Velika seoba

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

ZEMLJOM se razleže topot miliona kopita. Masa zbijenih tela se talasa i podiže veliki oblak crvene prašine. Ove životinje galopiraju na dugim, tankim nogama prolazeći pored valovitih dolina i brda, prelazeći pašnjake i gazeći preko reka i potoka. U svojoj najezdi ostavljaju za sobom širok pojas utabane trave. Ovaj stampedo ogromnih krda koja riču predstavlja jedno od najvećih svetskih prirodnih spektakala u životinjskom svetu — veliku seobu gnua.

Afrički Edenski vrt

Serengeti je divljina. Nalazi se u Tanzaniji i Keniji, i zapravo je jedan ogroman, valovit pašnjak koji obuhvata oblast od otprilike 30 000 kvadratnih kilometara. Ovde je tlo prekriveno slojem bogatog vulkanskog zemljišta, koje pruža idealne uslove za bujnu travu koja prekriva zemlju. Tu su i oblasti sa šumama akacije i trnovito drveće savane, čije lišće brste slonovi. Krda žirafa graciozno hodaju dugim, laganim korakom preko savane.

 Na nekim mestima se naslage granita, izglačane vetrom i kišom, izdižu iz ravnice i pružaju idealne osmatračnice za lavove i leoparde. Brze reke koje vijugaju kroz ovu zemlju vrve od nilskih konja i krokodila. Na prostranim ravnicama mogu se videti kako pasu krda gnua, hartbist antilopa, sasabija i mnogih drugih vrsta antilopa. Žedne zebre okupljene oko pojilâ okružuju ih kao ogrlice s crno-belim perlama. Gazele i impale lagano prelaze preko ravnice u velikim, lučnim skokovima. Velika krda istočnoafričkih bivola sa snažnim savijenim rogovima i mišićavim telima, mirno pasu čupajući širokom vilicom strukove trave.

U Seregentiju ima puno čopora lavova. Tokom dnevne žege, oni se izležavaju u senci drveća i žbunja i čekaju večernju svežinu da bi lovili. Pegavi leopardi su skoro neprimetni dok leže elegantno opruženi na gornjim granama drveća, zamaskirani prošaranom svetlošću između lišća. Otvoreni pašnjaci su idealno mesto za gepardov munjeviti sprint. Dok jure preko ravnice goneći plen, njihova vitka tela vide se samo u obrisima.

Zaista, ekosistem Serengetija predstavlja raj za životinjski svet koji je čudo za posmatranje. Ali, jedno od najvećih prirodnih čuda u životinjskom svetu jesu ogromna krda gnua.

Ravničarski klovn

Procenjuje se da Serengetijem tumara 1,5 miliona gnua. To je stvorenje neobičnog izgleda, s duguljastom glavom i sjajnim očima, koje su dosta razmaknute i smeštene visoko na lobanji. Njegovi rogovi nalik kravljim lagano su povijeni nadole i u širinu, a zatim izvijeni nagore. Njegova leđa se spuštaju prema sapima koje izgledaju slabašno i nesrazmerno u odnosu na snažna pleća i vrat ove životinje. Tanke, duge noge nose teret gnuovog teškog tela. S dugačkim beličastim dlakama na bradi, crnom grivom na vratu i repom poput konjskog, gnu liči na kombinaciju nekoliko različitih životinja.

Ludorije gnua su često komične i zabavne. Kada su okupljeni u velikim krdima, oni glasno muču što podseća na hor hiljada žaba. Dok stoje na  otvorenom, izgledaju kao da zbunjenim i iznenađenim pogledom zure u svet oko sebe.

Ponekad će mužjak gnua juriti preko ravnice, propinjući se u stranu i trčeći ukrug. Zabacujući glavu, on se rita i poskakuje na ukrućenim nogama kojima udara po prašini na komičan način. Neki kažu da ovo izvodi da impresionira ženke ili da upozori druge mužjake pokazivanjem svoje neustrašivosti. Međutim, izgleda da su ovi mužjaci ponekad samo nestašni.

Rođeni u neprijateljskom svetu

Kada dođe vreme za to, gnui donose na svet svoje mladunce. Oni imaju jedinstvenu sposobnost da vremenski usklade rođenja mladunčadi, donoseći na svet 80 do 90 posto teladi tokom tri nedelje. Za to vreme, krdo se uveća za hiljade bučne teladi. Svaka ženka se mora brzo upoznati sa svojim mladunčetom, jer ako krdo panično pojuri, majka i mladunče se mogu lako razdvojiti i ono bi imalo male šanse da sâmo preživi.

Mladunci se rađaju u neprijateljskom okruženju grabljivica koje uvek motre budnim okom. Ženke počinju da se tele tek kada nema znakova opasnosti. Međutim, ako ih iznenadi neka grabljivica, one imaju neverovatnu sposobnost da prekinu teljenje i pobegnu. Zatim, kasnije kada prođe opasnost, one će doneti na svet mladunče.

