Nezaboravan susret sa sivim kitovima

POKRENI

Nezaboravan susret sa sivim kitovima

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

Kada se nađete u blizini usnulog kita, ono što ostavlja najjači utisak na vas jeste njegova izuzetna veličina. Kada ga vidite, zadivljeni ste, ostajete bez daha. S vremena na vreme, možete ga čuti kako diše i može vas poprskati mlaz vode koju izbacuje kroz nozdrve. U tom trenutku čovek shvata da se približava stvorenju koje prevazilazi njegovu moć razumevanja — misteriji koja je skrivena u neverovatnom crnom cilindru (Žak-Iv Kusto, pomorski istraživač).

GORNJE reči dobro opisuju ono što smo osećali dok se naš mali motorni čamac približavao sivim kitovima u svetlucavim vodama zaliva Magdalena, u Donjoj Kaliforniji u Meksiku. Odavno smo želeli da posmatramo ova veličanstvena stvorenja, koja se svake godine sele u lagune tog poluostrva da bi se parila i donela potomstvo na svet.

Naš vodič je ugasio motor i lagano je veslao ka njima. Izgledalo je da kitovi ne primećuju da im se približavamo. Posmatrali smo njihov ritual udvaranja, dok su se oni prevrtali, stvarali oblake vodene pare i oglašavali se, ponosno pokazujući svoja peraja (repove). Neki od njih su „izviđali“ — izranjali iz vode i posmatrali okolinu.

Vodič nam je rekao da, iako propisi ne dozvoljavaju da se kitovima priđe bliže od 30 metara, često se radoznale ženke i njihovi mladunci približe čamcima i dopuštaju ljudima da ih dodirnu!

Borba za opstanak

Nakon ovog susreta, bili smo podstaknuti da malo istražujemo. Saznali smo da su tokom 19. veka, zbog neobuzdanog lova gotovo istrebljeni kitovi u istočnom Pacifiku. Posle izvesnog vremena, opala je potražnja za kitovom mašću i kostima, i broj kitova se povećao. Lov je nastavljen početkom 20. veka, kada su brodovi postali ’ploveće fabrike‘, što je omogućilo da se trupla kitova prerađuju na palubi. Sivi kit iz istočnog Pacifika ponovo je doveden na ivicu istrebljenja.

Godine 1947, Međunarodna komisija za kitove stavila je sive kitove pod zaštitu. Poslednjih godina meksička vlada je čak osnovala utočišta za njih i rezervat u zalivu Viskaino. a Sada sivi kitovi, kojih ima oko 26 000, više nisu ugrožena vrsta.

Njihova jedinstvena seoba

Sivi kitovi se leti hrane na dalekom severu, u Beringovom i u Čukotskom moru. Oni jedu velike količine malih ljuskara, nagomilavajući salo za svoje 16 000 kilometara dugo putovanje na jug do laguna Donje Kalifornije i nazad. Kitovi putuju brzinom od 5 do 10 kilometara na sat, i potrebno im je dva do tri meseca da stignu na svoje odredište. Veći deo težine izgube tokom seobe i u mesecima koje provode u Donjoj Kaliforniji, gde žive uglavnom od svojih rezervi sala.

Trudne ženke prve stižu u lagune, u čijim mirnim vodama donose mlade na svet. Mladunci se rađaju izlazeći repnim delom i zato moraju što pre biti gurnuti prema površini vode da bi počeli da dišu. Rođenju prisustvuju još dve ženke, zvane ’tetke‘, koje imaju ulogu babica. Ženke nose mlade 12 do 13 meseci, i u proseku se svake dve ili tri godine rodi jedno mladunče. Zamislite rođenje bebe koja je teška 680 kilograma i duga oko 5 metara!

Majka doji mlade oko osam meseci mlekom koje sadrži 53 procenta masnoće, što znači da je deset puta hranljivije od kravljeg mleka. Kitovi ostaju u lagunama dva do tri meseca, od januara do sredine marta, što mladima omogućava da nakupe debeo sloj sala koje će im dati energiju dok budu putovali na sever i grejati ih u hladnijim vodama Severnog ledenog okeana.

Pored nezaboravnog iskustva — posmatranja sivih kitova u njihovom prebivalištu — bili smo fascinirani i činjenicama koje smo saznali o njima. Ova stvorenja podstakla su nas na razmišljanje o rečima iz Psalma 148:7 (DK): ’Hvalite Jehovu na zemlji, velike ribe i svi bezdani.‘

[Footnots]

a Međunarodna komisija za kitove dozvoljava lov samo starosedeocima Aljaske i Sibira koji love radi prehrane. Ove mere su doprinele opstanku sivih kitova, koje lokalno stanovništvo više ne smatra opasnim zbog ponašanja o kom je pričao naš vodič.

[Okvir/Slika na 17. strani]

ISHRANA

Umesto zuba, sivi kit, koji spada u kitove pločane, ima rožnate ploče krem boje (kao na slici). One su dugačke od 5 do 25 centimetara i vise sa obe unutrašnje strane gornje vilice. Te ploče su sačinjene od keratina — od iste materije kao i naši nokti. Sivi kit se hrani s morskog dna odakle usisava nataložene materije i ljuskare, a zatim filtrira vodu kroz rese od rožnatih ploča.

[Izvor]

Courtesy Gray whales with Winston

[Okvir/Slika na 18. strani]

KRATAK OPIS SIVOG KITA

◼ Sivi kit ima bele mrlje na koži — njih prouzrokuju školjke i paraziti.

◼ Mužjaci dostižu dužinu od 14 metara — duži su od gradskog autobusa — a ženke su malo veće.

◼ Na donjem delu ždrela ima dva do pet nabora koji omogućavaju da se ždrelo proširi dok se kit hrani.

◼ Prosečna težina sivog kita je 16 tona, ali neki dostižu težinu i od 30 do 40 tona.

◼ Sivi kit izranja na površinu svakih tri do pet mi nuta da bi udahnuo vazduh, ali može da ostane pod vodom i do 15 minuta.

[Izvor]

[Slika na stranama 16, 17]

„Izviđanje“

[Izvor]

[Izvor slike na 16. strani]

PROBUDITE SE!