Kako pomoći ženama koje tuku muževi

ŠTA se može učiniti da bi se pružila pomoć ženama koje su žrtve nasilja? Kao prvo, čovek mora shvatiti kroz šta one prolaze. Često povreda nije samo fizičke prirode. Obično su uključene verbalne pretnje i ponižavanje tako da se žrtva oseća bezvredno i bespomoćno.

Pogledajte primer Roksane, čija je priča pomenuta u uvodnom članku. Ponekad njen muž kao oružje koristi reči. „Naziva me ponižavajućim imenima“, poverava se Roksana. „On kaže: ’Ni školu nisi završila. Kako bi odgajala decu bez mene? Lenja si, nikakva majka. Misliš da bi ti vlasti dale decu ako bi me ostavila?‘“

Roksanin muž čuva svoje gospodarstvo tako što ima čvrstu kontrolu nad novcem. Ne dozvoljava joj da koristi kola, i tokom dana je poziva telefonom da bi proverio šta radi. Ukoliko izrazi ono što se njoj sviđa, on se razbesni. Zato je Roksana naučila da nikada ne iznosi svoje mišljenje.

Kao što se može videti, zlostavljanje bračnog druga jeste složena tema. Da biste bili podrška, saosećajno slušajte. Zapamtite da je žrtvi prilično teško da priča o onom što joj se dešava. Vaš cilj treba da bude da ojačate žrtvu dok se sa situacijom bori tempom koji njoj odgovara.

Neke žene koje tuku muževi možda mogu zatražiti pomoć od nadležnih organa. Ponekad neki preloman trenutak — kao što je intervencija policije — može nasilnog muškarca navesti da uvidi ozbiljnost svog postupanja.  Međutim, mora se priznati da se svaki podstrek na promenu ugasi kada sve prođe.

Da li žena treba da napusti muža koji je tuče? Biblija ne prihvata olako bračno razdvajanje. Istovremeno ne obavezuje ženu da ostane s mužem koji je tuče i koji ugrožava njeno zdravlje, a možda i sam život. Apostol Pavle koji je bio hrišćanin napisao je: „Ako ipak ode, neka ostane neudata ili neka se pomiri sa svojim mužem“ (1. Korinćanima 7:10-16). Pošto Biblija ne zabranjuje razdvajanje u ekstremnim okolnostima, ono što žena učini je njena lična odluka (Galatima 6:5). Niko ne treba da nagovara ženu da napusti svog muža, ali niko ne treba ni da je ubeđuje da ostane s nasilnim mužem ukoliko joj je ugroženo zdravlje, život i duhovnost.

Ima li nade za nasilne muškarce?

Zlostavljanje bračnog druga je drsko kršenje biblijskih načela. U Efešanima 4:29, 31 čitamo: „Nikakva trula reč da ne izlazi iz vaših usta... Svaka zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor neka se ukloni od vas zajedno sa svom zloćom.“

Nijedan suprug koji tvrdi da je Hristov sledbenik ne može zaista reći da voli svoju suprugu ukoliko je zlostavlja. Ukoliko maltretira svoju ženu, od kakve su vrednosti sva njegova ostala dela? „Osoba koja zadaje udarce“ ne kvalifikuje se za posebne prednosti u hrišćanskoj skupštini (1. Timoteju 3:3; 1. Korinćanima 13:1-3). Zaista, svako ko se izjašnjava kao hrišćanin, a onda stalno i nepokajnički popušta izlivima besa može biti isključen iz hrišćanske skupštine (Galatima 5:19-21; 2. Jovanova 9, 10).

Mogu li se nasilni muškarci promeniti? Neki se menjaju. Međutim, nasilan muškarac se obično neće promeniti ukoliko: (1) ne prizna da je njegovo ponašanje neprikladno, (2) ne želi da se promeni i (3) ne zatraži pomoć. Jehovini svedoci su uvideli da Biblija može puno doprineti da se čovek promeni. Mnoge zanteresovane osobe koje s njima proučavaju Bibliju razvijaju snažnu želju da ugode Bogu. Što se tiče Jehove Boga, ti novi studenti Biblije saznaju da ’Njegova duša mrzi onog ko voli nasilje‘ (Psalam 11:5). Naravno, promena kod nasilnog muškarca ne znači samo da više ne tuče svoju ženu. To takođe iziskuje stvaranje potpuno novog stava prema supruzi.

