Kako da propovedam svojim školskim drugovima?
Mladi pitaju...
Kako da propovedam svojim školskim drugovima?
„Bio sam u propovedanju kad sam odjednom naleteo na nekog kog sam poznavao. Zanemeo sam! Moj partner je morao da uskoči i progovori umesto mene“ (Alberto).
„Znao sam da jedan drugar iz razreda živi u ovoj ulici, tako da je moj brat govorio na svim vratima. Posle izvesnog vremena, pošto je bio iscrpljen zamolio me je da ja svedočim na sledećim vratima. Pokucao sam i — oh, ne — bio je to on! Tako sam se uplašio!“ (Džejms).
MLADI često misle kako nije „kul“ razgovarati o religiji. Međutim, kod pravih hrišćana mladi cene prednost koju im je Bog dao da razgovaraju o svojoj veri s drugima. Tako hiljade mladih Jehovinih svedoka učestvuju u propovedanju od vrata do vrata. Ali neki to čine strahujući da bi mogli naići na nekog koga poznaju iz škole. „Još uvek se unervozim kada naiđem na nekog s kim sam išla u školu“, kaže Dženifer, iako je pre nekoliko godina završila srednju školu.
Ukoliko si mladi hrišćanin, onda se i ti katkad možeš ovako osećati. Naravno, svi se plašimo da ne bismo bili odbijeni tako da je sasvim normalno što si malo uznemiren kada treba da razgovaraš o religiji s nekim školskim drugom. a Ali nema razloga da dopustiš da te strah parališe. Da li se sećaš čoveka kog Biblija pominje kao ’Josifa iz Arimateje‘? On je verovao u stvari koje je saznao od Isusa. Međutim, Biblija opisuje Josifa kao ’Isusovog učenika, ali tajnog zbog straha od Jevreja‘ (Jovan 19:38). Šta bi mislio o prijatelju koji želi da vaše prijateljstvo drži u tajnosti? (Luka 12:8, 9). Onda nije nikakvo čudo što Bog očekuje da svi hrišćani daju ’javnu izjavu‘ svoje vere (Rimljanima 10:10). To bi značilo da i ti govoriš mladima u školi.
Josif iz Arimateje je savladao svoje strahove, barem do te mere da je zatražio dozvolu da sahrani Isusovo telo. Kako ti možeš savladati svoje strahove?
Razvijati gorljivu želju za propovedanjem
Apostol Pavle se sigurno nije stideo da drugima prenosi svoju veru. U Rimljanima 1:15 on za sebe kaže da gorljivo želi da objavljuje biblijsku poruku. Kako je nastala ta gorljiva želja? On u 16. stihu kaže: „[Ja] se ne stidim dobre vesti; ona je, u stvari, Božja sila za spasenje svakome ko veruje.“ A kako je s tobom? Da li si sam za sebe ispitao istinu? (Rimljanima 12:2). Da li si lično uveren da je biblijska poruka „Božja sila za spasenje“?
Prisustvovanje hrišćanskim sastancima s roditeljima nije dovoljno. „Lako je ići na sastanke“, kaže Debora, „jer ti roditelji kažu da ideš. Ali kad su mi ljudi postavili pitanja o Bibliji, nisam znala kako da se izrazim.“ Jedna devojka po imenu Mi Jong priznaje nešto slično: „Moramo sebi dokazati da je to istina.“
Šta te može motivisati da svoje znanje o Bibliji deliš s drugima? Lično proučavanje. Mladić po imenu Šon kaže: „Kad počneš lično da proučavaš Bibliju, onda počinješ i da usvajaš istinu. Proučavaš za sebe.“ Istina, ne vole svi da uče. „Ne volim da čitam“, priznaje Šejvon. „Zato mi je u početku bilo teško da čitam Kulu stražaru i Probudite se! ili da svakodnevno čitam Bibliju. Ali polako sam počela to da radim.“
Šta proističe iz takvog marljivog proučavanja? Apostol Pavle kaže: „Vera dolazi od onoga što se čuje“ (Rimljanima 10:17). Dok ti vera i ubeđenje rastu, i tvoj stav će se sigurno menjati. Jedna mlada Brazilka po imenu Elizanhela je zaključila: „Biti hrišćanin jeste čast, a ne nešto čega se treba stideti.“ Zaista, dok ti vera raste, bićeš snažno podstaknut da razgovaraš s drugima — uključujući tu i svoje školske drugove. Pavle je rekao: ’Verujemo i zato govorimo‘ (2. Korinćanima 4:13). Pored toga, kako možeš biti „čist od krvi“ drugih ukoliko mladima koje viđaš svaki dan uskraćuješ spasonosno spoznanje? (Dela apostolska 20:26, 27).
