Kockanje — svetska opsesija

DŽON, koji je odrastao u Škotskoj, sanjao je da dobije na lutriji. On kaže: „Svake sedmice sam kupovao srećku. Bila je jeftina, ali pružala mi je nadu da ću dobiti sve što sam oduvek želeo.“

Kazušige koji živi u Japanu, voleo je konjske trke. On se priseća: „Klađenje na hipodromu s mojim prijateljima bilo je strašno zabavno, i dešavalo se da dobijem velike sume novca.“

„Bingo je bio moja omiljena igra“, kaže Linda koja živi u Australiji. „Ta navika me je koštala oko 35 evra sedmično, ali volela sam uzbuđenje koje je donosila pomisao na dobitak.“

Džon, Kazušige i Linda su smatrali da je kockanje relativno bezazlen vid zabave. Isto to misle i stotine miliona ljudi iz celog sveta. Galupova anketa iz 1999. pokazala je da dve trećine Amerikanaca nema ništa protiv kockanja. Godine 1998, Amerikanci su na zakonski dozvoljene oblike kockanja potrošili oko 60 milijardi evra — što je više nego što su potrošili na karte za bioskop, muzičke kompakt-diskove, velike sportske događaje, zabavne parkove i video-igre zajedno.

Prema jednoj nedavnoj studiji, više od 80 posto Australijanaca kockalo se barem jednom u toku godine, a 40 posto se kockalo svake sedmice. Odrasli u toj zemlji u proseku godišnje na kockanje potroše više od 450 evra, što je otprilike duplo više u odnosu na Evropljane ili Amerikance, i to Australijance svrstava među najstrastvenije kockare na svetu.

Mnogi Japanci su zavisni od pačinka, jedne igre nalik fliperu, i godišnje potroše 280  milijardi evra kladeći se u toj igri. U Brazilu se svake godine na kockanje potroši najmanje 4,5 milijardi evra, od čega najviše ode na srećke. Ali Brazilci nisu jedini ljubitelji lutrije. Časopis Public Gaming International nedavno je procenio da u „102 zemlje postoji 306 lutrija“. Kockanje je stvarno globalna opsesija — opsesija za koju neki kažu da donosi velike koristi.

Šeron Šarp, predstavnica Nacionalnog instituta za istraživanje kockanja, kaže da se od lutrije u Sjedinjenim Državama u periodu od 1964. do 1999, „u državni budžet slilo od oko 145 milijardi evra, s tim što je najveći deo ovog iznosa ostvaren od 1993“. Veći deo ovog novca bio je namenjen za javne obrazovne programe, za održavanje nacionalnih parkova i izgradnju sportskih objekata. Pored toga, kockarska industrija je i jedan veliki poslodavac, i samo u Australiji zapošljava oko 100 000 ljudi u više od 7 000 kockarnica.

Stoga, zastupnici kockanja kažu da legalno kockanje ne samo što pruža zabavu već otvara i nova radna mesta, ostvaruje prihod od poreza i jača slabu ekonomiju.

Mnogi ljudi bi zbog toga pitali: ’Šta ima loše u kockanju?‘ Odgovor na ovo pitanje, o čemu će se govoriti u sledećim člancima, vrlo lako može promeniti vaš stav prema kockanju.

[Slika na 3. strani]

Džon

[Slika na 3. strani]

Kazušige

[Slika na 3. strani]

Linda