Dok muškarac stiče spoznanje o Bogu, on uči da na svoju ženu ne gleda kao na sluškinju već kao na „pomoćnika“, i ne kao na manje vrednu već kao na ’časnu‘ osobu (Postanje 2:18; 1. Petrova 3:7). Takođe uči da bude saosećajan i da sluša gledište svoje žene (Postanje 21:12; Propovednik 4:1). Program proučavanja Biblije koji nude Jehovini svedoci pomogao je mnogim parovima. U hrišćanskoj porodici nema mesta za despotizam, tiraniju niti nasilje (Efešanima 5:25, 28, 29).

„Božja reč je živa i ima moć“ (Jevrejima 4:12). Zato mudrost iz Biblije može pomoći parovima da analiziraju probleme s kojima se suočavaju i može im uliti hrabrost da se pozabave njima. I više od toga, Biblija sadrži sigurnu i utešnu nadu u svet bez nasilja kad Jehovin nebeski Kralj zavlada nad celim poslušnim čovečanstvom. Biblija kaže: „On [će] izbaviti ubogoga koji cvili, i nevoljnoga koji pomoći nema. Od prevare i nasilja iskupiće duše njihove“ (Psalam 72:12, 14).

[Istaknuti tekst na 12. strani]

U hrišćanskoj porodici nema mesta za despotizam, tiraniju niti nasilje

 [Okvir na 8. strani]

Ispravljanje pogrešnih shvatanja

• Žene koje tuku muževi same su odgovorne za ponašanje svojih muževa.

Mnogi nasilni muževi poriču da su odgovorni za svoje postupke, tvrdeći da su ih žene isprovocirale. Čak i neki porodični prijatelji mogu pomisliti kako je dotična supruga teška žena tako da nije ni čudo što njen suprug tu i tamo izgubi kontrolu nad sobom. Ali to znači kriviti žrtvu, a opravdavati napadača. Žene koje tuku muževi stvarno se veoma trude da umire svoje muževe. Sem toga, nikada nije opravdano tući svog partnera ni pod kakvim okolnostima. Knjiga The Batterer — A Psychological Profile navodi: „Muškarci koje sud pošalje na lečenje zato što su napali svoje žene okoreli su u nasilju. Oni ga koriste kao izduvni ventil za svoj bes ili depresiju, kao način preuzimanja kontrole i rešavanja sukoba, kao nešto što smanjuje napetost... Često čak ne mogu ni da uvide šta su to uradili niti da ozbiljno shvate problem.“

• Alkohol navodi muškarca da tuče svoju ženu.

Istina je da su neki muškarci kad popiju nasilniji. Ali da li je razumno kriviti alkohol? „Kad se nasilan muškarac napije to mu pruža povod da nešto, a ne sebe, krivi za svoje ponašanje“, piše K. Dž. Vilson u svojoj knjizi When Violence Begins at Home. Ona dalje kaže: „Izgleda da je ljudima u našem društvu nasilje u porodici shvatljivije kada ga počini osoba koja pije. Zlostavljana žena izbegava da svog muža smatra nekim zlostavljačem već umesto toga gleda ga kao teškog pijanicu, to jest alkoholičara.“ Takvo razmišljanje, navodi Vilsonova, može ženi dati lažnu nadu da će „nasilje prestati ako [njen] muž prestane da pije“.

Mnogi istraživači sada smatraju da su alkoholizam i batinanje žene dva različita problema. Na kraju krajeva, većina muškaraca koji imaju problema s pićem ili drogom ne tuku svoje supruge. Pisci dela When Men Batter Women zapažaju: „Batinanje se nastavlja jer je muškarac uspešan u kontrolisanju, ponižavanju i potčinjavanju tučene žene... Alkohol i droga su deo životnog stila nasilnog muškarca. Ali bilo bi pogrešno pretpostavljati da alkohol ili droga prouzrokuju ovakvo nasilje.“

• Nasilan muškarac je nasilan prema svima.

Često je on prijatno društvo za druge. Ali njegova ličnost je poput ’doktora Džekila i mister Hajda‘. Baš zato porodični prijatelji ne mogu poverovati u priče o muževljevoj nasilnosti. Međutim, istina je da onaj ko tuče svoju ženu izabira brutalnost kao način da gospodari nad njom.

• Žene nemaju ništa protiv takvog maltretiranja.

Ova ideja verovatno potiče iz nerazumevanja koliko je beznadežna situacija žene koja nema kud. Žena koju muž tuče možda ima prijatelje koji će je primiti na nedelju ili dve, ali šta će raditi posle toga? Pronaći posao i plaćati stanarinu i ujedno brinuti o deci zvuči zastrašujuće. Možda i zakon zabranjuje bežanje s decom. Neke su pokušale da pobegnu, ali su milom ili silom bile uhvaćene i vraćene. Prijatelji koji to ne mogu razumeti možda pogrešno smatraju da te žene nemaju ništa protiv takvog maltretiranja.