Međutim, neki mladi hrišćani osećaju da nisu sposobni da drugima govore o Bibliji. „Ukoliko ne znaš šta da kažeš“, kaže Jošua, „propovedanje i nije baš zabavno.“ I opet da ponovimo, dublje razumevanje Biblije pomoći će ti da dobro upravljaš njome (2. Timoteju 2:15). U skupštinama Jehovinih svedoka mladi mogu prići skupštinskim starešinama i zatražiti pomoć u razvijanju veština poučavanja. Matijas, jedan mladić iz Nemačke kaže: „Kad sam s ljudima počeo stvarno da razgovaram — a ne samo da im nudim biblijsku literaturu — počeo sam da uživam u propovedanju.“
Na kraju, možeš se moliti Jehovi da ti pomogne da sa smelošću govoriš (Dela apostolska 4:29). Apostol Pavle je doživeo Božju pomoć u tome. U 1. Solunjanima , on kaže: „Uz pomoć našeg Boga skupili [smo] hrabrosti da vam govorimo Božju dobru vest s velikom borbom.“ Prema jednom referalnom delu, ova izjava može da se prevede i „Bog je uzeo strah iz naših srca“. Zašto onda ne moliš Boga da uzme strah i iz tvog srca? 2:2
Kaži im ko si
U skladu s tom molitvom, možeš preduzeti jedan veoma hrabar korak. Šik iz Britanije savetuje: „Kaži svojim školskim drugovima da si hrišćanin.“ Nećeš valjda da budeš neki ’tajni učenik‘. Rebeka priznaje da se jednom tokom propovedanja plašila da ne naleti na nekog koga poznaje. Ali ona kaže da je otkrila da „ako im kažeš da si hrišćanin i da ideš od vrata do vrata, ponekad će te pitati: ’Da li ćeš onda jednom doći i na moja vrata?‘“
Ali zašto da čekaš slučajni susret? Traži mogućnost da pričaš o svojoj veri u školi. Seti se pitanja koja je postavio apostol Pavle: „Kako će poverovati u onoga za koga nisu čuli? A kako će čuti ako niko ne propoveda?“ (Rimljanima 10:14). Ti si u najboljem položaju da pomogneš svojim školskim drugovima da to čuju. Mlada Irajda primećuje: „Škola je područje za propovedanje do kog samo mi možemo doći.“ Mnogi mladi to koriste i neformalno propovedaju.
Međutim, tu su katkad i školski zadaci koji ti pružaju mogućnost da izneseš biblijske istine. Mlada Britanka po imenu Džejmi priča: „Na času prirode smo razgovarali o evoluciji i ja sam iznela svoja verovanja. Jedan od dečaka mi se smejao i rekao da su Jehovini svedoci zaostali i da ne zaslužuju da idu u školu. Međutim, ostali đaci su odmah skočili u moju odbranu.“ Očigledno se isplatilo to što je poznata kao primerna hrišćanka. Džejmi dodaje: „Na kraju sam jednoj učenici uručila primerak knjige Postoji li Stvoritelj kojem je stalo do tebe?“ b
Jedna 14-godišnja devojčica iz Rumunije, po imenu Roksana iznosi slično iskustvo: „Moja nastavnica je rekla da ćemo na jednom času govoriti o alkoholu, duvanu i drogi. Zato sam donela izdanje Probudite se! od 22. marta 2000, na temu ’Kako možete prestati s pušenjem‘. Jedna učenica je videla časopis, uzela ga i nije htela da mi ga vrati. Kad ga je pročitala, rekla mi je da je rešila da prestane s pušenjem.“
Možda nećeš uvek naići na ovako povoljan odaziv. Ali, Propovednik 11:6 nas podstiče: „Izjutra sej seme svoje, i u veče ne daj da ti ruke počivaju; jer ti ne znaš šta će uspeti.“ Ako ništa drugo, kad pričaš o svojim verovanjima u školi, postavljaš temelj za mnogo prijatniji razgovor ukoliko ikada u službi od kuće do kuće naiđeš na nekog školskog druga. Mlada Džesika iz Britanije kaže: „Svedočiti onima iz škole u stvari je lakše jer se već poznajete.“ Možda ćeš se iznenaditi kad vidiš koliko su neki tvoji školski drugovi radoznali u pogledu tvojih verovanja.
Istina, neće te svi primiti na ljubazan način. Ali Isus je dao sledeći praktičan savet: „Gde vas niko ne primi ili ne posluša vaše reči, izlazeći iz te kuće... otresite prašinu sa svojih nogu“ (Matej 10:14). Drugim rečima, ne moraš takvu reakciju da primiš k srcu. Jednostavno mirno otiđi i potraži nekog ko je spremniji da sluša. Pre ili kasnije naći ćeš iskrene osobe gladne istine koje su spremne da slušaju. Zar ne bi bilo divno kad bi neka od njih bila i tvoj školski drug? Ako je tako, biće ti drago što si savladao strah i o svojoj veri govorio školskim drugovima.
[Fusnote]
a Vidi članak „Mladi pitaju... Šta ako naiđem na nekog iz škole?“, koji se pojavljuje u izdanju od 22. februara 2002.
b Objavljuju Jehovini svedoci.
[Istaknuti tekst na 12. strani]
„Kad počneš lično da proučavaš Bibliju, onda počinješ i da usvajaš istinu“ (Šon).
[Slika na 10. strani]
Nemoj da se plašiš da kažeš da si hrišćanin
[Slika na 10. strani]
Školski zadaci ti često pružaju mogućnost da izneseš biblijske istine