Mladi pitaju. . .

Kako mogu da se izborim sa izazovima kao usvojeno dete?

„Ne znam ništa, ama baš ništa, o svojim biološkim roditeljima, i to me jako uznemirava“ (Barbara, 16 godina).

„Nemam pojma gde sam zapravo rođen i ko su moji roditelji. Ponekad noću razmišljam o tome“ (Met, 9 godina).

„Kada se posvađam s roditeljima koji su me usvojili, pomislim da bi me moji ’pravi‘ roditelji možda bolje razumeli. To je jako ružno s moje strane i nikada im o tome ne kažem ni reč“ (Kintana, 16 godina).

NEMA sumnje da je život usvojenog deteta pun izazova. Priličan broj mladih bori se sa osećanjima koja su gore opisana. Mnogi se pitaju da li bi trebalo da pronađu svoje biološke roditelje ili da li bi srećnije živeli s njima. I to nisu jedini izazovi.

U prethodnom članku iz ove serije članaka, osmotrili smo nekoliko negativnih pretpostavki koje neka usvojena deca mogu imati o sebi. a Da bi se usvojeno dete radovalo životu, neophodno je da se izbori s takvim obeshrabrujućim mislima. Ipak, koji se drugi izazovi mogu pojaviti i koje praktične korake možeš preduzeti da bi se izborio s njima?

Da li su oni moji „pravi“ roditelji?

Trinaestogodišnji Džejk kaže da je imao naviku da mnogo razmišlja o svojoj majci. Zbog toga je imao problema s roditeljima koji su ga usvojili. On se priseća: „Kad god bih se razgnevio, rekao bih: ’Ti nisi moja prava majka — i ne možeš me tako kažnjavati!‘“

 Kao što vidiš, Džejk je morao da se uhvati u koštac s važnim pitanjem: Ko je njegova „prava“ majka? Ako si usvojeno dete, možda te muči isto pitanje, naročito ako razmišljaš o tome da li bi tvoji biološki roditelji bolje postupali prema tebi od roditelja koji su te usvojili. Ali, da li je rođenje deteta jedina stvar koja nekoga čini „pravim“ roditeljem?

Džejkova majka koja ga je usvojila nije mislila tako. On kaže: „Moja majka bi često rekla: ’Da, ja sam tvoja prava majka. Iako imaš rođenu majku, ja sam sada tvoja prava majka.‘“ Kada odrasle osobe prime dete u svoj dom i prihvate odgovornost za smeštaj, ishranu i odgajanje tog deteta, time što se brinu o detetovim potrebama, oni zaista postaju njegovi „pravi“ roditelji (1. Timoteju 5:8). Verovatno ih i nadležni organi u zemlji u kojoj živiš smatraju tvojim pravim roditeljima. Da li i Bog tako gleda na njih?

Obrati pažnju na možda najpoznatiji slučaj usvajanja u istoriji — usvajanje Isusa Hrista. Isus nije bio biološki sin tesara Josifa, ali ga je Josif ipak prihvatio kao svog sina (Matej 1:24, 25). Dok je Isus rastao, da li se bunio protiv Josifovog autoriteta? Naprotiv, Isus je razumeo da je Božja volja bila da bude poslušan ocu koji ga je usvojio. Isus je bio dobro upućen u zakon koji je Jehova dao izraelskoj deci. O kom je zakonu reč?

Poštuj oca i majku

Pismo kaže mladima: „Poštuj oca svoga i mater svoju“ (Ponovljeni zakoni 5:16). Reč „poštovati“ u Bibliji se često koristi da bi se ukazalo na iskazivanje časti, cenjenje i obzirnost. Svojim zakonskim starateljima takvo poštovanje možeš pokazati tako što ćeš biti ljubazan prema njima, uvažavati njihov položaj, biti poslušan njihovim smernicama i spreman da ispuniš sve razumne zahteve koje ti postave.

Međutim, kako postupiti u situacijama kada izgleda da su roditelji koji su te usvojili nerazumni? Istina, to će se događati. Svi roditelji su nesavršeni, bilo da su to biološki roditelji ili oni koji su te usvojili. Zbog grešaka koje prave, poslušnost može biti pravi izazov. Zato ne iznenađuje ako se ponekad usredsrediš na svoj status usvojenog deteta i pitaš se da li to na neki način umanjuje tvoju obavezu na poslušnost. Ali, da li to što si usvojen zaista menja stvari?

Može ti biti od pomoći ako razmisliš o Isusovoj situaciji. Seti se, on je bio savršen (Jevrejima 4:15; 1. Petrova 2:22). Ali, otac koji ga je usvojio nije bio savršen, niti je to bila majka koja ga je rodila. Onda je verovatno bilo prilika kada je Isus mogao primetiti da njegovi roditelji greše. Da li se on pobunio protiv Josifovog nesavršenog poglavarstva ili Marijinog pogrešnog materinskog vođstva? Ne. Biblija nam govori da je Isus dok je rastao ’ostao podložan‘ svojim roditeljima (Luka 2:51).