Izgleda da sâmo mladunče ima urođeni osećaj za opasnost i za nekoliko minuta po rođenju ono će već biti na svojim nogama. Nakon nedelju dana, mladi gnu će moći da galopira preko ravnica brzinom od 50 kilometara na sat.

Vreme za seobu

Gnui migriraju u velikim krdima preko Serengetija. Glavni razlog njihove masovne seobe jeste kiša. Kišu diktiraju godišnji ciklusi. Tokom cele godine, unutar ovog ogromnog pašnjaka obično negde pada kiša.

Gnuima je svakodnevno potrebna voda i moraju imati stalne zalihe trave za ishranu. Sve dok ima hrane i vode, oni ostaju na istom mestu. Ali s dolaskom sušne sezone, trava u ravnicama počinje da se suši, a izvori vode iščezavaju. Krda  gnua ne mogu čekati da kiša padne. Ona moraju da idu tamo gde pada kiša.

Gde god kiša padne, suve ravnice se brzo obnavljaju. Za samo nekoliko dana, zeleni izdanci izbijaju iz plodnog zemljišta i brzo se pretvaraju u bogate pašnjake. Ova mekana trava je puna hranljivih materija i soka — što je prava poslastica za gnue.

Ova stvorenja imaju sposobnost da otkriju gde pada kiša, čak i na velike razdaljine. Nikom nije jasno kako oni znaju da u drugom delu Serengetija pada kiša — da li na osnovu toga što visoko u daljini vide uskovitlane oblake koji najavljuju nevreme ili tako što namirišu vlagu u suvom vazduhu. U svakom slučaju, krda se moraju seliti da bi preživela. I zaista se sele!

Rizično putovanje

Seoba je u početku postepena. Gnui su bića koja žive u krdu; kada jedna životinja krene u određenom pravcu, ostale prestanu da pasu i trude se da je prate. Uskoro celo krdo kreće u impresivnu seobu. Gonjeni žeđu i glađu, oni idu dalje. Ponekad trče. A ponekad se vuku u izduženim kolonama, ostavljajući duboke tragove u prašnjavoj zemlji.

Njihovo putovanje je puno opasnosti. Grabljivice prate ogromna krda gnua, oštrim okom motreći na svaku životinju koja je spora, hroma ili bolesna. Kako idu dalje, tako dolaze na teritoriju lavova, koji čekaju u zasedi. Skrivajući se u visokoj travi, ove velike mačke uleću u krdo gnua dok pasu i teraju ih u paničan beg na sve strane. Leopardi, gepardi, divlji psi i hijene gledaju da ugrabe svaku životinju koja zaostane ili se odvoji od glavnog krda. Kada se pir završi, pojavljuju se lešinari. Prepirući se i boreći se oko ostataka, za sobom ostavljaju samo kostur koji pobeli na vrelom afričkom suncu.

Brze reke predstavljaju opasne prepreke koje krdo mora da premosti. Prelasci preko reke su spektakularni prizori, kada hiljade životinja uranjaju u vodu sa strmih obala. Većina bezbedno stiže na drugu stranu. Druge odnese struja ili ih uhvate krokodili koji čekaju ispod same površine vode. Ovo rizično putovanje se odigrava jednom godišnje. Kada se završi, prevaljeno je rastojanje od oko 3 000 kilometara.

Čovek — najveći grabljivac

Čovek hiljadama godina nije imao skoro nikakav uticaj na seobe gnua. Sada čovek predstavlja najveću pretnju ovom spektaklu. Poslednjih decenija, vlade Tanzanije i Kenije su uložile napor da zaštite ove životinje u Serengetiju. Pa ipak, iako se seobe gnua odigravaju uglavnom unutar rezervata divljih životinja, lovokradice nelegalno uhvate i ubiju na hiljade gnua. Naoružani zamkama, otrovnim strelicama i puškama, oni love da bi pohlepne kupce snabdeli mesom i trofejima. Mnoštvo čuvara rezervata i šumara kontroliše zaštićenu oblast, ali Serengeti je toliko velik da je skoro nemoguće zaštititi ga u potpunosti. S porastom broja stanovnika raste i pritisak da se zauzmu ovi plodni pašnjaci. Ostavljanje velikih prostranstava za divlje životinje jeste sporno pitanje o kome se stalno raspravlja.

Nekada je na milione bizona tumaralo ravnicama Severne Amerike. Sada ih više nema. Neki strahuju da ista sudbina čeka i poslednje veliko krdo gnua u istočnoj Africi. Bilo bi žalosno ako bismo morali da budemo svedoci nestanka takvog prirodnog čuda koje uliva strahopoštovanje. Čeznemo za danom kada će pod Božjom pravednom vladavinom ljudi i životinje živeti u savršenoj ravnoteži i harmoniji (Isaija 11:6-9). Do tada, u nama će i dalje izazivati strahopoštovanje ovaj spektakularni događaj — velika seoba gnua.

[Slika na 18. strani]

Krda moraju preći preko brzih reka