Pogled u svet

Drveće umanjuje zagađenje u gradovima

„Ovo je prvi put da su stručnjaci uspeli da utvrde koliko različite vrste drveća mogu umanjiti zagađenje“, izveštava londonski The Sunday Times. U trogodišnjoj studiji sprovedenoj u oblasti Birmingena, naučnici iz Engleske i Škotske su ispitali uzorke zemlje uzete u blizini oko 32 000 stabala kako bi videli koje su vrste drveća apsorbovale najštetnije materije. Istraživači su takođe utvrdili količinu tih materija u atmosferi, kao i nivo ozona. Ispostavilo se da su najbolji bili jasen, tisa i škotski bor, dok su najlošiji bili hrast, vrba i topola. Ova studija je pokazala da je „drveće i do tri puta efikasnije u pročišćavanju atmosfere nego trava“. Jedna kompjuterska projekcija je čak pokazala da bi zagađenje vazduha bilo manje za 20 posto kada bi se pošumila samo polovina otvorenog prostora u oblasti Birmingena.

 Otkrivanje novih vrsta

Primatolog Mark van Rosmalen nabasao je na dve nove vrste majmuna u amazonskim kišnim šumama, pored osam koje su od 1990. godine otkrivene u ovoj oblasti. U intervjuu za National Geographic Today, Van Rosmalen je rekao: „Nisam ni znao da je Amazon tako malo poznat dok nisam počeo da otkrivam sve ove nove životinje.“ Potraga za nepoznatim vrstama „nema veze sa iskustvom“, dodaje Van Rosmalen, koji je zaslužan za otkrivanje pet novih primata od 1996. Mnoge vrste su pronađene jednostavno tako što su se posetila udaljena indijanska sela i proverili kućni ljubimci koje ljudi tamo drže. Komentarišući o najnovijim otkrićima za brazilske novine Folha de S. Paulo, zoolog Antoni Rajlands primetio je sledeće: „S obzirom na uništavanje staništa u Amazonu, sasvim je izvesno da će druge vrste nestati i pre nego što budu otkrivene.“

U Gruziji raste verska netrpeljivost

„Za danas su Jehovini svedoci planirali letnji skup na poljani pokraj jednog kanala, ali ih je rulja sinoć preduhitrila u tome“, navodi se u jednom izveštaju novina The New York Times. „Dvadesetak ljudi koji su nosili krst Gruzijske pravoslavne crkve došli su autobusima i ispreturali stvari po kući domaćina, Ušangija Bunturija. Biblije, religiozne pamflete i stvari. Bunturija bacili su na jednu gomilu u dvorištu i sve to zapalili... U bazen za krštenje su sipali naftu. Došla je i policija, uključujući i šefa stanice... Niko nije bio uhapšen... Izgledalo je kao da je sve unapred bilo pripremljeno.“ Premda je bilo verske napetosti „u mnogim bivšim republikama Sovjetskog Saveza, uključujući i Rusiju“, kaže Times, „Gruzija je jedinstvena po intenzitetu nasilja nad verskim manjinama, kao i po saučesništvu vlasti u takvim napadima. Gruzija je zagarantovala versku slobodu u svom postsovjetskom Ustavu. Ali,tamošnje sve veće nasilje manifestovalo se u brojnim napadima rulje, podmetnutim požarima i prebijanjima.“

Mladi se stiču u „zabavne crkve“

Pod naslovom „Mladi rekli ’da‘ za ’zabavne crkve‘“, nemačke novine Nassauische Neue Presse izvestile su o prvom crkvenom festivalu Dan mladih koji je organizovala Protestantska crkva u Heseu i Nasauu. Na petodnevnom festivalu je bilo oko 4 400 osoba. Program se sastojao od seminara i diskusija, noćnih bogosluženja uz sveće i pesme, kao i od mnogih sportskih događaja, žurki i žive svirke. „U više od 220 događaja nije bilo nijednog klasičnog proučavanja Biblije i nijedne tradicionalne crkvene službe“, dodale su ove novine. Jedan mladi pastor je bio potpuno iznenađen „što su neki mladi pored svih drugih stvari zatražili biblijski studij, koji važi za nešto dosadno“. Jedan tinejdžer je rekao: „Program zapravo i nema baš neke veze s crkvom, ali vlada lepa atmosfera.“

