Koliko je „bolesna“ naša planeta?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! S FILIPINA

Pacijent se nalazi u kritičnom stanju. Simptomi su brojni. Zadah mu je neprijatan. Ima izuzetno visoku temperaturu, kao nikada ranije. Nastojanja da se temperatura spusti ostaju bez rezultata. U telesnim tečnostima pronađeni su otrovi. Kada se simptomi u jednom delu tela povuku, još više ih se pojavi u drugim delovima. Ukoliko bi se radilo o doslovnom pacijentu, doktori bi verovatno rekli da je ta bolest hronična i fatalna. Pošto ne bi znali šta još da urade, jednostavno bi se potrudili da pacijentu bude što lakše dok ne umre.

MEĐUTIM, nije u pitanju doslovni pacijent. Reč je o našem domu — planeti Zemlji. Prethodna ilustracija dobro opisuje šta se dešava s našom planetom. Prljav vazduh, globalno zagrevanje, zagađene vode i toksični otpad samo su neke od boljki naše teško obolele planete. Poput prethodno spomenutih doktora, stručnjaci su u nedoumici šta da urade.

Mediji stalno skreću pažnju na slabo „zdravlje“ naše planete. Uobičajeni su naslovi poput sledećih: „Ribarenje korišćenjem eksploziva pretvara morsko dno u polja smrti.“ „U roku od 24 godine bez pijaće vode bi moglo ostati milijardu Azijaca.“ „Godišnje se u siromašnije zemlje širom sveta deponuje četrdeset miliona tona toksičnog otpada.“ „U Japanu je od 1 800 izvora pijaće vode skoro dve trećine zatrovano.“ „Širenje ozonske rupe iznad Antarktika ponovo izaziva zabrinutost.“

Neki ljudi se naviknu na česte vesti o ugrožavanju životne sredine i možda čak razmišljaju: ’To me se ne tiče jer ne pogađa mene lično.‘ Međutim, bili mi toga svesni ili ne, globalno uništavanje naše životne sredine utiče na veliku većinu ljudi. Pošto je zagađivanje naše planete sada toliko rašireno, ono verovatno već utiče na više područja našeg života. Zbog toga bi trebalo da svako bude zabrinut za „zdravlje“ i očuvanje naše planete. Na kraju krajeva, gde bismo inače živeli?

Koliko je zapravo ovaj problem uzeo maha? Koliko je naša planeta „bolesna“? Kako to utiče na život ljudi? Hajde da razmotrimo neke činioce koji će nam pomoći da razumemo ne samo zašto se naša planeta „loše oseća“ već zašto je i ozbiljno „bolesna“.

◼ OKEANI: Velikim delom su opustošeni zbog prekomernog ribarenja. U jednom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine kaže se da je „70 posto lovišta ribe toliko iskorišćeno da se razmnožavanjem uopšte ne može ili se jedva uspeva nadomestiti ulovljena riba“. Na primer, u severnom Atlantiku, u periodu od 1989. do 1994. smanjen je broj bakalara, oslića, koljaka i ribe list čak za 95 posto. Ako se tako nastavi, kako će se to odraziti na milione ljudi koji u pogledu ishrane zavise od mora?

Sem toga, procenjuje se da se godišnje 20-40 miliona tona ribe i drugih morskih vrsta ulovi i — uglavnom ozleđeno ili uginulo — vrati u okean. Zašto ih vraćaju natrag? Zato što su uhvaćeni zajedno sa željenom ribom, ali nisu tražen ulov.

 ◼ ŠUME: Krčenje šuma ima mnoge negativne strane. Seča drveća smanjuje sposobnost zemlje da apsorbuje ugljen-dioksid, što je kako se tvrdi jedan od uzroka globalnog zagrevanja. Osim toga, nestanak preti i nekim biljnim vrstama koje su potencijalni izvori životospasavajućih lekova. I pored toga, uništavanje šuma nastavlja se nesmanjenom brzinom. U stvari, ono se nedavnih godina i povećalo. Neki stručnjaci smatraju da će, ako se nastavi s tim, tropske šume nestati za oko 20 godina.

◼ TOKSIČNI OTPAD: Deponovanje štetnih materija kako na kopnu tako i u moru, ozbiljan je problem koji milionima ljudi može naneti mnogo štete. Radioaktivni otpad, teški metali i nusproizvodi proizvodnje plastike jesu neke materije koje mogu kod ljudi i životinja izazvati anomalije, bolesti ili smrt.

◼ HEMIKALIJE: U proteklih sto godina ušlo je u upotrebu skoro 100 000 novih hemikalija. Ove hemikalije dospevaju u vazduh, tlo, vodu i u hranu. Relativno mali broj njih je ispitan što se tiče uticaja na zdravlje ljudi. Međutim, otkriveno je da znatan broj hemikalija od onih koje su ispitane izaziva rak ili neke druge bolesti.

Postoji još mnogo toga što preti našoj životnoj sredini: zagađenje vazduha, neprečišćene otpadne vode, kisele kiše, nedostatak čiste vode. Ovih nekoliko spomenutih činjenica dovoljno govori u prilog tome da je naša planeta zaista „bolesna“. Da li se taj „pacijent“ može spasti ili je bitka već izgubljena?