Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Podrška i saosećanje s mnogih strana

Podrška i saosećanje s mnogih strana

Podrška i saosećanje s mnogih strana

DOBROVOLJCI su došli iz drugih delova Sjedinjenih Država, a isto tako iz drugih zemalja. Jedan od njih je bio Tom (gornja slika), 29-godišnjak, vatrogasac iz Otave, u Kanadi. On je za Probudite se! rekao: „Na televiziji sam video šta se desilo i želeo sam da pružim moralnu podršku svojim kolegama vatrogascima u Njujorku. Odvezao sam se u petak, a u subotu sam otišao na mesto katastrofe da bih ponudio svoju pomoć. Stavili su me u takozvanu ’kofa‘ brigadu, koja je raščišćavala ruševine s kofama.

„Polako smo prebirali po ruševinama, lopatu po lopatu, tražeći nešto što bi nam ukazalo na identitet poginulih vatrogasaca. Pronašao sam jedan Haligan, koji se koristi za otvaranje zaključanih vrata, i spojnice jednog vatrogasnog creva. Bio je to mukotrpan posao. Oko 50 dobrovoljaca je dva sata punilo samo jedan kiper.

„U ponedeljak 17. septembra, izvukli smo tela nekih vatrogasaca koji su prethodnog utorka utrčali u zgradu. Nikada neću zaboraviti taj prizor — svi spasioci su prestali da rade, skinuli svoje kape i šešire i stajali — iz poštovanja prema našim poginulim kolegama.

„Dok sam stajao i posmatrao taj prizor na mestu nesreće, bio sam potresen činjenicom koliko je danas život nesiguran. To me je navelo da razmišljam o svom životu, poslu i o svojoj porodici. Bez obzira na rizike, moj posao je veoma koristan — imam priliku da pomažem ljudima i da čak spasavam živote.“

Svedoci pružaju praktičnu pomoć

U prva dva dana posle katastrofe, oko 70 ljudi je potražilo sklonište u svetskoj centrali Jehovinih svedoka. Neki koji su ostali bez svojih hotelskih soba i prtljaga dobili su smeštaj i odeću. Dobili su i obroke. Što je još važnije, dobili su emocionalnu podršku od iskusnih hrišćanskih starešina.

Jehovini svedoci su takođe poslali potrebnu opremu za hitne situacije i hranu spasiocima koji su radili na mestu nesreće. Takođe su obezbedili prevoz za vatrogasnu službu kako bi vatrogasci stigli do ruševina. Rikardo (desno gore), 39-godišnji Svedok koji radi kao komunalni radnik, zajedno sa stotinama drugih bio je uključen u uklanjanje na tone šuta svakog dana. On je za Probudite se! rekao: „Prizori su bili veoma potresni, posebno za vatrogasce koji su tražili svoje poginule drugove. Video sam kako izvlače jednog vatrogasca koji je bio živ. Jedan drugi je poginuo kada je na njega palo jedno telo. Mnogi vatrogasci su plakali. Ni ja više nisam mogao da izdržim i zaplakao sam. Tog dana oni su bili najhrabriji.“

’Vreme i nepredviđeni događaji‘

U nesreći je izginulo na hiljade ljudi. Među njima je najmanje 14 Svedoka, koji su se zadesili na mestu tragedije ili u blizini. Džojs Kamings, 65-godišnjakinja, poreklom s Trinidada, imala je zakazano kod jednog zubara blizu Svetskog trgovinskog centra. Nažalost, bilo je to u vreme nesreće. Izgleda da ju je zahvatio oblak dima, tako da je hitno odvezena u jednu obližnju bolnicu. Tamo nisu mogli da je spasu. Ona je samo jedna od mnogih onih koji moraju da snose posledice ’vremena i nepredviđenih događaja‘ (Propovednik 9:11NW). Ona je bila poznata kao veoma revan jevanđelizator.

Kalvin Dauson (vidite okvir) je radio za jednu posredničku firmu na 84. spratu južne kule. Bio je u svojoj kancelariji i dobro je video severnu kulu odmah nakon što je avion udario u nju. Njegov poslodavac, koji je bio van kancelarije, nazvao ga je da bi saznao šta se desilo. On je rekao: „Kalvin je pokušavao da mi objasni šta vidi. Rekao je: ’Ljudi skaču!‘ Rekao sam mu da beži odatle i da kaže drugima da beže iz kancelarije.“ Kalvin nije uspeo. Taj poslodavac je nastavio: „Kalvin je bio divan čovek i svi smo ga cenili, čak i oni koji nisu naklonjeni duhovnim stvarima. Divili smo se njegovoj dobroti i čovečnosti.“

Još jedan Svedok koji je nastradao bio je Džejms Amato (donja slika na prethodnoj strani), otac četvoro dece i kapetan u vatrogasnoj službi Njujorka. Oni koji su ga znali rekli su da je bio tako hrabar da je bio u stanju da „uđe u zapaljenu zgradu iz koje bi ljudi bežali napolje“. Džejms je posthumno unapređen u načelnika vatrogasne brigade.

Još jedan Svedok vatrogasac, koji je imao sedam godina iskustva, bio je Džordž Dipaskale. Imao je ženu Melisu i dvogodišnju kćerkicu Džordžiju Rouz. Bio je starešina u jednoj skupštini Jehovinih svedoka na Stejten Ajlendu i bio je na desetom spratu južne kule kada se ona srušila. On je takođe dao svoj život pokušavajući da spase druge.

