je to što je bilo „šest stotina hiljada pešaka, samih ljudi, osim dece“ (Izlazak 12:37). Kada se ubroje i žene i deca, moguće je da je ukupno bilo tri miliona Izraelaca! Da li je toliki porast uopšte moguć?

Da bismo dobili odgovor na to pitanje, razmotrimo pažljivo šta sama Biblija kaže o porastu izraelske populacije u Egiptu: „Sinovi Izraelovi narodiše se i umnožiše se i napredovaše, i postaše sve silniji. I sva ih se egipatska zemlja napuni.“ Dakle, broj Izraelaca se u to vreme izuzetno brzo uvećavao (Izlazak 1:7).

Zanimljivo je zapaziti da se sličan porast odigrao i u savremeno doba u nekim zemljama, kao na primer u Keniji tokom 1980-ih. Međutim, umnožavanje izraelskog stanovništva bilo je neobično u tom smislu što se odvijalo tokom jednog dužeg perioda.

Biblija navodi još jedan razlog za takav porast. Za vreme boravka Izraelaca u Egiptu nije bilo gladi. Nesumnjivo, kada zavlada glad mnogi ljudi umiru prilično mladi. Kao posledica toga, tokom tog perioda ne rađa se mnogo dece. Međutim, Biblija ukazuje na to da su Izraelci imali obilje hrane. Kada je Josifova porodica stigla u Egipat, faraon je rekao Josifu: „Naseli oca svoga i braću svoju, na  najboljem mestu u ovoj zemlji. Neka žive u zemlji Gesemskoj“ (Postanje 47:6). Čak i nakon što su postali egipatski robovi, Izraelci su očigledno imali dovoljno hrane. Da je to zaista bilo tako, potvrđuje i izveštaj o tome da su se nakon oslobođenja iz ropstva, Izraelci sećali kako su u Egiptu jeli hleb, ribu, krastavce, lubenice, praziluk, crni i beli luk, kao i da su im lonci bili puni mesa (Izlazak 16:3; Brojevi 11:5, NW).

Tokom prvog veka n. e.

Demografija nam takođe pomaže da proširimo svoje razumevanje Hrišćanskih grčkih spisa. Primera radi, kada čitamo da je Isus zapovedio svojim sledbenicima da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija‘, možda se pitamo: ’Koliko je obiman bio taj zadatak?‘ (Matej 28:19). Koliko je ljudi živelo tokom prvog veka u Rimskom carstvu? Neki procenjuju da je bilo između 50 i 60 miliona ljudi. Ako je to tačno, onda su rani hrišćanski jevanđelizatori imali pune ruke posla!

Čitajući Hrišćanske grčke spise, saznajemo da je apostol Petar bio u dalekom Vavilonu da bi i tamo propovedao dobru vest (1. Petrova 5:13). Zašto baš u Vavilonu? U razumevanju toga pomaže nam objašnjenje koje se nalazi u delu The New Encyclopædia Britannica: „Izvan Palestine, centri jevrejske populacije bili su u Siriji, Maloj Aziji, Vavilonu i u Egiptu. Procenjuje se da je na svakom od tih područja živelo najmanje milion Jevreja.“ Pošto je Petru bilo dodeljeno da propoveda posebno Jevrejima, sasvim je razumljivo što je otišao u Vavilon, gde se nalazila jedna od jevrejskih zajednica (Galatima 2:9). Kako je tamo živelo mnogo Jevreja, Petru sigurno nije nedostajalo područja za propovedanje!

Šta donosi budućnost?

Kao što smo videli, demografi istražuju izvesne pojedinosti iz ljudske prošlosti. Šta predviđaju s obzirom na budućnost? Pojavljuju se mnoga važna pitanja. Da li će tokom ovog milenijuma doći do demografske eksplozije? Niko ne može sa sigurnošću pružiti odgovor na to pitanje. Pošto u mnogim zemljama natalitet opada, neki istraživači predviđaju stagnaciju broja svetske populacije.

Međutim, ne misle svi stručnjaci tako. U publikaciji Population Today navodi se: „Kada je reč o porastu broja stanovništva, današnji svet može se podeliti u dve kategorije: na zemlje u kojima na svaki bračni par dolaze po dva ili manje od dva deteta, i na zemlje s visokom stopom nataliteta. U prvoj kategoriji nalaze se Evropa, Sjedinjene Države, Kanada, Japan i nekoliko zemalja s brzim razvojem industrije... Nasuprot njima, u zemlje s naglim porastom broja stanovništva ubraja se većina zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike, gde na bračni par dolazi više od dva deteta. U ovim zemljama, gde živi više od polovine svetskog stanovništva, žena u proseku rodi četvoro dece.“

Dakle, dok u nekim zemljama broj stanovnika opada, u drugima on raste ili stagnira. Publikacija Population Today ukratko iznosi predviđanja za budućnost: „U većini zemalja u razvoju, broj stanovnika i dalje raste. Kada će zaista prestati ’demografska eksplozija‘ zavisi od toga kojom brzinom i koliko države sveta ulažu u programe kojima bi se smanjila smrtnost novorođenčadi, obrazovale žene i pomoglo u planiranju porodice.“

Da li će broj stanovnika na zemlji znatno premašiti sadašnjih šest milijardi? Vreme će pokazati. Ali mi znamo da je Božja namera da zemlja bude naseljena, a ne prenaseljena (Postanje 1:28). Stoga imamo sve razloge da verujemo da će zaista i biti tako pod vladavinom Božjeg Kraljevstva (Isaija 55:10, 11).

[Fusnota]

[Slika na 12. strani]

Svetska populacija koja sada broji preko šest milijardi potekla je od ljudi koji su preživeli Potop

[Slika na 13. strani]

Tokom 215 godina, od malog broja Izraelaca u Egiptu nastao je narod od oko 3 miliona ljudi