Religija i rat

„Danas su najkrvaviji i najopasniji sukobi... obojeni religijom“, kaže se u novinama USA Today. Njih je teško i rešiti. „Standardna diplomatska sredstva — recimo, spremnost na kompromis i prelaženje preko ranijih zamerki — teže je primeniti kada sukobljene strane tvrde da je Bog na njihovoj strani“, dodaje ovaj list. „To je slučaj čak i kada je religija pre sredstvo za dobijanje podrške nego uzrok spora, koji se možda vodi zbog ne toliko religioznih nesuglasica oko teritorije ili vlasti.“ Religiozne nesuglasice čak mogu otežavati uspostavljanje privremenog primirja. Jedan primer toga je nedavni rat na Kosovu. Razmišljalo se o primirju u vreme Uskrsa, ali se to nije moglo izvesti jer su se razlikovali datumi za katolički i pravoslavni Uskrs. „Na kraju nije ni bilo prekida“, kaže USA Today.

Epidemija HIV-a/side „izmakla kontroli“

„U svetu je 40 miliona ljudi zaraženo HIV-om, 20 miliona je umrlo od side i svake godine se rađa 750 000 beba koje su zaražene HIV-om“, izveštava britanski medicinski časopis The Lancet. Samo u 2001. godini je bilo pet miliona novih slučajeva infekcije i tri miliona umrlih od side. Prema Piteru Piju, izvršnom direktoru UNAIDS-a, epidemija je „izmakla kontroli“, premda je još uvek „u početnim fazama“. On procenjuje da će u narednih 20 godina od side umreti 70 miliona ljudi. U nekim gradovima u supsaharskoj Africi je između 30 i 50 posto stanovnika HIV-pozitivno. Budući da od side umire toliko mnogo mladih ljudi, postoji bojazan da će do 2020. biti izgubljeno preko 25 posto radne snage. „Posledice koje trpe deca najozbiljnije utiču na budući ekonomski oporavak“, kaže The Lancet. U Zimbabveu „svako peto dete može očekivati da će do adolescencije ostati bar bez jednog roditelja“.

Koristi od dojenja

„Jednostavno ne postoji bolja hrana za novorođenčad“ od majčinog mleka, piše neurohirurg dr Sanja Gupta u časopisu Time. „Bebe koje se hrane majčinim mlekom ređe idu u bolnicu, ređe imaju infekciju uha, dijareju, osipe, alergije i druge zdravstvene probleme nego mališani koji se hrane iz flašice.“ U izveštaju se navodi da dojenje predstavlja zaštitu i od respiratornih oboljenja. U jednoj danskoj studiji se došlo do zaključka da su „odrasli koji su kao bebe bili dojeni sedam do devet meseci imali veći koeficijent inteligencije od onih koji su dojeni do dve sedmice“. Američka pedijatrijska akademija preporučuje da se dete doji šest meseci ili, ako je moguće, godinu dana ili i duže. „Ispostavilo se da bebe nisu jedine koje imaju korist od dojenja“, kaže časopis U.S.News & World Report. Jedna studija koja je sprovedena sa 150 000 žena u 30 zemalja otkrila je da „žena svakom godinom dojenja smanjuje rizik od dobijanja raka dojke za 4,3 posto“. Međutim, „samo polovina majki u Americi doji, i to u proseku dva do tri meseca.“

Porodični odnosi mogu sprečiti drogiranje

Jedna studija sprovedena među tinejdžerima u Britaniji, Irskoj, Italiji, Nemačkoj i Holandiji „pokazuje da je kvalitet porodičnog života ili nedostatak toga glavni faktor koji vodi do problema mladih s drogom u Zapadnom društvu“, rekao je istraživač dr Pol Makardl sa engleskog Univerziteta Njukastl. Kao što je izvešteno u londonskom listu The Daily Telegraph, među mladima koji su živeli sa oba roditelja i imali dobre porodične odnose, naročito s majkom, drogu je počelo da koristi svega 16,6 posto. Ali kada nije bilo toga, drogu je koristilo 42,3 posto. „Preko televizije jasno govorimo deci koje su opasnosti od korišćenja droge i pokrećemo inicijative za zaštitu od droge u školama, ali izgleda da se niko nije stvarno pozabavio pitanjem roditeljske odgovornosti“, rekao je Makardl. „Verujem da efikasno sprečavanje korišćenja droge više zavisi od porodičnih odnosa nego od bilo kog drugog faktora.“