To su samo dvojica od stotina vatrogasaca, policajaca i drugih spasilaca koji su izgubili život dok su herojski pokušavali da spasu ljude. Nema tih reči koje bi opisale neustrašivost ovih spasilaca. Gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani rekao je kasnije jednoj grupi unapređenih vatrogasaca: „Svi mi se divimo vašoj spremnosti da se odvažno suočite s najtežim situacijama... I ne postoji... bolji primer hrabrosti nego što je primer vatrogasne službe Njujorka.“

Pružanje utehe

U danima nakon tragedije, oko 900 000 Jehovinih svedoka u Sjedinjenim Državama odlučno su krenuli da pruže utehu ožalošćenima u celoj zemlji. Ljubav prema bližnjem pokrenula ih je da teše ucveljene (Matej 22:39). Oni su u svojoj službi takođe nastojali da ukažu na jedinu istinsku nadu za ojađeno čovečanstvo (2. Petrova 3:13).

Svedoci su bili saosećajni dok su se obraćali ljudima. Oni su imali nameru da pruže utehu iz Pisma i da oponašaju Hrista, koji je krepio ljude i rekao: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše. Jer je moj jaram blag i moj teret je lak“ (Matej 11:28-30).

Grupe starešina iz lokalnih skupština Jehovinih svedoka na Menhetnu dobile su dozvolu da odu na mesto nesreće kako bi razgovarali sa spasiocima i tešili ih. Reakcija je bila veoma pozitivna. Ti propovednici su komentarisali: „Tim ljudima su oči bile pune suza dok smo im čitali stihove iz Biblije.“ Spasioci su se odmarali na jednom čamcu u luci. „Izgledali su tako izgubljeno, pognutih glava, i jednostavno nisu mogli da podnesu ono što su videli. Seli smo pored njih i čitali im stihove iz Biblije. Rekli su nam da su veoma zahvalni što smo došli, jer im je takva uteha i te kako bila potrebna.“

Ljudi s kojima su Jehovini svedoci kontaktirali nakon nesreće često su hteli da uzmu nešto za čitanje, tako da im je dato na hiljade besplatnih primeraka brošura. Među njima su bile brošure Kad neko koga volite umre, Hoće li ikada biti svet bez rata?, i Da li Bog zaista brine za nas? Isto tako, posebnu pažnju su obraćali na uvodne članke u dva izdanja Probudite se!: „Novo lice terorizma“ (22. maj 2001) i „Pobediti posttraumatski stres“ (22. avgust 2001). Svedoci su mnogim ljudima objasnili i biblijsku nadu u uskrsenje (Jovan 5:28, 29; Dela apostolska 24:15). Na milione ljudi je imalo priliku da čuje tu utešnu poruku.

Ovo treba da nas navede na razmišljanje

Tragedije kao što je ova koja se desila u Njujorku trebalo bi sve nas da navedu da razmišljamo o tome šta radimo sa svojim životom. Da li živimo samo za sebične ciljeve, ili nastojimo da doprinesemo sreći drugih? Prorok Mihej je rekao: „Pokazalo ti se... što Jehova od tebe zahteva! To je da po pravdi ideš i da voliš milosrđe, i da smerno pred Bogom svojim hodiš“ (Mihej 6:8). Smernost treba da nas pokrene da otvorimo Božju Reč da bismo tamo pronašli pravu nadu za mrtve i da bismo saznali šta će Bog uskoro uraditi da bi na ovoj planeti obnovio rajsko stanje. Ako biste želeli da saznate nešto više o biblijskim obećanjima, podstičemo vas da kontaktirate s Jehovinim svedocima u vašem kraju (Isaija 65:17, 21-25; Otkrivenje 21:1-4).

[Okvir/Slike na 11. strani]

TATJANINA MOLITVA

Udovica Kalvina Dausona, Lena, ispričala je za Probudite se! kako se njena sedmogodišnja kćerka molila nekoliko dana nakon što je saznala da njen otac neće doći kući. Lena se pomolila, a onda je Tatjana pitala: „Mama, mogu li i ja da se pomolim?“ Majka je rekla da može. Tatjana se molila: „Jehova, naš nebeski Oče, želimo da ti zahvalimo na ovoj hrani i na ovom danu. I molimo te da tvoj duh bude sa mnom i s mamom, tako da budemo jake. I molimo te da tvoj duh bude s tatom, tako da on bude jak kada se vrati. I kada se vrati, da bude lep, jak, srećan i zdrav, i opet ćemo ga videti. U ime Isusa... a, i nemoj zaboraviti da daš snage i mami. Amin.“

Lena nije baš bila sigurna da je Tatjana razumela, pa je rekla: „Tanja, ovo je bilo divno. Ali, mila, zar ne znaš da se tata neće vratiti?“ Preko Tatjaninog lica je preleteo izraz šoka. „Neće?“, rekla je. „Ne“, rekla je majka. „Mislila sam da sam ti to rekla. Mislila sam da razumeš da se tata neće vratiti.“ Tatjana je rekla: „Ali mnogo puta si mi rekla da će se vratiti u novom svetu!“ Lena je konačno shvatila šta je njena kćerka mislila, pa je rekla: „Izvini, Tatjana. Pogrešno sam te razumela. Mislila sam da kažeš da će se tata vratiti sutra.“ Lena je primetila: „Bilo mi je drago što je novi svet za nju toliko stvaran.“