Kada se desi da se razilaziš u mišljenju s roditeljima koji su te usvojili, možda si uveren da oni greše. Ipak, moraš priznati da si i ti nesavršen. Zato uvek postoji mogućnost da si ti taj koji greši. Ali ko god da je u pravu, zar nije najbolje slediti Isusov primer? (1. Petrova 2:21). Ako tako postupaš, to će ti pomoći da budeš poslušan. Međutim, postoji jedan još veći razlog zbog kog treba da budeš poslušan roditeljima.

Biblija kaže: „Deco, budite poslušna svojim roditeljima u svemu, jer je to ugodno u Gospodu“ (Kološanima 3:20). Da, ako si poslušan roditeljima, to raduje tvog nebeskog Oca (Poslovice 27:11). On želi da se ti naučiš poslušnosti kako bi bio srećan. Njegova Reč sledećim stihom ohrabruje mlade da budu poslušni: „Da ti dobro bude i da dugo ostaneš na zemlji“ (Efešanima 6:3).

Jačaj odnos s roditeljima koji su te usvojili

Dobar odnos s roditeljima koji su te usvojili podrazumeva mnogo više od poštovanja i poslušnosti. Verovatno želiš porodičnu atmosferu u kojoj se osećaju toplina i ljubav. Roditelji koji su te usvojili imaju odgovornost da stvore takvu atmosferu. Ali i ti možeš odigrati važnu ulogu. Kako?

Kao prvo, pronađi načine da se približiš svojim roditeljima. Saznaj nešto o njihovom poreklu, o tome šta su doživeli u  životu i o tome šta ih zanima. Potraži od njih savet u vezi s nekim problemom koji te muči, birajući vreme kada su opušteni i susretljivi (Poslovice 20:5). Kao drugo, potraži načine da daš svoj doprinos u domaćinstvu, recimo da se sam ponudiš da pomogneš u obavljanju kućnih poslova i drugih obaveza, a ne da te oni podstiču na to.

Međutim, šta je s tvojim biološkim roditeljima? Ako odlučiš da ih pronađeš ili ako oni odluče da pronađu tebe, da li će to neizbežno narušiti tvoj odnos s roditeljima koji su te usvojili? Nekada su agencije za usvajanje često odbijale da daju informacije koje bi pomogle roditeljima da pronađu dete koje su dali na usvajanje ili obrnuto. Danas je pristup tom pitanju u nekim zemljama mnogo lakši i mnoga usvojena deca se sreću licem u lice sa svojim biološkim roditeljima kojih se uopšte ne sećaju. Naravno, taj pristup može biti drugačiji tamo gde ti živiš.

U svakom slučaju, da li ćeš potražiti svoje biološke roditelje ili nećeš, to je lična odluka koja može biti prilično teška. Usvojena deca imaju mnoga pomešana osećanja u vezi s tim. Neki žude da pronađu biološke roditelje, dok drugi nikako to ne žele da urade. Međutim, možeš biti uveren da su mnogi usvojeni mladi došli u kontakt s biološkim roditeljima, a da pri tome nisu pokvarili dobar odnos s roditeljima koji su ih usvojili.

Potraži savet od roditelja koji su te usvojili ili možda od zrelih prijatelja iz hrišćanske skupštine (Poslovice 15:22). Pažljivo odmeri stvari i pusti da prođe neko vreme pre nego što bilo šta uradiš. Kao što Poslovice 14:15 kažu: „Pametan pazi na svoje korake.“

Ako odlučiš da pokušaš da uspostaviš vezu s biološkim roditeljima, potrudi se da uveriš roditelje koji su te usvojili da ih i dalje voliš i poštuješ. Na taj način ćeš, dok budeš postepeno upoznavao osobe koje su te donele na svet i dale na usvajanje pre mnogo godina, održati stabilan odnos s roditeljima koji su te odgajili i vaspitali.

Jačaj odnos sa svojim nebeskim Ocem

Mnogi usvojeni mladi se bore sa strahom od napuštanja. Oni brinu da bi mogli ostati bez porodice koja ih je usvojila kao što su nekada ostali bez roditelja. Ovakvi strahovi su razumljivi. Ipak, priseti se ovih mudrih reči: „U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav isteruje strah“ (1. Jovanova 4:18). Ne dozvoli da nad tobom dominira bolestan strah da ćeš izgubiti one koje voliš. Umesto toga, razvijaj ljubav prema drugima, uključujući i sve članove svog domaćinstva. Ipak, iznad svega, razvijaj ljubav prema svom nebeskom Ocu, Jehovi Bogu. Pošto je savršeno pouzdan, on nikada ne napušta svoju vernu decu. On može da odagna tvoje strahove (Filipljanima 4:6, 7).

Katrina, koja je odrasla kao usvojeno dete, kaže da joj je čitanje Biblije umnogome pomoglo da se približi Bogu i da vodi srećan i produktivan život. Ona kaže da je blizak odnos s Jehovom „jako važan, jer naš nebeski Otac zna kako se osećamo“. Njen omiljeni stih je Psalam 27:10, gde stoji: „Jer me i otac i mati moja ostaviše, ali će me Jehova prihvatiti!“

[Fusnota]

[Slika na 20. strani]

Pronađi načine da se približiš roditeljima koji su te usvojili