Pogled u svet

Zadivljujuća sposobnost održavanja ravnoteže

Ptice u unutrašnjem uhu imaju jedan organ za održavanje ravnoteže koji koordinira njihovim pokretima tokom letenja. Međutim, ovaj organ nije zaslužan za njihovu sposobnost da stoje uspravno i da hodaju, „pošto je za razliku od ljudi, njihovo telo u horizontalnom položaju, a rep mu nije odgovarajuća protivteža“, kažu nemačke novine Leipziger Volkszeitung. „Stručnjak za psihologiju životinja Rajnhold Neker je, posle četiri godine istraživanja, uspeo da kod golubova pronađe još jedan organ koji služi za ravnotežu“, objašnjavaju ove novine. Neker je u karličnom delu ovih ptica otkrio nervne ćelije i duplje ispunjene tečnošću, što im očigledno pomaže pri održavanju ravnoteže. „Ukoliko se golubovima prekriju oči, a u spomenutim dupljama nema tečnosti“, kaže se u ovom izveštaju, „oni ne mogu uspravno da sede niti da hodaju. Oni padnu sa šipke ili se prevrnu na stranu. Pa ipak, i dalje mogu da lete.“

 Prilozi putem kartica

„Sve veći broj crkava u Kanadi“, usvaja „savremeni bankarski način poslovanja, uvodeći bankovne i kreditne kartice kao zgodan način da njihovi članovi daju priloge“, kaže se u novinama Vancouver Sun. U holovima crkava postavljeni su bankomati i „koverte za priloge s mogućnošću automatskog skidanja novca s računa i plaćanja putem kreditne kartice“. Osobe jednostavno ubace svoju karticu u aparat, ukucaju iznos novca koji žele da daju i zatim kopiju uplatnice stave na tas. U skladu s tim, jedan sveštenik je rekao: „U društvu je sve zastupljenije bezgotovinsko plaćanje. Pa zašto ne bi bilo i u crkvi?“ Jedan crkveni blagajnik se našalio: „Zahvaljujući korišćenju kartice ne samo što možete dobiti nagradno putovanje avionom, već ćete zbog svojih priloga otići i na nebo. Jednostavno razmišljajte o tome kao o dvostrukoj nagradi.“

Zaštitite svoje glasne žice

„Poremećaji s glasom su uobičajeni, ali se ne smatra da je to neki ozbiljan problem“, kaže se u južnoafričkim novinama Natal Witness. Prema rečima Džuli Barkmajer, asistentkinje iz oblasti govora i sluha, takvi poremećaji obično nastaju zbog čvorića, to jest polipa na glasnim žicama, ili zbog njihovog zapaljenja, što je obično posledica neispravnog korišćenja glasa. Pod neispravnim korišćenjem podrazumeva se, kako kaže jedan poznati medicinski priručnik, vikanje, govorenje neuobičajeno tihim glasom, kao i udisanje iritirajućih supstanci poput duvanskog dima ili dima iz fabrika. „Kada [glasne žice] previše vibriraju one mogu udarati jedna o drugu, usled čega se stvara meko, oteklo tkivo od kojeg nastaju čvorići slični žulju“, kažu pomenute novine. Zbog toga glas postaje grub i promukao. „Ukoliko osećate izrazite promene u glasu koje traju dve nedelje ili duže, trebalo bi da odete na pregled kod lekara“, savetuje se u tom članku. „Da biste zaštitili svoj glas... nemojte vikati ili glasno govoriti, nemojte se često nakašljavati ili pročišćavati grlo, pijte dosta vode, smanjite uzimanje kofeina, nemojte pušiti i pre nego što počnete da govorite duboko udahnite... Naposletku, odmorite svoje glasne žice.“

Više nije ’nepoznato dete‘

Devedeset godina nakon što je aprila 1912. Titanik potonuo, identifikovano je jedno malo dete — žrtva te katastrofe — kaže se u londonskim novinama The Times. Njegovo telo, pronađeno kako pluta na vodi zajedno s još 43 neidentifikovane žrtve, sahranjeno je u Novoj Škotskoj (Kanada). Na nadgrobnom spomeniku stoji natpis: „Nepoznato dete.“ Putem upoređivanja DNK, tim sačinjen od 50 naučnika, istoričara, genealoga i zubara izvršio je identifikaciju 13-mesečnog dečaka i utvrdio da je to Ejno Panula iz Finske koji je nastradao zajedno s majkom i četvoricom braće. Porodica je htela da se preseli u Ameriku, gde ih je uzaludno čekao Ejnov otac. Pošto niko nije tražio niti identifikovao mrtvog dečaka, „usvojila“ ga je posada kanadskog spasilačkog broda, plativši za njegovu sahranu i nadgrobnu ploču. Upoređivanjem DNK mogu se identifikovati i druge bezimene osobe koje su nastradale kada je potonuo Titanik. Da bi pomogla prilikom ispitivanja, „rođaka s majčine strane [jednog od nastradalih] dala je krv na analizu kratko nakon datuma na koji bi ta žrtva proslavila svoj 100. rođendan“, kaže se u ovim novinama.

Simulator Zemlje

Japanski inženjeri su 11. marta 2002, pokrenuli najmoćniji superkompjuter koji je ikada napravljen. Njihov cilj je bio da „naprave virtuelnog blizanca naše planete“, kaže se u časopisu Time. Veličina ovog kompjutera, nazvanog simulator Zemlje, jednaka je veličini četiri teniska terena, a koštao je oko 320 miliona evra. On izvršava više od 35 biliona operacija u sekundi, što je pet puta brže od njegovog najbližeg konkurenta, kompjutera američke vojske koji u sekundi obavlja 7,2 biliona operacija. „Tako što podatke o klimi koje dobijaju sa satelita i sa okeanskih bova ubacuju u simulator Zemlje“, kaže se u ovom časopisu, „istraživači mogu napraviti kompjuterski model čitave planete i na taj način mogu da zavire u budućnost i predskažu šta će se dogoditi s našom životnom sredinom. Naučnici su već predvideli kolike će temperature vladati u narednih 50 godina u okeanima.“

Važnost čitanja

„Želja za čitanjem tokom slobodnog vremena ima mnogo veći uticaj na uspeh u obrazovanju dece nego materijalno stanje i društveni položaj njihovih roditelja“, navodi se u londonskim novinama The Independent. Jedno međunarodno ispitivanje navika čitanja kod 15-godišnjaka otkrilo je da su oni koji su „zainteresovaniji za čitanje“ i koji „često čitaju“ u većoj prednosti od onih koji imaju obrazovane roditelje s dobrim zaposlenjem. Prilikom tog ispitivanja, „15-godišnjaci koji potiču iz porodica s najnižim statusom, a koji izuzetno vole da čitaju, imali su više bodova na testovima čitanja (u proseku 540) nego većina dece čiji su roditelji stručnjaci s visokim društvenim statusom, a koja nerado čitaju (491)“, stajalo je u ovim novinama. Jedna anketa koja je uključivala više od 1 000 tinejdžera otkrila je da „devojčice mnogo više čitaju iz zadovoljstva nego dečaci“. Među anketiranima, 75 posto devojčica je reklo da je u proteklom mesecu pročitalo neku knjigu, dok je to izjavilo 55 posto dečaka.

Parazit koji se „pretvara da je mrtav“

Brazilski istraživači su otkrili jedan genijalan trik kojim se služi parazit koji može napasti imunološki sistem čoveka i izazvati lišmaniju, izveštavaju brazilske dnevne novine Folha de S. Paulo. Ovi paraziti iskorišćavaju normalan proces u telu prilikom kog ćelije koje više nisu potrebne ili koje su postale štetne uništavaju same sebe (apoptoza) nakon čega ih gutaju ćelije zvane makrofage. Ćelije u ranim stadijumima apoptoze emituju hemijske signale koje ovi paraziti oponašaju i tako uspevaju da prevare makrofage i navedu ih da progutaju njih. U ćelijama makrofaga, paraziti se brzo razmnožavaju i zatim inficiraju druge ćelije. U simptome ove bolesti spadaju rane, oticanje slezine i jetre, a u nekim slučajevima dolazi i do smrti. Kako se navodi u citiranim novinama, istraživači se nadaju da će to što su otkrili taktiku ovog parazita dovesti do novih načina lečenja lišmanije.

Zaštita od komaraca

„Komarci, kojih ima preko 2 500 vrsta, prisutni su na čitavoj planeti“, kaže se u časopisu México Desconocido. Jedino su ženke te koje grizu, dok se i mužjaci i ženke hrane nektarom. Ujedom komarca se prenose malarija, denga i virus zapadnog Nila. Kako se možete zaštititi od komaraca? Ovaj članak predlaže sledeće: (1) Izbegavajte da idete napolje u sumrak i noću kada su komarci najaktivniji. (2) Koristite mrežu protiv komaraca koju ste prethodno naprskali sredstvom za komarce. (3) Nosite komotnu odeću s dugim rukavima i nogavicama, a ukoliko je potrebno i šešir s mrežom koja pokriva celu glavu. (4) Izložene delove kože zaštitite sredstvom protiv komaraca. (5) Uzimajte svakodnevno 300 miligrama vitamina B₁, koji kod nekih osoba prouzrokuje takav miris znoja koji odbija komarce. (6) Da biste se u hitnim situacijama zaštitili u močvarnim predelima namažite kožu blatom. Ukoliko su vas izujedali komarci, nemojte se češati da ne bi došlo do krvarenja koje može izazvati infekciju. Umesto toga koristite cinkovu mast.